Punoletstvo Republike Srpske

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 9. januara – Posle sukoba iz devedesetih godina prošlog veka naši narodi treba da jedni drugima pruže ruku pomirenja i da se ta ruka pomirenja, kao simbol zajedničke budućnosti, uspostavi kao zajednička vrednost, izjavio je danas na konferenciji za novinare u Banjaluci predsednik Srbije Boris Tadić.

Čestitajući svim građanima Republike Srpske godišnjicu njenog postojanja i krsnu slavu Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, Tadić je rekao da želi da pošalje poruku mira celom regionu. „Ako su devedesete godine prošlog veka bile godine poništavanja različitih identiteta i različitih nacionalnih interesa mislim da na početku sledeće decenije 21. veka moramo da izgradimo jedan sasvim drugačiji standard politike koji iznad svega uvažava legitimnost različitih nacionalnih interesa“, poručio je Tadić

Predsednik Srbije je naglasio: „Demokratska Srbija, koja želi da postane članica Evropske unije, nikada neće odustati od politike očuvanja integriteta Bosne i Hercegovine, koja, pored ostalog, podrazumeva i odbranu srpskog nacionalnog identiteta i nacionalne politike, ali i uvažavanje identiteta bošnjačkog i hrvatskog naroda, odnosno postojanje drugog i drugačijeg“.

Govoreći o unutrašnjim odnosima u BiH, Tadić je istakao: „Smatram da svi treba da doprinesu smanjenju političkih tenzija u BiH. Srbija nikada ništa neće učiniti što bi destabilizovalo BiH, kao što neće podržati podelu BiH braneći na taj način i integritet BiH, ali i vlastiti integritet na Kosovu i Metohiji“. Podsetivši da je Srbija potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma, on je ponovio da je za Srbiju „prihvatljiv svaki dogovor koji postignu predstavnici tri naroda i dva entiteta u BiH“

„Uveren sam da jedino takva politika može da nas sve zajedno odvede budućem članstvu u Evropskoj uniji pod čijim krovom ćemo ponovo živeti kao dobri susedi i dobri prijatelji“,  istakao je Tadić. Prema njegovim rečima, sve narode u regionu čekaju velika iskušenja i upravo zbog toga oni moraju poštovati jedni druge i zbog toga moraju da vode politiku koja podrazumeva uvažavanje različitih identiteta i različitih interesa.

Odgovarajući na pitanje o ulozi međunarodne zajednice u BiH i praksi visokih predstavnika da na osnovu „bonskih ovlašćenja“ nameću zakone, menjaju ustave i donose druge obavezujuće odluke, predsednik Srbije je ocenio: „Upotreba ’bonskih ovlašćenja‘ je kontraproduktivna i zbog toga je potrebno da se što pre dođe u zonu političkog funkcionisanja u kojem međunarodni predstavnici ne donose odluke koje su od suštinskog značaja za građane BiH. Ako želimo stabilnu i naprednu BiH, integrisanu u Evropsku uniju, te odluke u budućnosti moraju donositi legitimni predstavnici građana.“

Boris Tadić je i u Banjaluci ponovi da je odluka predsednika Hrvatske Stjepana Mesića da pomiluje Sinišu Rimca, koji je 1991. godine u Zagrebu ubio dvanaestogodišnju Aleksandru Zec, anticivilizacijska, odnosno da je – zločin. „Pravosudni sistem zemlje u kojoj je tako nešto moguće gubi legitimitet. Očekujem da će organi Hrvatske, s kojom Srbija, kao i sa drugim zemljama u regionu, želi najbolje moguće odnose preispitati Mesićevu odluku“, dodao je Tadić. On se osvrnuo i na odluku albanskih institucija u Prištini da Mesiću dodele „Zlatnu medalju nezavisnosti“ i ocenio da oni koji dodeljuju priznanja čoveku koji je pomilovao ubicu porodice i deteta, zbog toga što su pripadali drugoj etničkoj grupi, „pokazuju da ne poštuju evropske vrednosti i da svojim aktima govore da ne zaslužuju da budu država“.

Boro Marić