Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evro nije Deda Mraz

(Н. Коцић)

Rasprava o kursu dinara, između privrednika i guvernera NBS naoko je okončana susretom iza zatvorenih vrata u vladi Srbije, ali time problem nije rešen. Tačnije, prema poruci predsednika Privredne komore Srbije Miloša Bugarina, samo je definisan gotovo ultimatumom guverneru NBS Radovanu Jelašiću – drži kurs pod kontrolom ili uvodi evro. Koliko će guverner moći da održava željenu stabilnost po plivajućim pravilima, ostaje da se vidi, ali jedno ne može da učini ni da je Deda Mraz – da uvede evro kao zvanično platežno sredstvo, iako je on godinama nezamenljiva paralelna valuta uz mučni dinar.

Zašto ne može, a mi bismo to žarko želeli? Da nam smiri kurs, stopira inflaciju, stabilizuje privredne i ukupne ekonomske tokove, podigne standard, uvede nas u Evropu… Zar sve to nije lepo i poželjno?

Jeste, ali je za Srbiju nemoguća misija. Bar u ovom času, tvrdi prof. dr Vladimir Vučković sa Megatrend univerziteta i saradnik MAT-a. Najpre, mi za tako nešto ne bismo dobilidozvolu, a ako bismo to ipak učinili na svoju ruku, „zaradili” bismosankcije EU. Evropska centralna banka i EU insistiraju na poštovanju pravila i strogih mastrihtskih kriterijuma.

A Crna Gora ili Kosmet? Šta s njima?

– To što suCrna Gora, pa iKosovo i Metohija uvelievro, splet je različitih, uglavnom političkihokolnosti – ukazuje Vučković. –Prvo, Crna Gora je imala marku, na koju je Nemačka „širom otvorenih očiju zažmurila” iz čisto političkih razloga. Posleje lakše „progutan” i prelazak na evro. Veliko jepitanje šta će biti sa crnogorskim evrom kada ta državabude ušla u EU. Članstvo u EU je jedna, a mesto u evrozoni sasvim druga stvar.

Može se čak desiti da ulazak Crne Gore u EU bude uslovljen odustajanjem od evra, smatra Vučković.Crna Gora već od 2002. ima evro i tada nije biloprotivljenja nekih zemalja „iz čekaonice”. Treće, „evrizacija” se dozvoljava malim zemljama, nekadašnjimkolonijama, a zlobnici bi rekli i danas državama kolonijalnog tipa, poput Kosova i Metohije, pošto one ne mogu da nanesu mnogo štete evrozoni, čak i kada bi imale katastrofalne finansijske i privredne rezultate.

To je, međutim, jedna strane medalje, ali zašto nama ipak (ne) treba evro?

– Srbija bi izgubila jednim potezom sopstvenumonetarnu, a bez nje nema ni samostalne ekonomske politike. Danas,kada neka naša banka hoće da uveze strani kapital, u evrima,NBS kaže – može,ali 40 odstoostavljaš po strani, u obaveznojrezervi. Tajprocenat Narodna banka može da povećava ili smanjujei na taj način da obeshrabruje ili podstičepriliv kapitala.

Promenom referentne kamatne stope,NBS utiče na atraktivnost dinara ili evra. Kada repostopa raste, atraktivniji su dinaripošto skačeprinos, pa bankainvestira u našehartije od vrednosti. Tokovi kapitala tada su,po definiciji,potpuno slobodni,ali zemlja se izlaže prevelikim oscilacijama i nema nijedan instrument za amortizovanje promena novčane mase.

– Danas imamo devizni kurs i možemo da podesimo ekonomsku politiku ka smeru da dinar lagano slabi i da deprecijacijom damo izvozu kakav-takav podsticaj. To ne bismomogli ako bismoimali evro. Evro ne garantuje ni nižu inflaciju, niti manje kamatne stope. Cene rastu i u evrima ako ima ko da ih podiže. Kao u Crnoj Gori u prvim godinama. Kamatne stope zavise od rizika, koji bi se samo malo umanjio uvođenjem evra. Uostalom, ne treba nam bolji primer od Grčke, koja je članicaevrozone, akakve sve probleme ima – ističe Vučković i dodaje da bi „šuškanje” evra u džepuumesto dinara smanjilo sekiraciju zbog nepovoljnog kursa, alibismoimali mnogo veće muke od promene drugih ekonomskih veličina: pale bi plate (u evrima) i zaposlenost.

Slobodan Kostić

-------------------------------------------------------------

Mastrihtska pravila

Sve zemlje koje bi da uđu u EU moraju da ispune veoma stroge kriterijume, čemu smo i sami svedoci, ali „pakao” tek počinje ako nova članica poželi da uđe u evrozonu.  Mora da se ispuni pet tesno povezanih pravila. Da stopa inflacije ne bude veća od 1,5 procentnih poena od proseka u tri zemlje EU sa najnižim cenama na malo, da dugoročna nominalna kamatna stopa na državne papire ne bude viša od dva procentna poena iznad prosečne kamate u tri najpovoljnije zemlje, da budžetski deficit ne pređe tri procenta BDP-a, da javni dug ne bude iznad 60 odsto BDP-a i na kraju  –  da zemlja prihvati članstvo u mehanizmu deviznih kurseva ERM najmanje dve godine pre ulaska u EMU.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.