sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Najskuplji se najpre prodaju

(Фото Раде Крстинић)

Uobičajeno je da se na samom početku Nove godine prave planovi i postavljaju najčešće, ambiciozni ciljevi koje treba ispuniti. U Privrednoj komori Srbije imaju dobre ideje, ali i način kako ih ostvariti, posebno kada je reč o građevinarstvu i tržištu nekretnina.

– Država može i treba da postane investitor i pokrene jeftiniju stanogradnju za potrebe policije, vojske i socijalno ugroženih kategorija stanovništva. To bi bilo višestruko korisno. Pre svega građani koji ne mogu zbog niskog standarda da kupe stan mogli bi na ovaj način da obezbede krov nad glavom. U tom slučaju zaposlio bi se veliki broj građevinskih radnika, koji su trenutno bez posla. Pored toga koristio bi se građevinski materijal domaće proizvodnje koji se trenutno slabo prodaje. Dakle, čitav lanac bi se pokrenuo pozitivnom smislu – kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.

Naš sagovornik smatra da cena takvih stanova ne bi trebala da bude visoka.

– Konkretno kvadratni metar stana u drugoj zoni Beograda koštao bi od 900 do 1.200 evra, dok bi u drugim gradovima Srbije cena iznosila od 500 do 750 evra. Naravno, država bi dala benefite na građevinsko zemljište, komunalije i priključke. Ideja je, da se stanovi grade u celoj zemlji što bi sigurno uticalo na mlade da ostanu u svojoj sredini ukoliko imaju dobre uslove za život i rad.

Goran Rodić, takođe naglašava da je građevinarstvo važna privredna grana koja je na našim prostorima oduvek imala značajnu ulogu i praktično „vukla” i ostale napred.

– Ne treba posebno isticati koliko su naši građevinari cenjeni u svetu. Ukidanje viza sigurno će pomoći mnogima da se zaposle u zemljama Evropske unije, što će, takođe, uticati na porast standarda. Na primer, izuzetno je tražena zanatska elita. Majstori se lako zapošljavaju u Nemačkoj, ali u drugim zemljama zapadne Evrope, u Španiji, Italiji i Austriji. Trenutno naši rade dosta u Rusiji, čak imaju i svoje građevinske firme koje su cenjene. Radi se u Kazahstanu i Alžiru, a svako će naši konkurisati i za poslove u Iranu, Iraku i u Sočiju. I ovde država mora da pomogne tako što će obezbediti bankarske garancije za naše firme.

Sekretar udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić, ukazao je i na težak položaj građevinske industrije u Srbiji i upozorio da od njenog rada zavisi veliki broj drugih privrednih grana.

– Svaka promena kursa otežava poslovanje naših građevinskih firmi. Zbog kursnih razlika mnoge su na velikim gubicima. Mi smo uvozno zavisna zemlja i promene kursa reflektuju se na finalni proizvod, a često nismo ni konkurentni u izvozu, o čemu posebno treba voditi računa.

Podsećamo i da je nedavno Privredna komora Srbije pokrenula sajt na kome se nalazi baza podataka sa ponudom stanova koje na prodaju nude naše građevinske firme. Baza ima za cilj da omogući kupcima da na lakši i sigurniji način dođu do željenog stana. Ponuda je raznovrsna stanova sa urednim građevinskim dozvolama ima, ali još uvek nema velikog broja kupaca.

– To je i razumljivo s obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju. Ipak, na sajtu ima stanova za svačiji ukus, ali i džep. Prosečna cena kvadratnog metra u Beogradu je oko 2.000 evra. Ima naravno i jeftinijih i skupljih stanova. Možda zvuči neverovatno, ali stanovi po ceni od 4.500 evra po kvadratnom metru na Dedinju se odlično prodaju. Nekome je to paprena cena, ali ima i onih, pre svega povratnika iz inostranstva, koji žele mir i ne interesuje ih koliko to košta. U Gornjem Milanovcu koji je blizu Beograda može se kupiti kvalitetan stan po ceni od 750 evra po kvadratu.

U građevinskoj industriji Srbije zaposleno je oko 150.000 radnika. Ako se stvore uslovi da oni rade u zemlji i inostranstvu to će pomoći da se pokrenu i ostale privredne grane, ali i popraviti standard građana koji će tada, između ostalog, lakše moći da kupe i stan.

Komеntari0
8f64a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja