Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Česmovača ili flaširana voda?

Pročitati deklaraciju i proveriti gde trgovac čuva plastične boce, poručuju stručnjaci. – Flaširana voda najviše se traži u Beogradu, ali sve više i u Požarevcu, Kikindi i drugim vojvođanskim mestima

Da li zbog sumnje u kvalitet dragocene tečnosti iz vodovoda, brige savremenog čoveka o zdravlju, pomodnosti ili želje da pratimo evropske trendove, prodaja flaširane vode kod nas se u poslednjoj deceniji uvećavala i do 10 odsto godišnje.

Trgovci ističu da su potrošači promenili navike, pa sada više kupuju prirodnu, negaziranu nego gaziranu vodu. Ali, dilema većine, koji česmovaču još nisu zamenili vodom iz plastične boce, uvek je aktuelna – ima li uopšte razlike između česmovače i flaširane vode? Da li je kupovna zaista kvalitetnija i ko garantuje da zaista obiluje mineralima, sulfatima, hloridima, nitratima i drugim sastojcima.

Odgovor na to pitanje zahtevao bi temeljnu i skupu analizu svih flaširanih voda na našem tržištu. Samo domaćih proizvođača ima nekoliko desetina. Na rafovima „Maksi” supermarketa ima 126 artikala mineralnih gaziranih, negaziranih i prirodno gaziranih voda, a zastupljeno je čak 26 brendova. „Idea” u ponudi ima 63 vrste vode, a asortiman, kažu, pokriva sve, od slabomineralnih, negaziranih, gaziranih do onih sa dodatim aromama. Kako odabrati?

Pažljivo proučiti deklaracije, prvi je korak. Na njima mora da bude uredno navedeno koja zdravstvena ustanova je obavila neophodne analize.

– Ukoliko je bakteriološki ispravna, voda iz vodovoda je sasvim dobra za naš organizam, a ako se odlučimo za kupovnu, treba voditi računa o proizvođačima. Najbolje je birati vode iz fabrika sa tradicijom i poznatim imenom, a valja obratiti pažnju i na čuvanje u maloprodaji. Pitanje je koliko je higijenski ispravno da flaširana voda dugo stoji na toplom mestu i na direktnoj sunčevoj svetlosti – savetuje Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja Savski venac.

Flaširana voda najviše se traži u Beogradu, potvrđuju i prodavci i proizvođači, ali i u vojvođanskim gradovima koji kubure sa kvalitetom pijaće vode, trgovci beleže blagi rast prodaje.

– Regija Vojvodine je u odnosu na proteklu godinu takođe ostvarila rast u prodaji voda, a Kikinda se izdvaja po potražnji za flaširanom vodom. Ipak, najveći potrošač je Beograd – kažu u „Idei”.

I u „Delta maksiju” potvrđuju da beleže rast prodaje vode u Vojvodini i Požarevcu. Da je reč o veoma unosnoj delatnosti potvrđuju i podaci iz trgovina. Prema nekim pokazateljima, 2008. godine pazarili smo oko 650 miliona litara flaširanih voda, ali još zaostajemo za zapadnim državama, budući da prosečan Nemac godišnje u prodavnicama kupi oko 150 litara vode, a Italijan gotovo 200 litara. Stvar navike, rekli bi mnogi koji su posetili ove zemlje. Jer, dok je u Rimu voda iz česme pogodna za piće i ima je na svakom ćošku na javnim česmama, Italijani su jedni od evropskih rekordera, kada je reč o kupovini vode. Svakako da onda bitnu ulogu igraju standard i cene.

– Kod nas još ima prostora da ova grana nastavi rast i da se razvija, pa je branša mineralne vode i bezalkoholnih pića do 2009. godine beležila konstantni rast od po deset odsto godišnje. A onda je usledio pad. Više je razloga za to. Kada pada kupovna moć građana, flaširanu vodu lako je supstituisati vodom sa česme, a i sektor ugostiteljstva je opao – kaže Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove grupe „Dunav hrana”, u čijem sastavu posluje i „Knjaz Miloš”. On dodaje i da u ovoj oblasti ima nelojalne konkurencije.

– Kod nas ima čak oko 40 proizvođača mineralne vode. Mnogi mali proizvođači neće preživeti konsolidaciju tržišta i poneki se služe sredstvima nelojalne konkurencije, poput onoga kada, na primer, u junu izađu sa optužbama protiv velikih proizvođača za neispravnost jer neki trgovac čuva neku flašu na suncu. Dok se odbranimo, prođe dve nedelje, a to uvek utiče na celu sezonu, budući da leti prodamo najveći deo voda – objašnjava Pribićević.

I on potvrđuje da se flaširana voda više traži u Beogradu nego u unutrašnjosti i zaključuje da potrošnja raste sa stepenom edukovanosti potrošača u urbanim sredinama o značaju zdrave ishrane.

On kaže da razlika u kvalitetu ima, neke su bogatije mineralima od drugih.

– Ali, nije mi poznato da ima slučajeva da neki proizvođač natoči česmovaču koju potom prodaje – ističe Pribićević.

Kakvu flaširanu vodu kupujemo, prema Zakonu o bezbednosti hrane usvojenom pre pola godine, valjalo bi da ispituje sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja. Zvonko Platiša, viši savetnik u ovom ministarstvu, kaže da kontrolišu celokupan lanac.

– Najpre se ispituju proizvodnja i sanitarno-higijensko stanje postrojenja, zdravlje ljudi koji tu rade i njihova odela, a potom i zdravstvena ispravnost proizvedene vode. Na granici proveravamo bezbednost vode koja se uvozi i uzimamo uzorke za laboratorijsko ispitivanje – objašnjava Platiša i ocenjuje da kvalitet flaširanih voda na našem tržištu „nije loš”.

Ipak, valja se snaći u moru flaša sa prirodnom vodom. Njihov sastav zavisi od lokacija na kojima se pune.

– Zavisno od mesta na kojem izvire, variraju mineralni elementi i sastav magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, natrijuma i drugih elemenata. Zato treba poveriti sastav na deklaraciji jer, na primer, bubrežni bolesnici ne smeju da piju vodu sa visokim procentom natrijuma. Zbog toga je bitno naglasiti da ukoliko se konzumiraju svakodnevno, flaširane vode, a naročito gazirane, treba povremeno menjati. Jedno vreme piti jednu, onda drugu, pa treću i tako u krug – savetuje Ana Todorović.

Stefan Despotović

--------------------------------------------------

Luksuz u boci

Prema istraživanju „Potrošača”, onaj ko bi da dnevne potrebe za nekih dva litra vode zadovolji u maloprodaji, mesečno bi za to morao da izdvoji između 1.200 i 1.800 dinara. Ukoliko tome pridodamo četvoročlano domaćinstvo, za mesečne potrebe za pijaćom flaširanom vodom valja potrošiti od 5.000 do čak 7.000 ili 8.000 dinara.

Nije malo, pa je stoga, kažu proizvođači, industrija vode protekle, krizne godine, doživela pad od deset odsto.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.