Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Aktuelno

Sertifikat garant za bezbednost hrane

Šest meseci posle usvajanja Zakona o bezbednosti hrane, polako se zaokružuje uspostavljanje sistema koji će obuhvatiti proizvođače, distributere i prodavce prehrambenih proizvoda

Upisivanje u centralni registar koji će obuhvatiti sve koji posluju sa hranom počeće u toku januara, a do sredine godine očekuje se formiranje Saveta za bezbednost hrane, kao i uspostavljanje sistema za brzo upozoravanje na nebezbednu hranu (RASFF), najavljuju u Ministarstvu poljoprivrede.

Time se zaokružuje uspostavljanje sistema koji će obuhvatiti sve koji proizvode, prometuju i prodaju prehrambene proizvode, kako to predviđa Zakon o bezbednosti hrane koji je usvojen pre šest meseci.

– Radi se na formiranju softvera za taj registar, a napravljen je i tim ljudi koji će unositi podatke. Čeka se i usvajanje podzakonskog akta koji će regulisati obrasce i tabele za registraciju i nakon toga niko neće moći da se bavi proizvodnjom, prometom i prodajom hrane ukoliko nije uveden u taj spisak, odnosno smatraće se da radi na divlje – objašnjava Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije.

On dodaje da će budući savet za bezbednost hrane, čije osnivanje takođe predviđa pre pola godine usvojen Zakon o bezbednosti hrane, biti formiran u okviru Ministarstva poljoprivrede.

– Činiće ga stručnjaci koji poznaju materiju i pripremaće akte, poput vodiča dobre higijenske prakse, a za ovo telo već je predviđen i budžet – kaže Vujović.

On očekuje i da će u toku godine kod nas profunkcionisati RASFF. Kako je objasnio, to znači da čim neka zemlja konstatuje bilo kakvu nepravilnost u vezi se nebezbednošću hrane i alarmira sve druge putem tog sistema, kada ovaj alarm i kod nas bude zazvonio, osim inspektora na internet sajtovima te informacije će moći da vide i građani. Jedna od novina je, ističu u Ministarstvu poljoprivrede, i to što se primenom zakona prvi put otvara i mogućnost priznavanja sertifikata drugih zemalja.

– To znači da kada sa pojedinim zemljama budemo sklopili bilateralne sporazume roba na granici neće čekati danima, već će se pregledati sertifikati o bezbednosti za koje garantuju ugledni izdavaoci tih papira iz zemlje porekla robe – objašnjava Vujović.

(/slika2)Sve to doprinosi izgradnji sistema koji nam je nedostajao, a koji će omogućiti efikasniji promet hrane, ali i jednostavnije kontrole kvaliteta i ispravnosti. Zato se, objašnjava Vujović, pravi i baza podataka uvoza hrane u prethodne tri godine. Tako će oni koji su pouzdani moći da prođu bez analize svake pošiljke.

Radi se i na podzakonskom aktu koji će regulisati kontrolu takozvane mešovite hrane. Budući da je ispitivanje namirnica životinjskog porekla u nadležnosti veterinarske inspekcije, a biljnog porekla u nadležnosti poljoprivredne, dolazilo je do preplitanja nadležnosti čim bi se kontrolisao, na primer, burek sa mesom ili testenina sa jajima. Propisi čije se donošenje čeka trebalo bi da razreše takve nesporazume.

Ipak, ako je verovati inspekcijama, građani Srbije bi generalno mogli da budu zadovoljni kvalitetom hrane koju kupuju. Kako je nedavno izjavio Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata, broj neispravnih uzoraka manji je od jedan odsto.

– Više od 60.000 analiza urađenih u poslednjih šest meseci, odnosno od usvajanja Zakona o bezbednosti hrane, pokazalo je da je 65 proizvoda bilo neispravno. Osim toga, od 300 uzoraka uzetih sa zelenih pijaca svega četiri bilo je neispravno – rekao je tada Pajkić.

Nenad Vujović kaže da se najveći broj nepravilnosti odnosi na pogrešno deklarisanje robe.

– Proizvod mora biti nazvan pravim imenom, moraju biti navedeni svi sastojci, proizvođač, kao i rokovi upotrebe. I pored belog hleba na rafu mora da stoji deklaracija sa osnovnim podacima o tom proizvodu – objašnjava Vujović.

Na drugom mestu uzroka proglašavanja proizvoda neispravnim jeste narušavanje kvaliteta, kada, na primer, umesto 50 odsto voća – sok sadrži manje.

– Ali, za utehu je to što ima najmanje nepravilnosti koje se odnose na zdravstvenu nebezbednost hrane. Osim toga, granicu prelazi samo hrana koja prođe kontrole, dok kod robe domaćih proizvođača nailazimo u proseku na 12 odsto nepravilnih uzoraka, ali i one se uglavnom odnose na deklaracije, a ne na mikrobiologiju – ističe Vujović.

------------------------------------

Povlačenje sokova

Sanitarna inspekcija Kosova dva dana pred novogodišnje praznike privremeno je obustavila prodaju više vrsta sokova proizvedenih u Srbiji kako bi analizom utvrdila da li njihov sadržaj odgovara deklaraciji na pakovanju, saopšteno je u toj inspekciji, a prenose domaći mediji.

Na analizu su poslati uzorci pojedinih vrsta sokova „Fruvite”, „La vite”, „Takova” i „Nektara”. Ova akcija preduzeta je ubrzo pošto je Nacionalna organizacija potrošača Srbije objavila laboratorijske rezultate o kvalitetu nektara, sokova i napitaka koji se prodaju u prodavnicama u Srbiji. 

Zamenik glavnog sanitarnog inspektora Ibrahim Tršnjaku izjavio je da je inspekcija nakon informacija u medijima da sadržaj sokova nekoliko proizvođača iz Srbije ne odgovara deklaraciji na pakovanju postupila prema zakonu i privremeno zabranila prodaju sokova.

Kako je rekao, zabrana prodaje će važiti sve dok Nacionalni institut javnog zdravlja ne utvrdi da li sadržaj odgovara deklaraciji. Tršnjaku je istakao da je Udruženje potrošača Srbije upozorilo na razliku između sadržaja sokova i deklaracije, a to su preneli i kosovski mediji. Sanitarna inspekcija je kao državni organ zadužen za kontrolu kvaliteta bila obavezna da reaguje i preduzme zakonom utvrđene mere. Na osnovu rezultata analiza Sanitarna inspekcija će odlučiti da li će se dozvoliti dalja prodaja tih proizvoda na Kosovu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.