Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Punokrvne i mrtve knjige

Драган Јовановић Данилов

Naš svet je nesavršen i otuda potreba za romanom. Oduvek me je privlačilo kompleksno pitanje romaneskne estetike, pogotovo danas u vremenu romana površnih, bez umetničke dubine i psihološke produbljenosti, romana iz kojih je nestala začaranost. Nema više velikih, čudovišnih romana kakvi su „Tera nostra“  Karlosa Fuentesa, „O junacima i grobovima“ Ernesta Sabata ili „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ Milana Kundere. Duh romana jeste duh mnogostrukih perspektiva. Kao i svet, i roman, kao čudovišna forma, predstavlja nerazmrsivu složenost.

Roman je za mene montažno povezivanje zbivanja u vremenu i prostoru u jednu razvojnu i smisaonu celinu, koja nam daje mogućnost i privilegiju da zgusnemo i skratimo realno vreme i da tako obuhvatimo duge vremenske periode, pri čemu prošlost koju rekonstruišemo čitalac doživljava kao sadašnjost. Roman je u vlasti vremena, ali je i vreme u vlasti romana. Jer, u romanu se ovremenjuje bitak. Roman kao ontološko protivljenje svevlasti vremena i iskorak iz vremena nas tako efikasno oslobađa od vlasti vremena, jer razvremenjuje postojanje.

Suhomesnata romaneskna pornografija

Ali avaj, roman je danas, definitivno, ušao u svoje feljtonističko i manirističko razdoblje. Široku publiku najviše privlače internacionalni bestseleri u kojima dominira romansiranje jedne lažne strasti prema drevnim tajnama, zagonetkama i enigmama starog i srednjeg veka. Takve knjige, namenjene čitaocima osrednjih estetskih zahteva, po pravilu, prodaju se u sterilno odvratnim knjižarama koje liče na supermarkete. Priznajem da sam i sam pročitao množinu takvih romana i da sam se zamorio od izanđalih priča o templarima, masoneriji, Vatikanu, Svetom gralu i osmesima Mona Lize. Misleći, iz ove perspektive, na takve knjige, obuzima me osećanje prevare. Više je nego jasno da će bestseleri Dena Brauna, štampani u milionima primeraka, za koju godinu završiti na sumornom groblju mrtvih knjiga. Jer, književnoistorijska odmazda je surova. Punokrvnu književnost ugušila je industrija knjige. A u simuliranom svetu, teško je utemeljiti autentičnu romanesknu spoznaju. Poplava novoštampanih knjiga i suhomesnatih bestseler-polufabrikata zapadne hit produkcije, te romaneskne pornografije, prava je pošast i pouzdan znak raspadanja jednog sveta koji knjige konzumira kao brzu hranu i više ne zna šta je istinski isceljujuća i punokrvna književnost. Takve knjige vulgarizuju časni ceh izdavača i ponižavaju duh čitaoca.

(/slika2)Berlinski zid je već davno pao. Istočna Evropa i komunizam više nisu interesantni zapadnom čitaocu. Fokus se premestio na Indiju, Kinu i orijentalizam. Danas je u modi multikulturalizam, problem hibridnih identiteta, recimo, problem asimilovanja Indijaca u Engleskoj ili Kineza u Americi, etnički ožiljci, jadi adolescenata, homoseksualne avanture... Sve je to, naravno, začinjeno liberalnim idejama o humanizmu. Uzmimo, recimo, Englesku. Kao ostrvo, ona je i svojevrsni psihološki i karakterni princip koji simboliše trezvenu odeljenost, dakle, nešto tvrdo i oklopljeno. Jednog engleskog čitaoca će, recimo, uvek više zanimati da upozna iskustva karipskih doseljenika u Englesku u prosečnim romanima i dramama Kerila Filipsa, ili osrednja proza bilo kog pisca iz bivših engleskih kolonija i dominiona od, recimo, odličnog romana nekog srpskog pisca. Mi, i ne samo mi, ne participiramo u Engleskoj, jer smo, naprosto, mala, slovenska književnost za koju racionalni i civilizovani engleski egoizam, ne samo što ne mari, već previđa da uopšte i postoji. Ali, uprkos tome, mi moramo nastojati da tom engleskom i evropskom čitaocu nametnemo svoje priče, i to na sličan način na koji je, recimo, indijska postkolonijalna književnost nametnula evropskom, a prevashodno engleskom čitaocu svoje priče, ili Latinoamerikanci sedamdesetih godina svoju bujnu romanesknu floru.

Čitava današnja civilizacija postoji u disperziji i raslojavanju. Mi živimo vreme jedne kasne, posustajuće kulture u kojoj više nema knjiga koje imaju transfizičku dubinu sagledavanja i razobličavanja sveta. Nema širokoobuhvatnih romana koji bude duboko sećanje i koji bi pobedili sveopštu rasparčanost kroz duboke silaske u stvarnost, kroz rasvetljavanje i prozrenje najtamnijih, infrafizičkih slojeva psihe. Mislim da množina pisaca danas slabo poznaje stvarnost pa se zato bez dubokog poriva i motiva zapućuju u narative sa stereotipnim, istorijskim zapletima. Verujem da pohlepni pogled pisca treba da bude spušten na stvarnost. Psihologija jedne ličnosti može se tačno prikazati tek kad se ta ličnost postavi u čvrste društvene okvire.

Roman je neiscrpna forma i svaki romanopisac je sam svoj zakonodavac. To, zasigurno, nisu estetički cenzori. Originalnost jednog romanesknog sveta jeste u njegovoj neuhvatljivosti i nesvodivosti. Roman je, ipak, nepredvidiv. Treba doći do onih neispričanih priča. To su tajne storije koje ljudi nikom ne žele da povere, jer, najčešće, predstavljaju oštre hridi o koje su se razbili. Romanopisac nastoji da otkrije put do takvih, neispričanih priča, ne samo u drugima, već i u sebi. A one se najčešće kriju u snovima i tamnim ogledalima nesvesnog.

Paorski drzoviti tekstovi

Duboko sam ubeđen u to da autentičan roman stvara i oblikuje realnost. A zatim, tek u susretu sa pravim čitaocem takav roman dobija posvećenje. Roman i kritika trebalo bi da osvetljavaju jedno drugo. Nema romana bez tumačenja, kao što nema ni mita bez egzegeze. Tumačenjem romana trebalo bi da se bave kritičari osveštenog viđenja umetnosti, spremni da učestvuju u svetom kritičkom obredu vrednovanja, a ne divlji kritičari bez dela, nemoćni da proniknu u „nadtekstualnu istinu“ umetničkog dela.

Danas smo svedoci strahovitog oplićavanja novinske književne kritike. U prošlih nekoliko brojeva Kulturnog dodatka „Politike“ čitali smo neuke, paorski drzovite, ćeretavo-klepetave tekstove književnog autsajdera Milete Aćimovića Ivkova koji, uprkos tome što je do sada objavio jednu već davno zaboravljenu sveščicu pesama, sebi pribavlja pretenziju na vrhovnu književnu arbitražu. On sebe, očigledno, smatra neuporedivo zanimljivijim i značajnijim od autora i romana o kojima piše. Kritičar koji kao Ivkov napiše tu nedavno, u „Novostima“: „Danko Popović (inače autor „znamenite“ „Knjige o Milutinu“) nesumnjivo je doprineo emancipaciji srpske kulture i nacionalne misli“ – jasno je otkrio svoj kritičarski horizont. Tekstovi tog dajdžestiranog derivata kritičara prepuni sveprožimajuće lažnosti, rashodovanih opštih mesta i autistički prosanjanih naklapanja, naprosto vređaju čitalačku inteligenciju. Ozbiljna književna kritika, to nije novinarska deontologija, niti prostodušno iznošenje suda o jednom književnom delu, već duboko kreativna, vizionarska projekcija književnog fenomena. Samo učene, duboko etične i visoko osveštene kritičke svesti obdarene predskazivačkim darom mogu spoznati umetnost.

Velikom romanu, kao i verodostojnoj kritici, potreban je veliki razlog da bi se pojavio. Samo ono što nastaje isključivo iz svoje poosobljene i efektivne zakonomernosti može se u istoriji književnosti utemeljiti i uvremeniti kao vrednost jednog višeg, sublimiranog reda. Romanopisac ima samo svoj roman – on je njegova mudrost i njegova rasprava.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.