Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od Kjota do Kopenhagena

Kjoto protokol (uz Okvirnu konvenciju o promeni klime) usvojen je 1997. godine. Njime su ustanovljeni obavezujući limiti za emisije gasova sa efektom staklene bašte. Do sada ga je ratifikovalo 184 država.

Međutim, Kjoto protokol je počeo da važi tek osam godina nakon usvajanja – 2005. godine kada ga je prihvatio dovoljan broj država. Tek tada počinje zamah u primeni, a 2007. godine Međunarodni panel o klimatskim promenama, zajedno sa Al Gorom, dobija Nobelovu nagradu.

Počinje glasno i veoma glasno da se govori o mogućim posledicama klimatskih promena na razvoj čovečanstva.

To posebno počinje da bude važno sada kada se mora utvrditi ko ili šta je naslednik Kjoto protokola, obzirom da u momentu kada je postavljen 1997. godine Kjoto protokol se ograničio na 2012. godinu, sa potrebom da se efikasnost primene evidentira i analizira, kao i da se predlože globalno važeće svetske mere za period posle 2012. godine. Dakle, upotrebila sam termin „globalno važeće svetske mere i dogovor“ i to je upravo ograničenje budućeg dogovora u Kopenhagenu koji treba da se desi za nekoliko nedelja.

U Kopenhagenu će se dešavati istovremeno dva važna sastanka. Prvi, 15. konferencija zemalja članica Okvirne konvencije o klimatskim promenama, koja će na bazi dogovora iz Balija u okviru četiri glavne oblasti (sprečavanje klimatskih promena, adaptacija na klimatske promene, tehnologije i finansiranje) utvrditi zaključke. Kao učesnik nekih prethodnih Konferencija zemalja članica konvencije, ukazala bih da je predstojeći skup u Kopenhagenu jedan od najznačajnijih.

Drugi paralelni sastanak je sastanak zemalja članica Kjoto protokola, i ovaj sastanak se dešava bez SAD kao članice, obzirom da još nije pristupila protokolu. Stoga je jako važno ono što se na temu klimatskih promena na nacionalnom nivou dešava u SAD i kada će u SAD-u biti potvrđen nacionalni zakon o sprečavanju klimatskih promena, sa utvrđenim ciljevima redukcije emisije gasova sa efektom staklene bašte (u proceduri je predlog smanjenja 80 odsto emisija ovih gasova do 2050. godine, računajući 2005. godinu kao baznu). Dodatni, još uvek nerešen problem u dogovaranju (mada nakon sastanaka predstavnika SAD i Kine dobijamo ohrabrujuće signale) je kako i odakle finansirati aktivnosti zemalja u razvoju da bi se prilagodile zahtevima smanjenja emisije ovih gasova, a ne bi značajno usporile svoj razvoj. Činjenica je i da globalna ekonomska kriza ne doprinosi lakoći pronalaženja finansijskih sredstava i modaliteta. Ovde postaje jasno da stav Kine i Indije, pre svih, zavisi od ovih rešenja.

Sa stanovišta struke, bilo bi dovoljno da se za prvi post-2012 period 2020/2030 dogovori smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte samo iz sektora proizvodnje električne energije i saobraćaja.

Kopenhagen će biti uspešna stepenica ako dogovor koji se postigne ima realnu osnovu da ustanovljenim ciljevima bude prihvaćen i od SAD, Kine i Indije.

I zato je realno očekivati da konferencija u Kopenhagenu bude uspešna, ali ograničeno uspešna. Ono što se bude dogovorilo u Kopenhagenu kao post-2012 dogovor za klimatske promene, moraće proći ratifikaciju u državama članicama, a to će potrajati bar tri godine. Dakle, dogovor se mora postići danas, da bi imali važeće pravilo ponašanja 2012. godine.

Politički lideri današnjice morali bi biti vizionari budućnosti. Od njih zavisi da li će biti „Kopenhagena“ i posle Kopenhagena – svako usporavanje dogovora, vodi nas u nedefinisani period sa mogućim vrlo negativnim efektima. Svako usporavanje dogovora vodi „većoj ceni“ održivog razvoja kako planete tako i svake pojedinačne osobe, odnosno svakog od nas. Ukoliko u Kopenhagenu bude velikih suštinskih problema sa dogovorom, dijagnoza međunarodnih odnosa će biti mnogo šira od problema klimatskih promena, i pokazala bi da demokratski sistem dogovaranja nije postavljen tako da je sposoban da se nosi sa izazovima budućnosti.

Uštedećemo i novac i vreme (i dramatične posledice) ako se postigne dogovor u Kopenhagenu!

Samo sa uspešnim, pa makar i ograničeno uspešnim, dogovorom u Kopenhagenu, ostvariće se na primer šansa da ostrva Maldivi ne budu potopljeni, i da naš region ne ide veoma brzo u otopljavanje.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.