Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izlet u dolini poljubaca

Увек оригиналан и екстравагантан, велики уметник, Џон Галијано (фото АФП)

Kada sam prvi put u životu videla Džona Galijana, dizajnera modne kuće Dior, nosio je jednostavne pocepane farmerke i imao ućebanu kosu pod kačketom. Nasmešio mi se i rekao «bonžur » sa britanskim akcentom i pridržao mi vrata, da bi mi kao dami ukazao čast.

Naravno, bila sam čula za njega, ali nisam znala kako izgleda jer nisam veliki ljubitelj modnih časopisa, tako da sam rekla oduševljenim koleginicama da sam u hodniku videla rok pevača koji me je veoma ljubazno pozdravio. Nama je u radnom ugovoru stajalo da ne smemo da nosimo farmerke, a još manje pocepane. Samo je Džon Galijano to smeo, jer je svoje farmerke verovatno sam iscepao u umetničkom zanosu.

Džon Galijano je najverovatnije najkreativniji od svih današnjih modnih dizajnera, iako je ponekad teško nositi njegove modele koji previše privlače pažnju. Na njegovim modnim revijama manekenke umesto odeće nose skulpture, bilo da se radi o ceremonijalnoj nošnji kraljice Nefertiti ili kimonu japanskih gejši. Kada god se priprema godišnji defile visoke mode, iz Amerike dolazi čuvena šminkerka Pet Mekgrat i pretvara lica manekenki u umetnička dela, lepeći im na trepavice perje egzotičnih ptica ili dodajući majušne dragulje na obrve. Kada god prođem hodnikom i slučajno bacim pogled kroz poluotvorena vrata, imam utisak da se nazire svet iz bajki.

Visoka moda za to i služi, da čoveka prenese u svet snova, kada je već realnost banalna. Zato oko mode uvek kruže neverovatne priče, kao što je legenda o čipki modne kuće Lesaž koja snabdeva Diora. Tu vezilje ručno vezu venčanice, a one od njih koje žele da se udaju u vez upletu jednu vlas kose, kako bi se i njima posrećilo. Kažu da se želja uvek ostvari u roku od godinu dana. Na dan Svete Katarine, zaštitnice modnih kreatora koja pada 25 novembra, sve devojke koje imaju više od dvadeset i pet godina a još nisu udate nose prepoznatljive šeširiće sa plavim i žutim cvetovima, kako bi ih prepoznali potencijalni udvarači. Jako je simpatično videti ih po hodnicima.

Prema Gabrijeli Idzi, modnom sociologu i predavaču na institutu Marangoni, moda se najčešće menjala u skladu sa ekonomskim prilikama ili ženskim položajem u društvu. Prvi modni kreator bio je Šarl Frederik Vort koji je kreirao utegnute korsete sa osinim strukom i suknje do poda koje je bilo jako teško oblačiti. 1906. godine, inspirisan ruskim baletom i orijentalnom umetnošću, Pol Poare je prvi ukinuo korset kako bi oslobodio žensko telo od utegnutosti, postajući tako rodonačelnik ženske emancipacije.

Prvi svetski rat je obukao žene u uniforme i suknje su se skratile, kako bi bile praktičnije za rad u fabrici. Nekako u to vreme počinje sa radom Gabrijela “Koko” Šanel, koja je prva počela da nosi bižuteriju, jednostavnu odeću, muškobanjaste jakne od tvida i cipele koje je pozajmljivala od svojih ljubavnika. Jedino su čuvene dvobojne cipele stvarale optičku varku kako bi stopalo izgledalo manje i elegantnije. Njen parfem “5”, omiljeni miris Merilin Monro, poznat je po tome što nije napravljen ni od jednog prirodnog sastojka. Dvadesetih godina u modu ulaze kratka kosa, mršavo telo, muškobanjaste haljine sa resama i zvonasti šeširi. Tridesetih su u modi Marlen Ditrih i Greta Garbo, čiji luksuz tera žene da zaborave krah berze i ekonomsku krizu.

Kada je izbio drugi svetski rat, došlo je do nestašice tekstilnog materijala jer je trebalo praviti padobrane i uniforme, tako da su se pravile haljine od čega se stiglo, od stoljnjaka, zavesa ili posteljine, a samo su okovratnici i manžetne bili od belog platna. Stara odeća se prepravljala i od muških jakni su se pravile ženske, sa našivenim džepovima koje je bilo jednostavnije proizvesti. Takvi džepovi sve do danas modne kreatore podsećaju na ratno doba. Nosili su se turbani jer žene nisu imale sredstava da idu kod frizera. Đonovi na cipelama su se pravili od drveta ili plute jer nije bilo kože. Tada je Salvatore Feragamo kreirao prve espadrile sa đonom od lepljenog konopca. Tada se javljaju i prve suknje do kolena i prve torbe sa remenom preko ramena, jer su žene morale da zamene muškarce u fabrikama i tamo odlazile na biciklu.

Od neimaštine su žene po prvi put počele da izlaze bez najlonskih čarapa, što je pre rata bilo veoma neukusno. Neke su se dovijale tako što su mastilom crtale šavove na poleđini listova, a one malo bogatije su mlele orahe i mazale ih po nogama kako bi izgledalo da nose čarape.

Kako mi je objasnio kustos muzeja Kristalna odaja Bakara, posle kraha berze je tokom tridesetih godina opala kupovna moć i prestale su se koristiti preskupe kristalne flašice. Za vreme rata su muškarci otišli na front a žene počele da rade i polako preuzele njihove poslove, odakle potiče muškobanjasta uglasta flašica parfema Šanel “5”.

(/slika2)

Posle drugog svetskog rata počnje sa radom Kristijan Dior, koji shvata da žena treba da povrati svoju ženstvenost i pravi duže haljine sa uskim strukom, kao i flašice za parfeme zaobljenog oblika. Njegove prve haljine su strukirane i šire se do pola lista kao latice cveta, trideset centimetara od tla. Ramena su mala i elegantna, a vraća se i korset u kome se za učvršćivanje ušivaju kitovi zubi. Oko utegnutog struka se došiva neka vrsta revera koji privlači pažnju na kukove. Čak su i bočice parfema zaobljene na veoma ženstven način. Oduševljeni kritičari su to nazvali “novim izgledom” (new look). Jedino je javnost šokirana traćenjem materijala, jer je za jednu Diorovu haljinu bilo potrebno oko dvadeset metara tkanine. U to vreme, Salvatore Feragamo je osmislio prve tanke potpetice, a vraća se i Šanel posle duge pauze i kreira svoju čuvenu jaknu koja je i danas u modi.

Kristijan Dior je ceo život radio u porodičnoj fabrici đubriva koja je bila toliko poznata da su ljudi govorili da vazduh “smrdi na Diora”. Kreirao je haljine tokom samo jedanaest godina, nakon čega je umro i ostavio Iv Sen Lorana da ga zameni na čelu njegove modne kuće. Posle Diora dolazi do modernizma i nose se mini suknje, plastične haljine ili čak metalna odeća u futurističkom stilu Pako Rabana. To više nije to, jer zaista sve može da se nosi i bude u modi. Danas, na primer, modni kreatori prave veoma raznovrsne kolekcije jer se mnogo manje prodaju nego tokom osamdesetih godina kada se imalo više novca, tako da treba odjednom zadovoljiti sve ukuse raznih klijenata. Dior je poslednji klasični modni kreator koji je od ženskog tela napravio skuplturu ženstvenosti.

(/slika3)Mi obični smrtnici ne možemo da sebi priuštimo Diorovu odeću koju danas dizajnira Džon Galijano, osim možda poneki glumci, pevači ili saudijske princeze. Zato za nas postoji i jeftiniji luksuz, a to su parfemi, kako bismo mogli da makar zamislimo da živimo u bajci i doživimo malo te čarobne lepote. Ja najviše volim orijentalne parfeme koji čine da se osećate kao da ste u Hiljadu i jednoj noći i uvek pitam prodavce da mi preporuče neki koji nije previše komercijalizovan, koji budi sva čula i koji bi odgovarao, na primer, Moniki Beluči kada uveče obuče vatreno crvenu haljinu kako bi bila najlepša žena na svetu.

Prodavačica u Diorovoj radnji mi je preporučila da parfem uvek čuvam na tamnom i hladnom mestu kako bi duže trajao, te da ga nikada ne prskam na odeću da ne bi ostavio fleke. “Dobro pazite, ako su vam to pravi biseri, da ne poprskate na njih parfem, jer će promeniti boju”, dodala je. “Samo ga treba naneti na strateška mesta, ona najtoplija gde teče krv i zagreva kožu, na primer na ručne zglobove, u šupljine iza kolena i u predelu doline poljubaca...”

Šta li joj je samo dolina poljubaca? Ah, da, dekolte. U luksuznim radnjama, dakle, čak ni prodavačice nisu kao ostali smrtnici.

Koji je parfem preporučila? E, to je već mala tajna... 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.