Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otpad izvoze u Beč

U Srbiji se proizvede oko 300.000 tona opasnog otpada koji se uglavnom izvozi u Austriji jer kod nas nema fabrike za spaljivanje opasnog otpada

Procena je da se godišnje u Srbiji proizvede oko300.000 tona opasnog otpada. Međutim, ovaj otpad se uglavnom izvozi u susedne zemlje gde se spaljuje, pošto kod nas ne postoji postrojenje za spaljivanje opasnog otpada. Ne postoje ni objekti za njegovo trajno skladištenje niti deponija za opasan otpad. To je otpad koji preduzeća često odlažu u svome krugu ili ga ilegalno odvoze na deponije što predstavlja potencijalnu opasnost za životnu sredinu.

Pre izvesnog vremena iz fabrike „Zastava” odneto je 2.000 tona otpadnih boja, koje su bile najveći ekološki problem ove fabrike u poslednjih nekoliko decenija. Opasan otpad će biti prevezen do Beograda, a planirano je da potom bude izvezen u Austriju gde će biti uništen. Taj posao je poveren beogradskoj firmi „Miteko”, koja je zadužena i za izvoz piralenskog ulja iz fabrike „Zastava”.

„Miteko“ je jedna od tri kompanije na našem tržištu koja se bavi prikupljanjem pakovanjem, transportom i izvozom opasnog otpada.

Ova firma je pre dve godine izvezla oko 600 tona opasnog otpada. To se pre svega odnosi na piralen, pesticide i ostale trajne zagađivače koji se ne razlažu u prirodi.

Podsećanja radi već više od deset godina najavljuje se gradnja spalionica opasnog otpada, ali je uvek bio problem pronalaženja lokacija. Sa opštinama je teško postići dogovor o izgradnji spalionice na njihovoj teritoriji.

Oliver Dulić ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja je rekao da se nije odustalo od projekta izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada. „U ovom trenutku se radi procena uticaja na životnu sredinu a sledeće godine očekujemo početak gradnje. Još ne možemo da kažemo o kojoj lokaciji je reč, ali ćemo pokušati da objasnimo javnosti da takva postrojenja ne zagađuju životnu sredinu niti predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi”, rekao je Dulić.

Studija Evropske agencije za razvoj je pokazala da fabrika za tretman opasnog otpada mora da ima deponiju od 50 hektara zemljišta, da bude u posebnoj industrijskoj zoni koja je odvojena od stambenih oblasti; odvojena od turističkih centara, nacionalnih parkova. Spalionica za opasan otpad mora da bude izvan zone plavljenja, što podrazumeva i izvan močvarnih i podvodnih terena i izvan zone trusnih područja.

Jedna od firmi koji farmaceutski otpad izvozi na periferiju Beča je vršačka kompanija „Hemofarm“. Ovaj otpad se u specijalno uređenim postrojenjima u Beču spaljuje i pretvara u toplotnu energiju koja se koristi za zagrevanje stanova, bolnica i tome slično.

- Bečlije pepeo koje nastaje tretmanom opasnog otpada odlažu u posebna skladišta. Sistem za prečišćavanje se sastoji od elektrostatičkog filtera, četvorostepenog sistema za struganje, filtera od aktivnog uglja za uklanjanje azotnih oksida. Ukupni troškovi za taj sistem iznose 35 miliona evra - kaže profesor Slobodan Marković sa Univerziteta u Novom Sadu.

Marković zaključuje da se prilikom spaljivanja kako opasnog tako i komunalnog otada ostaje uvek isti pepeo koji se mora odlagati u podzemna skladišta. Za naše prilike to su jako skupa postrojenja koja zahtevaju stalno održavanje, stručno obučene kadrove koji će raditi na ovim postrojenjima za spaljivanje opasnog otpada.

N . Kovačević

-------------------------------------------------

U Srbiji 14 tona uskladištene hemikalije Lizol

Pomoćnica ministra za zašititu životne sredine i prostorno planiranje Srbije Ljiljana Stanojević rekla je da u zemlji ima 14 tona uskladištene hemikalije lizol.Ona je istakla da u Srbiji nema firme koja je u stanju da uništava opasan otpad po važećim propisima, pa se i lizol zbog toga mora uništiti u inostranstvu.

-----------------------------------------------

Zabrana za 19 hemikalija

Lista zabranjenih otrova u Srbiji se na listi zabranjenih otrova nalazi 19 hemikalija što je što je neuporedivo manje u odnosu na listu Evropske unije, koja sadrži nekoliko stotina hemikalija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.