sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Zelena arhitektura

Јавна гаража, Штудгарт, Немачка Пројектанти - Petry Wittfoht Freier Architekte

Skupi uvozni energenti (tečna goriva i gas) i potreba za energetskom nezavisnošću, usmeravaju nas ka strategiji veće upotrebe obnovljivih izvora energije. Energetska samostalnost jedne zemlje očitava se u procentu korišćenja obnovljivih izvora energije (geotermalne vode, vetar, voda u hidrocentralama, biomasa, solarna energija), u odnosu na količinu energenata koje uvozi (tečna goriva i gas). U razvijenim evropskim državama, obnovljivi izvori energije čine 10 – 12 odsto ukupnog energetskog bilansa, kod nas – samo 1 procenat.

Ekološka svest obavezuje da razmišljamo o životu u skladu sa prirodom uz upotrebu tehnologija koje ne ugrožavaju planetu. Ako se želi spas života na Zemlji, mora da se promenim način života i način gradnje. Neadekvatan pristup graditeljstvu, jedan je od najbitnijih doprinosa globalnom zagrevanju planete.

Pračovek je intuitivno gradio u skladu sa prirodom. Tehnički i tehnološki napredak civilizacije doneo je projektovanje i gradnju koji iscrpljuju fosilne energente, nagomilavaju nereciklažne materijale, pospešuju emisiju štetnih gasova i otuđuju čoveka od prirode. Na projektantima i investitorima je da osmisle, projektuju i grade „zeleno”.

ŠTA JE „ZELENA ARHITEKTURA”?

„Zelena arhitektura“ je naziv za aritekturu koja nastaje i živi u skladu sa prirodnom sredinom. Ona poštuje ekološke zakonitosti, ne narušava ih, crpi obnovljivu energiju i uklapa se u prirodne tokove kao živi organizam. To je

projektovanje i izgradnja sa punom svešću o prirodi i okruženju i korišćenje prirodnih eko sistema kao makro modela urbanističkog planiranja. Zelena arhitektura planira u skladu sa zdravim načinom stanovanja (pravilna orjentacija objekata, izdašna osunčanost prostorija u kojima se živi i radi, humana gustina stanovanja u blokovima i naseljima, obilje zelenila i rekreativnih vodenih površina...) Ona podrazumeva maksimalnu upotrebu obnovljivih i ekološki čistih izvora energije, konzervaciju i recirkulacije vode i energije, upotreba prirodnih i reciklažnih materijala pri gradnji, upotreba štedljivih materijala (izolacije, sistemi grejanja), korišćenje održivih tehnologija (ekonomski i ekološki), projektovanje u skladu sa prirodom i otvaranje enterijera ka ambijentu, uspostavljanje dijaloga između objekata i arhitektonskog okruženja sa prirodom

Kao rezultat „zelenog projektovanja”, nastala je „pametna kuća“. Sa aspekta energetske održivosti ona koristi najdostupnije i obnovljive izvore energije. Kod nas bi to bile geotermalne vode, energija vetra i solarna energija, akumulira i štedi energiju, integriše i kombinuje energetske sisteme,

programiranim upravljanjem racionalizuje potrošnju, štedi vodu, akumulira kišnicu, recirkuliše vodu, kontroliše kvalitet vazduha u kući i nivo štetne emisije gasova iz kuće.

ISTORIJA RAZVOJA EKO SVESTI U ARHITEKTURI

Od savremenih arhitekata, projektovanje po principu „dijaloga sa prirodom“, započeli su Steiner, Wright, Alto, Le Corbusier.

Svest o zaustavljanju globalnog zagrevanja planete štetnom gradnjom, nastala je u drugoj polovini dvadesetog veka, o čemu je doneto više deklaracija (na konferenciji Svetske komisije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini 1986. i u Rio de Žaneiru 1992., Svetska izložba Expo92 u Sevilji).

Danas arhitekte projektuju po meri ljudi, ali uz svest zaštite planete od daljeg zagađenja. UNESCO, razna svetski ekološki pokreti i arhitektonska udruženja dodeljuju godišnje nagrade za „najzelenije”projekte. Najbogatije zemlje grade najštedljivije zgrade i naselja.

Neki realizovani „zeleni” projekti

Svetski trgovinski centar u Bahrainu je najveći, do danas realizovani objekat sa samostalnim obnovljivim izvorima energije. Karakterišu ga tri vetrogeneratora postavljena na pasarele između dve kule. Obla forma zgrada ubrzava strujanje vazduha, a solarni kolektori prekrivaju više od polovine fasada obe kule.

Objekat je interesantan i po arhitektonskim vrednostima i upotrebi savremenih štedljivih materijala.

Javna garaža, Študgart, Nemačka

(/slika2)Ovo je dokaz da se može projektovati „zeleno”čak i objekat koji je po nameni, najmanje ekološki. Javna gearaža u centru Študgarda, sva u staklu sa centralnim atrijumom koji obezbeđuje prirodno provetravanje. Unutrašnji vrt bogat je zelenilom koje se proteže kroz sve etaže, vodoskoci, potočići i bazeni stvaraju zelenu i zdravu mikro klimu unutar garaže.

Na vrhu zgrade je kancelarijski prostor sa pogledom na okolinu – koncept koji dokazuje brigu za „malog” službenika parking naplate.

ZELENI KOMPLEKS,Singapur
Projektanti - Foster i Partners

Trenutno se u Singapuru gradi budući najveć „zeleni kompleks” poslovno stambenih zgrada. Objekti će koristiti geotermalne vode za pokretanje toplotnih pumpi, akomuliraće i recirkulisati atmosversku vodu, a fasade ce pokrivati solarni kolektori. Položaj i forma zgrada podređeni su maksimalnom sakupljanju sunčevih zraka. Istovremeno talasi krovnih pokrivača pospešuju prirodno provetravanje i sabiranje atmosverske vode. Koncept ustakljenog, bogato ozelenjenog javnog prostora, pruža mogućnost energetske kontrole zgrade i smanjenje ukupnih troškova u eksploataciji.

Branka Bošnjak,
dipl. inž. arh.

Komеntari0
9a0fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja