utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 28.11.2009. u 22:00 Ljubomir Maksimović

Istoričar sa vizijom

Једна од последњих фотографија Симе Ћирковића, коју је направио његов колега, академик Гојко Суботић

Akademik Sima Ćirković (29. januar 1929, Osijek – 14. novembar 2009, Beograd) otišao je ovih dana na tih način, kao što je tiho i živeo. A ipak, odlazak njegov odjeknuo je gromoglasno, kao što je i delo njegovo za života odjekivalo. Više od pedeset godina stvarao je raznovrsne po tipu istoriografske spise, od malenih studija do obimnih sinteza, od prikaza do monografija, čija je tematika takođe bila raznovrsna. Politička i privredna istorija, pravna i društvena istorija, državne institucije, književnost, metodologija istorijske nauke, politička teorija i istorija ideja, istorijska geografija, leksikografija, udžbenička literatura, kulturna istorija, pomoćne istorijske nauke, izdavanje, prevođenje i komentarisanje istorijskih izvora, metodika nastave istorije, istorija istoriografije – sve su to polja u kojima se snažno iskazivao lik jednog velikog istoričara.

Erudita sa preciznim naučnim metodom, poznat po svojoj kritičnosti u istraživanjima zasnovanim na arhivskoj građi (Dubrovnik, Venecija, Hilandar, Budimpešta), Sima Ćirković stvarao je dela koja su predstavljala značajne prodore u raznovrsnim aspektima srednjovekovne istorije Bosne i Srbije, i uopšte balkanskog prostora, uključujući i njegovu tako značajnu vizantijsku komponentu. Iako nije bio vizantolog u užem smislu reči, ostavio je za sobom tekstove neprolazne vrednosti o vizantijsko-srpskim odnosima, pre svega u XΙV veku. Jednom rečju, recepcija njegovih dela u svetskim razmerama snažno je doprinela međunarodnom ugledu srpske istorijske nauke. Decenijama neprikosnoveni bard naše medievistike, davao je svojom neposrednošću i uverljivošću izuzetnu životnost egzaktnim istorijskim činjenicama kojima se bavio i na sebi svojstven način maestralno ih povezivao. Rezultati temeljnog i dugotrajnog rada kao da su se pod njegovim perom sami slagali u logičke celine, u jednom retko viđenom spoju analitičkog ispitivanja i sintetskog osmišljavanja.

Razmere ovog stvaralaštva takođe su impozantne. Oko 500 tekstova najrazličitije sadržine i obima čini naučnu zaostavštinu akademika Sime Ćirkovića. Njihovo spominjanje, da ne govorimo o predstavljanju, bio bi neostvariv pokušaj u ovakvoj prilici. Recimo samo da je bio autor, koautor ili urednik nekoliko knjiga o srednjovekovnoj Bosni, istoriji srpskog naroda u srednjem veku, srpskom srednjovekovnom rudarstvu, istoriji Crne Gore i Jugoslavije, kao i opštijih istorijskih pregleda o Južnim Slovenima u Srednjem veku. Pred kraj života, posebno mu je draga bila sinteza posvećena celokupnoj srpskoj istoriji –„Srbi među evropskim narodima”, koja je prvo objavljena na engleskom jeziku u Londonu (2004), zatim u Beogradu (2005), Zagrebu, Moskvi, kao i u Italiji, a pre neki dan ušlo je u štampu i slovenačko izdanje. Retka je pojava u svetu da jedan autor sa toliko uspeha sprovede strogo naučno viđenje istorije jednog naroda u svim njenim bitnim aspektima, kroz više istorijskih epoha, u ovom slučaju od doseljavanja Srba na Balkan u VΙΙ veku do zbivanja koja su obeležila njihov život krajem XX veka.

Delo Sime Ćirkovića, koje se slobodno može označiti kao monumentalno, ima svoje čitaoce na svim meridijanima. Ali, mnoga od znanja sadržanih u tom delu, mnoga od autorovih iskustava istoričara sa vizijom, decenijama su prenošena i neposredno, živom rečju, njegovim studentima i saradnicima. I to ne samo u doba zvanične univerzitetske karijere (1957-1994), nego i u godinama koje su usledile, sve do poslednjeg dana života. Mlađim i starijim istraživačima, čitavim generacijama, bila je tako pristupačna najbolja mogućna škola. Škola u kojoj je primarno bilo spoznati kako doći do rezultata, a ne šta je rezultat do kojeg je neko drugi došao. Sam profesor Ćirković bio je uvek spreman da svakoga ko mu se obrati i lično uputi u odgovarajuće tajne „istoričarevog zanata”, pre svega u okviru njegovih čuvenih otvorenih vrata ponedeljkom. Odmeren i blag u ophođenju, pokazivao je veliku odlučnost u čuvanju naučnih i ostalih vrednosti univerzitetskog života, što je takođe bila svojevrsna škola. Treba se samo podsetiti na činjenicu da kao dekan, početkom sedamdesetih godina, nije dozvolio politički izgon nastavnika sa Filozofskog fakulteta.

Svestrani i bogati život naučnika i profesora posledično je morao biti obeležen mnogim priznanjima. Sima Ćirković je vrlo mlad postao član Srpske akademije nauka i umetnosti (dopisni 1972, redovni 1981), čiji je bio i generalni sekretar, zatim član još četiri akademije nauka i nosilac mnogih nagrada i priznanja. Među njima posebno se ističe Zlatna medalja Konstantina Jirečeka koju za izuzetna istoriografska dostignuća dodeljuje nemačko Društvo za jugoistočnu Evropu.

Osećanje gubitka, koje danas obuzima kolege i saradnike Sime Ćirkovića, nije samo duboko nego je i višeznačno. Jer, on je otišao u trenutku kada je istorijska nauka, na žalost u mnogim sredinama, u sopstvenom dokazivanju suočena sa standardima koji ne proističu iz samog bića nauke, nego iz jednog mehanicističkog univerzalnog pristupa koji najviše pogađa stvarne vrednosti humanističkih disciplina. To je trenutak u kojem bi njegov živi primer i njegov savet bili posebno dragoceni.

Komеntari0
c5526
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja