Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Napad i odbrana kubanskog sajberspejsa

„Блогерској револуција” се из „сајберспејса преноси на улице”: Хавана

Španski socijalista, član Evropskog parlamenta Luis Janjes, vraćen je proteklog vikenda kući u Madrid. On je sa suprugom, takođe poslanikom španskih socijalista, stigao do Havane, gde je nameravao da provede odmor. Kubanske vlasti vratile su ih u avion za Evropu, iako su oboje imali turističku vizu u svom pasošu. Havana nije pružila nikakvo objašnjenje za svoj postupak, pozvavši se na suvereno pravo graničnih vlasti da odluče ko će ući na teritoriju Kube a ko neće. Španske agencije, međutim, ističu da je Janjes imao nameru da letovanje iskoristi i za susret sa pojedinim kubanskim disidentima.

Radnička partija socijalista Španije, kojoj pripada Janjes, uputila je zvanično protestno pismo kubanskom ambasadoru u Madridu. Upravo se socijalistička vlada Španije, koja od prvog januara predsedava Evropskoj uniji, zalaže za blisku saradnju sa komunističkim ostrvom, bez prethodnih uslovljavanja o „demokratizaciji” Kube. Zato iz španskog ministarstva spoljnih poslova ističu da je mera kubanskih vlasti „zaista nerazumljiva”.

Oni malobrojni Kubanci koji se domognu Interneta moći će i ovu vest da pročitaju na jednom od blogova koji se, uprkos preprekama zvaničnih kubanskih kompjuterista, uvlače u domaći virtuelni prostor. U zvaničnim medijima sve informacije, objašnjenja i komentari i danas se diriguju iz centrale. Vest da je socijalista Janjes onemogućen da „letuje” na Kubi objavljena je istog dana na blogu „Pretposlednji dani” (Penultimos dias) koji u svom slobodnom vremenu uređuje kubanski pisac i esejista u egzilu Ernesto Ernandes Busto. Još 1991. on je otišao sa Kube uz lažno pozivno pismo, živeo je u Meksiku, gde je sarađivao u časopisu Vuelta, koji je uređivao čuveni pisac Oktavio Pas, a već deset godina je u Barseloni gde kao prevodilac sa ruskog i italijanskog, i pisac, dobija značajne književne nagrade.

Neizvesni dometi blogerske revolucije

Tridesetčetvorogodišnja Joani Sančes smatra se osnivačem kubanskog blogerskog pokreta. Kada je u proleće 2007. počela da osvaja virtuelni svet, zatekla je pravu pustoš na kubanskom sajbernebu. U međuvremenu je svojim blogom „Generacija ipsilon” osvojila mnoge evropske i američke nagrade, ali nijednu od njih nije uspela lično da preuzme jer joj je putovanje u inostranstvo bilo zabranjeno. Danas na Kubi postoji više od stotinak nezavisnih blogera, uglavnom pripadnika mlađe generacije.

Ovom virtuelnom osvajanju, svesno ili nesvesno, doprineo je predsednik Raul Kastro kada je (2008) odobrio slobodnu prodaju kompjutera i dozvolio ulazak Kubanaca u hotele za strance. Pristup Internetu i dalje je ograničen na uzak krug. Dozvolu izdaju vlasti u Havani. Privatno mogu da ga koriste pojedini vladini funkcioneri, stranci i turisti koji odsedaju u hotelima. U javnim sajberkafeima sat internetske veze košta četiri evra, pa je ova zabava suviše skupa za prosečnog Kubanca, čak ako nekako i uspe da prevari kontrolore na ulazu u virtuelni svet bez granica.

Dvadesetšestogodišnja Klaudija Kadelo, autorka bloga „Osmi krug”, objašnjava za špansku „Vangardiju” kako se dovija da preskoči blokade i dođe do sajberkomunikacije. „Oslanjamo se na pomoć prijatelja koji žive van zemlje”, kaže „voditeljka” „Osmog kruga”. Objašnjava da elektronskom poštom šalju tekstove napolje, a prijatelji u Majamiju ili u Evropi ih kače na blog. Tvrdi da tek jednom u dve nedelje uspeva da pogleda svoj blog na Internetu. Slično priča i Luis Felipe Rohas, čiji je blogerski hobi dodatno otežan životom u selu San Herman u provinciji Olgin. „Nema nijednog internetskog kafića u celom regionu. Zato moram da putujem čak do Santjaga. Ali i kad dođem do kafića ne dozvoljavaju mi da u kompjuter ubacim CD ili fleš memoriju.” Rohas svoje tekstove čita telefonom „saradniku” u Španiji ili Americi. Oni ih snimaju, pa ih onda kače na njegov blog kome je nadenuo simbolično ime „Preskočiti bodljikavu žicu”.

Kubanski blogeri tvrde da su svojim raznovrsnim postavkama iz svakodnevnog života, gde kritikuju profesora marksizma na fakultetu za fiziku, gužve u javnom prevozu, nevolje sa nabavkom na tačkice, ili zvaničnu propaganda, uzdrmali režim. Humor i satira sastavni su deo blogosfere. Blogove stvaraju i čitaju obični građani, tvrde predvodnici „virtuelne revolucije”. Oni nisu članovi jedine dozvoljene komunističke partije. Ima tu i kontradikcije, jer kako bi prosečan Kubanac uopšte mogao da zamisli da za jedan sat u sajberkafeu potroši trećinu svoje plate samo da bi se informisao i ponekad nasmejao. Čak i ako je toliko vešt da prethodno preskoči sve ostale barikade.

Hakeri probijaju barikade

Zvanična propaganda nije ostala sajberski nepismena. Uvek spremni na odbranu revolucije koja je ovih dana proslavlja pedeset prvu godinu, državni blogovi zauzimaju prostor podjednakom brzinom.

Na strani zvanične propagande, kako se tvrdi u izveštaju Komiteta za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku, ratuje armija na dve stotine državnih blogerskih otvorenih frontova. Na njih se kače isključivo legalni ili „režimski novinari”. Marija Selaja, osnivač bloga „Sinevasion” („Bez okolišenja”), ove zvanične naziva – „sajberlakejima”. Napadaju nas bez humora i spontanosti, a jezik im je opterećen uvredama koje dolaze iz birokratskih centara. Pre nego što se konačan tekst pojavi u sajberspejsu, mora da prođe kroz cenzorske oči. Tako da uvek kasne… Mi smo ispred njih.

Rovovski rat na kubanskom sajberspejsu se nastavlja. Alternativci sa Joani Sančes na čelu tvrde da im je blogosfera donela neku vrstu „sajberkatarze”. I da svaki napad sajberlakeja dovodi do novog literarnog procvata sajberalternativaca. A kako stvari stoje sa cenom kompjutera i internetske veze, ovaj rat mogao bi i u realnom novcu, Kubu da košta više nego onaj klasični koji se vodi – oružjem. Pogotovo, ako se isfrustrirani turista, socijalista iz Španije, odluči da promeni mišljenje. Pa da u Evropskom parlamentu glasa za produžetak zamrznutih trgovinskih veza.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.