Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žilavi mačo primitivizam

Милица Томић (фото Танјуг)

„U Beogradu o meni nije napisana nijedna knjiga, čak ni brošura. Širom sveta ima puno publikacija o mom radu. Samo u Italiji, milanska kuća Karta objavila je devet knjiga o meni”, izjavila je Marina Abramović u nedavnom intervjuu za naš list, otvarajući tako pitanje gurnuto pod tepih: da li uspeh ovdašnjeg umetnika na internacionalnoj sceni garantuje da će on u svojoj zemlji biti na isti način prepoznat.

Uz nekoliko izuzetaka nezaobilaznih i „tamo“ i „ovde“ poput Gorana Bregovića, Emira Kusturice ili neke mažene srpsko-pariske slikare, postoji čitava plejada pre svega savremenih umetnika zavidne svetske reputacije, o kojima javnost ovde malo ili gotovo ništa ne zna. Ili – neće da zna.

Istoričar umetnosti Branko Dimitrijević kaže da se ovaj problem tiče pre svega pitanja ko i na koji način kreira medijski javno mnjenje u oblasti kulture i umetnosti i ko je odgovoran za obrazovanje u toj oblasti. Dimitrijević problem vidi u dubokoj konzervativnosti naše sredine:

– Kada je Marina Abramović otišla u inostranstvo sredinom sedamdesetih ona je shvatila da njena umetnička karijera ne može biti nastavljena u Beogradu upravo zbog ovakvog endemskog konzervativizma: primera radi, neki „humoru” sklon kritičar iz tog vremena njen „bodi-art“ nazvao je „nabodi art“ pokazujući simptomatičnu spregu konzervativizma i mačističkog primitivizma koji preživljava i oživljava razne ideološke sisteme. Drugi umetnici njene generacije Raša Todosijević, Neša Paripović, Goran Đorđević, Balint Sombati i dr. koji su ostali ovde suočavali su se sa strašnim nerazumevanjem sredine, kaže Branko Dimitrijević podsećajući da krajem devedesetih prošloga veka Milica Tomić i Tanja Ostojić bivaju prepoznate od strane art-profesionalaca u mnogim zemljama, a posle 2000. dolazi do sada nezapamćenog prisustva mnogih ovdašnjih umetnika na internacionalnoj sceni.

 Spisak je poduži: Biljana Đurđević, Ivan Grubanov, Uroš Đurić, Zoran Naskovski, Škart, Katarina Zdjelar, Zoran Todorović, Vladimir Nikolić, Zoran Pantelić, itd.

„Todosijevićev „Was ist Kunst“ ili Paripovićev „NP 1977“ valjda su najizlaganiji radovi ovdašnjih umetnika na međunarodnim izložbama i otkupljeni za međunarodne kolekcije”, kaže Dimitrijević napominjući da naša sredina još nije spremna da ovu situaciju prihvati jer ona ne odgovara dugo stvaranim lokalnim mitovima.

 „To su mitovi koje su stvarali oni koji su imali vremena da se bave svojom lokalnom samopromocijom i mitovima o navodnom ogromnom internacionalnom uspehu, a posebno ’pariskom’ (a sam Pariz ionako nije nikada povratio onaj ugled umetničkog centra kakav je imao pre Drugog sv. rata)”, zaključuje Dimitrijević.

Izvan kruga generacije savremenih umetnika, monografije objavljene u Srbiji nemaju ni mnogo stariji Dado Đurić ili Peđa Milosavljević, a o vajaru Velizaru Vasi Mihiću koji je izgradio zavidnu karijeru u Americi ovde se ništa ne zna.

 „Izdavači knjiga ne iniciraju objavljivanja stručne literature iz oblasti savremene umetnosti, a oni koji to čine objavljuju mahom potpuno irelevantnu literaturu. Ovde za sada ne postoji izdavač koji bi ušao u takvu ’avanturu‘”, kaže Branko Dimitrijević, dodajući da je životna pozicija savremenog umetnika drugačija od glumaca, reditelja ili književnika koji su uvek morali da stupe u tešnji odnos sa vladajućim strukturama političkog i ekonomskog odlučivanja.

Marija Đorđević

(Sutra: Mi smo veoma konzervativna sredina)

(/slika2)

„Geopoetika” pregovara sa Marinom Abramović

Objavljivanje monografija iz oblasti savremene umetnosti finansijski je neisplativo, i gotovo da je nemoguće bez sponzorstva ili podrške države, kaže za „Politiku” Vladislav Bajac, direktor beogradske izdavačke kuće „Geopoetika”, koja je objavila monografije o stvaralaštvu Raše Todosijevića i Ere Milivojevića.

Uprkos tome što je i u tehničkom smislu teško objaviti knjige u rangu umetničkih monografija, Bajac ekskluzivno za naš list nagoveštava da već traju pregovori „Geopoetike” i naše poznate umetnice svetskog renomea Marine Abramović oko objavljivanja knjige o njenom stvaralaštvu. Ova ideja nastala je u „Geopoetici” još pre deset godina.

– To neće biti klasična monografija, ali će biti knjiga originalna u svakom smislu – nagoveštava Vladislav Bajac.

M.V.

-------------------------------------------------------

Zazor i omalovažavanje

U knjižarama danas ne možete naći nijednu publikaciju posvećenu radu Milice Tomić koja već 10 godina kontinuirano izlaže na internacionalnoj sceni, a spisak muzeja koji su otkupili njene radove zahtevao bi poveći prostor. Milica Tomić do sada nije imala samostalnu izložbu u Beogradu, a poslednji put je izlagala 1988. godine u Domu omladine.

Zamoljena da prokomentariše ovakvu situaciju, Milica Tomić kaže da je za nju ovo pitanje frustrirajuće.

„Da me vi to sada niste pitali izgubila bih svaku nadu da javnost u Srbiji toga nije ni svesna, i da niko ništa ne želi da zna o tome.

Iako je nekad bila bolna, za mene je to sada postala normalna situacija, i vremenom sam navikla da u Srbiji nisam izlagački i produkciono aktivna, i da nijedna umetnička institucija nije zainteresovana da obimnije predstavi moju umetničku produkciju“, kaže Milica Tomić i dodaje:

(/slika3) Postoje umetnici koji su poreklom iz Srbije i imaju internacionalno prepoznatljivu karijeru, ali oni odavno ne žive u Srbiji. Moja pozicija je potpuno drugačija i krajnje neuobičajena: ja sam umetnica koja živi u Beogradu, a radi, izlaže, predaje i živi od svoje umetnosti isključivo u inostranstvu. Svi se pitaju zašto i dalje živim ovde kada mi „dobro ide”, ako mogu da živim i izlažem izvan zemlje. Meni je ovakav stav neverovatan, jer zašto internacionalno aktivna umetnica ne bi živela u sredini u kojoj je odrasla i postala umetnica? Moje prisustvo na našoj sceni jedino je rezultat pukotina koje povremeno otvaraju mediji ili inostrani kustosi međunarodnih izložbi u Beogradu kroz koje procure informacije o mom radu, a koje su posledica pritiska internacionalne scene. Ovakva pozicija postaje predmet zazora, tako da vas više niko sa umetničke scene Srbije ni privatno ne pita gde izlažete, gde i šta predajete, i šta vi to uopšte radite. Lokalni akteri internacionalne mreže umetnosti su oduvek, od Zenita, Micića i Branka V. Poljanskog pa do danas bili neetablirani i pre svega predmet zazora i omalovažavanja.

U Hrvatskoj je drugačije. Umetnici koji izlažu internacionalno su jednako prisutni i vrednovani jer im kulturna politika Hrvatske omogućava okvir u kome je moguće da kritički i aktivno žive i rade i kod kuće – kaže Milica Tomić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.