Evropska bezbednost po Medvedevu

Od našeg dopisnika
Moskva, 30. novembra – Pošto je više od godinu dana u razgovorima sa kolegama iz celog sveta testirao svoj predlog novog sporazuma o evropskoj bezbednosti, Dmitrij Medvedev ga je juče objavio na svom sajtu. Predlog sa 14 tačaka poslat je i na adrese svih evropskih predsednika kao i međunarodnih organizacija kojima Rusija predlaže da ga potpišu.

Osnovne teze predloga ruskog predsednika su nenapadanje, nenanošenje štete bezbednosti druge zemlje i uzajamno informisanje o opasnostima i načinima kako se one rešavaju. Bezbednost je nedeljiva i nijedna zemlja ne sme da osigurava svoju bezbednost na račun bezbednosti druge.

U predlogu se kaže da potpisnici sporazuma ne mogu da ustupaju svoju teritoriju ili da koriste teritoriju drugih potpisnica za pripremu oružanih napada na jednu ili više država koje su potpisale sporazum. Ukoliko rukovodstvo neke države misli da neka od učesnica sporazuma ugrožava njenu bezbednost, ona ima pravo da diplomatskim kanalima zatraži informaciju o činjenicama koje izazivaju podozrenje i da odgovor prosledi svim ostalim članicama.

Za razmatranje pitanja bezbednosti, neslaganja i sporova, Medvedev je predložio da se organizuju konsultacije, sazivaju konferencije i vanredne konferencije. Konferencija se može organizovati na predlog ne manje od dva učesnika sporazuma, a na njoj moraju da učestvuju najmanje dve trećine zemalja koje su sporazum potpisale. Osnova za sazivanje vanredne konferencije je napad na bilo koju od zemalja potpisnica. U tom slučaju bi, u skladu sa članom 51 Povelje OUN o pravu na odbranu, potpisnici sporazuma mogli da ukažu žrtvi svaku vrstu pomoći, uključujući i vojnu.

Medvedev je predložio da sporazum potpišu „sve države evroatlantskog i evroazijskog prostranstva od Vankuvera do Vladivostoka”, Evropska unija, OEBS, ODKB, NATO i ZND. Dokument bi stupio na snagu kad se na njemu bude nalazilo najmanje 25 potpisa.

U tekstu objavljenom na kremaljskom sajtu posebno se ističe da sporazum nema za cilj da smanji odgovornost Sveta bezbednosti OUN, niti da duplira ili zameni njegove važeće mehanizme.

O ovom predlogu ruski predsednik je prvi put govorio prošlog leta u Berlinu kada je pozvao Zapad da odustane od širenja svog uticaja na postsovjetsko prostranstvo, tvrdeći da nijedna organizacija (imao je u vidu prvenstveno NATO) ne može da učvršćuje svoju bezbednost na račun drugih. U oktobru prošle godine, na konferenciji o svetskoj politici, u francuskom gradiću Evijanu, Medvedev je detaljnije govorio o svom predlogu ističući da je rat sa Gruzijom avgusta prošle godine potvrdio aktuelnost moskovskog predloga. Javnost Srbije detaljnije se upoznala sa predlogom Medvedeva 20. oktobra ove godine prilikom njegovog govora u srpskom parlamentu.

Iako je objavljeni predlog napravljen tako što su uzeti u obzir svi razgovori koje je Medvedev imao sa svojim kolegama iz celog sveta, u Rusiji se ne očekuje da će on biti prihvaćen brzo i bez izmena. Moskva smatra da je važno da su za novi sporazum zainteresovani mnogi, ali da će za formulaciju konkretnog sporazuma biti potrebno vreme.

Kao što je poznato, Sjedinjene Države i zemlje članice NATO-a vrlo hladno su primile predlog Medvedeva. Angela Merkel je, kad je prvi put saslušala predlog, izjavila da „globalna bezbednost treba da se gradi na osnovu NATO-a, koji treba da nađe način da u tu arhitekturu uključi i Rusiju”. Bivši generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i predstavnici Bušove administracije izjavljivali su da su sasvim zadovoljni postojećim sistemom, a da je predlog Medvedeva „neodređen”.

Situacija se izmenila nakon dolaska Baraka Obame u Belu kuću i njegove odluke da „resetuje” odnose sa Rusijom. I novi generalni sekretar NATO-a smatra da treba pažljivije razmotriti predloge Medvedeva.

Očekuje se da ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov sutra predstavi projekat sporazuma na zasedanju OEBS-a u Atini, a Dmitrij Rogozin, ruski predstavnik u NATO-u, već ga je predao generalnom sekretaru. Reakcija iz sveta još nema.