Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Olivije i njegova ruska salata

Napoleon je prilično umešao prste u jela koja se danas nalaze na trpezama, te nema mesta sumnji da je to slučaj i sa ruskom salatom. Tanjir pun pečenja, činija sa salatom od majoneza, šunke i belog pilećeg mesa, još neka đakonija pride, svež hleb i – eto posluženja za goste povodom rođendana, slave, svadbe, žurke u čast diplomiranja, rođenja bebe...

Dok je već pomenuti Napoleon, omanjeg rasta i debeljuškast, vreme za obedovanje smatrao prosto izgubljenim, pa i svečane ručkove završavao za pola sata, njegovi kuvari su se trudili da budu maštoviti, da spreme nešto novo, ukusno, kako bi imperatora oborili s nogu.

Njegov glavni kuvar Anri Olivije je očajavao, ali je ostao upamćen kao kreator mnogih poznatih đakonija. Pa i ruske salate, po jednoj verziji.

Posle pada Napoleona, naime, na ruskom dvoru našlo se nekoliko francuskih dvorskih kuvara, među kojima i Anri Olivije, koji je budućim pokolenjima ostavio nekoliko nezaboravnih specijaliteta. Jednoga dana izneo je na carsku trpezu salatu napravljenu od fino iseckanog različitog povrća i mesa, začinjenu majonezom. Salata je oduševila prisutne, a onda su je, u čast njenog tvorca, hiljadu osamsto šezdeset i neke godine nazvali „salata Olivije”. Ponosni Olivije svima je rado otkrivao recept.

Štos je u tome da Francuzi tu salatu nazivaju ruskom salatom (salade russe), mada i površno listanje francuskih knjiga s receptima otkriva da se pod tim imenom kriju salate koje imaju približno iste sastojke kao njihova, francuska salata.

Po sasvim drugačijim pričama, ruska salata je nastala tako što je izvesni Lusijen Olivije (da li je rođak onog Napoleonovog kuvara nigde se ne precizira), glavni majstor tada renomiranog restorana „Ermitaž” u Moskvi, poslužio goste salatom, koja je ubrzo postala zaštitni znak kafane.

Način pripreme je bio strogo čuvana tajna, tako da se danas niko ne bi usudio da tvrdi kako se tačno spremalo popularno predjelo. Ono što se nagađa jeste da se mešao teleći jezik, kavijar, zelena salata, komadići jastoga, kapre, mali krastavci, tvrdokuvana jaja i sojina zrna. Ni nalik na ono što mi danas stavljamo u rusku salatu.

Na prelazu iz 19. u 20. vek, jedan od Olivijeovih pomoćnih kuvara pokušao je da otkrije tajnu. Dok je Olivije (sam, kao i obično) pripremao dresing za salatu, pozvali su ga da izađe a što je Ivan Ivanov, njegov pomoćnik, iskoristio za „analizu” recepta. Ivanov je ubrzo prešao u konkurentski restoran „Moskva” gde je pravio začuđujuće sličnu salatu, a onda čak i prodao recept izdavačkim kućama, te je salata ušla u istoriju. S tim što je sve što je bilo preskupo zamenjeno pristupačnijim namirnicama i, malo-pomalo, nastala je „francuska” salata kakvu danas spremamo.

Jeftinija verzija je bila nezaobilazno jelo na svečanostima u sovjetskoj Rusiji (naročito na proslavama Nove godine), jede se širom sveta, i u Iranu (dodaju joj obavezno komadiće piletine), u Španiji, Portugaliji...

I još nešto interesantno: u Francuskoj ovu salatu zovu i „macédoine de légumes” (mešana salata od povrća), a reč „macédoine”označava „mešavinu”, mada podseća na Makedoniju. Taj naziv je počeo češće da se koristi krajem 18.veka isključivo za voćnu salatu, a asocira na raznolikost naroda u Aleksandrovom makedonskom carstvu.

------------------------------------------------------------

Kako je to radio Olivije

Potrebno: 200 grama kuvanog ili pečenog telećeg mesa, 150 grama dimljene šunke, 100 grama kuvanog ili pečenog pilećeg mesa, pet tvrdo kuvanih jaja, pet većih krompira, četiri-pet kuvanih šargarepa, pet kiselih krastavčića, 250 grama kuvanog graška, manja glavica kuvanog karfiola, 250 grama majoneza, peršunov list i kolutovi kiselih krastavaca i limuna za ukrašavanje.

Sve namirnice iseckati na kockice, dodati grašak i polovinu majoneza i sve lagano izmešati. Staviti u činiju za služenje, preliti ostatkom majoneza, ukrasiti kolutovima kiselih krastavčića i limuna i do služenja držati na hladnom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.