Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Brodovi od nacionalnog značaja propadaju na rekama

„Жупа” пропада на Сави у Београду (Фото З. Анастасијевић)

Zarđali parni brod, ukotvljen na Savi u Beogradu, između Brankovog i Starog železničkog mosta, neprestano je na udaru jake struje. Na njemu više nema imena. Ulazak na stari parnjak sprečava samo tanka žica upletena oko kapije. Odbačena gumena čizma, pocepana papuča, prazne pivske boce i šareni grafit na jednom od ventilacionih otvora, koji prikazuje nekog mornara, naizgled su jedina obeležja na gornjoj palubi i potpalublju. Brod deluje trošno, boju na njemu odavno su prekrile rđa, paučina i mahovina, ali dva ogromna bočna pogonska točka i parni kotlovi još su na svom mestu...

– „Župa” je to, „Župa” – dobacio nam je užurbani radnik na doku, kad smo ga upitali kako se plovilo zove.

Od mr Sonje Zimonić, direktorke prestoničkog Muzeja nauke i tehnike saznajemo da je reč o prvom brodu značajnom za istoriju brodarstva naše zemlje koji je ova ustanova, uz pomoć brodomodelara iz udruženja „Panon”, zaštitila i utvrdila za kulturno dobro, i to pre četiri godine. Ovaj teretnjak izašao je iz peštanskog brodogradilišta 1913. godine kao „Una”. Za vreme Prvog svetskog rata bio je oklopni naoružani brod. Kao deo ugarske ratne dunavske flotile, učestvovao je u bombardovanju Beograda 1915. godine. Sada je imovina preduzeća „Ivan Milutinović”.

– „Župa” je ostala u našoj zemlji kao deo ratnih reparacija. Bila je potopljena. Izvađena je na kopno i renovirana. Relativno je sačuvana, osim što joj je skinuta komandna kućica, ali to bi moglo da se zameni. Ima i mašinu. Uz angažovanje mogla bi da se sredi, možda čak i da se stavi u pogon – objašnjava za „Politiku” Đorđe Latovljević, kapetan unutrašnje plovidbe i istaknuti brodomodelar.

U Srbiji ne postoji adekvatan, veliki muzej rečnog brodarstva. Ipak, entuzijazam pojedinaca poput Đorđa Latovljevića i Vladimira Požega, ne jenjava. Potonji je publicista čiji će „Veb muzej pomorstva i rečnog brodarstva Milan Spasić” „zaploviti” Internetom 1. januara 2010. godine.

Pored „Župe”, među pet istorijski najvrednijih brodova u Srbiji Đorđe Latovljević svrstava i monitor (rečni bojni brod) „Sava”. Zaštićen je takođe 2005. Nekada se zvao „Bodrog”. Napravljen je u brodogradilištu „Danubijus – Šunihen i Hartman” u Budimpešti, 1904. godine. I on je bio u sastavu austrougarske dunavske vojne flotile. Kasnije je postao deo flote Kraljevine SHS, a potom i JNA.

– On se nalazi u Novom Sadu, pripada preduzeću „Heroj Pinki” i služi kao pomoćni pristan za bager „Tisu”. Odlažu na njega cevi, staro gvožđe... To mu šteti, a ružno i izgleda. Stavljen je pod zaštitu države, ali ništa se ne preduzima. Trebalo bi da se izvuče na suvo, ofarba, očisti, kompletno renovira – ocenjuje naš sagovornik.

Još jedan brod na njegovom „spisku” je „Krajina”, nekada bela, kraljevska putnička jahta „Dragor” kojom je kraljica Marija došla u Srbiju iz Rumunije. Nažalost, brod na kojem je boravio i Tito izgoreo je u novobeogradskom brodogradilištu početkom januara 2007, tokom snimanja filma „Na lepom plavom Dunavu”. Sada pliva u žabokrečini, opkoljen plastičnom ambalažom, nekoliko stotina metara od „Župe”. U privatnom je vlasništvu.

– „Krajina” je trebalo da bude ponos, a sve što je bilo vredno, poskidano je. Ostao je goli lim. Na brodu su bile parne mašine koje ste mogli staviti u pogon. To je izvađeno iz broda i rastureno u delove. Poskidane su intarzije po plafonu, kad je pravljena kafana. Isečeni su prozori i odžak, točkovi skinuti... Mislim da više nikada neće zaploviti – priča Latovljević.

Poslednji parobrod koji je kod nas plovio je parni tegljač „Srbija” (nekada „Ister”). Konstruisan je u Regensburgu 1917. godine. U novembru 1918. preuzela ga je Kraljevina SHS. Služio je kao minolovac od 1944. I on je zaštićen, 2005.

– Sada je na Adi Huji kod fabrike papira. Služi JRB-u za pranje plovila vodenom parom – kotlovi su još u funkciji. „Srbija” je bila najmoćniji parnjak našeg brodarstva, od 1.200 „konja”. Govorilo se „što ’Srbija’ ne povuče, to neće povući niko”. Skinuti su joj točkovi, ali dobar deo broda je sačuvan – navodi naš sagovornik.

Latovljevićevu listu zaključuje „Kovin”, jedan od prvih putničkih brodova. Nekada parnjak, danas funkcioniše kao JRB-ov motorni turistički brod. Sagrađen je u Budimpešti 1922. godine, a kulturnim dobrom je proglašen 2005. godine.

Tereza Bojković

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.