Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Njujorška filharmonija ne gostuje prvi put u Beogradu

Da nije bilo jednog čitalačkog „alo, alo”, pitanje je da li bi bilo i čitave ove priče koja malkice „ispravlja” muzičku istoriju našeg glavnog grada. Ili bi, barem, jedna greška čekala jesen da je aktuelizuje. Podsetimo, početkom ove godine kroz našu medijsku sferu prostrujala je vest da će ovogodišnji, 42. Bemus zatvoriti (29. oktobra) slavna Njujorška filharmonija, uz napomenu da je to njeno prvo gostovanje u Beogradu. Ta informacija, ne sasvim tačna, pojavila se na sve strane, pa tako i u našem listu, ali ne pre drugih. Ovo je prilika da „Politika” povuče reč. Ne jednu nego dve, sporne – „prvi put” (u Beogradu).

Sve ostalo je tačno – i datum, i kraj Bemusa, i mesto događaja „Sava centar”. Tačno je i da će ti ljudi prvi put ovde svirati, ali u međuvremenu otkrivamo kako je zaboravljeno da je, pre više od pola veka, u Beogradu koncert imala neka druga generacija tog orkestra čije je ime zlatna stranica u istoriji američke muzike. Dirigent je bio (a predstavio se i kao pijanista) veliki Leonard Bernštajn. Uz ovaj atribut dodajmo i – kompozitor i pedagog.

Kada smo nedavno i mi objavili informaciju („Stari, slavni, skupi”) o prvom gostovanju Njujorške filharmonije u Beogradu, jedan ženski glas (ime, na žalost, nismo dobro čuli), na telefonu, pobunio se:

– Pa, pobogu, bili su oni u Domu sindikata, dirigovao je Bernštajn. Meni je 75 godina i bila sam u publici. Dovela ih je Američka ambasada... bila je to 1960…, ne 1959. godina. Kako to ne znate?

– Pa, ne znam. Bio sam mali – usledio je odgovor.

– Molim vas, napišite ispravku – insistirala je čitateljka.

– Gospođo, napišite je Vi koji ste bili na tom koncertu. Mi to, uostalom, nismo ni prvi, ni jedini objavili. I svuda piše „prvi put u Beogradu”.

– Ali, zašto i u „Politici”? – pomalo razočarana, rekla je na kraju.

I, evo, vraćamo joj dug i ne samo njoj, naravno. Poput detektiva, krenuli smo u malu istragu. Prvo po internetu i – ništa! Pa telefoni, pretežno stariji i upućeniji svet, i najčešće čujemo: možda..., čini mi se..., nisam siguran... Glavni problem bio je kako naći datum, pa posle videti šta je u dokumentaciji „Politike” ostalo od te (duge) 1959. godine, pošto pripada jednom „periodu” koji je svojevremeno stradao u požaru u tom odeljenju. Ali, vešti dokumentaristi su nas, preko registra muzičkih kritika, doveli do izvora. I čuveni kritičar Branko Dragutinović bio je na istom mestu gde i naša čitateljka, 23. septembra 1959. godine, u tada mladom Domu sindikata, u najvećoj dvorani te vrste u prestonici. Ono što će sedamdesetih godina postati „Sava centar”.

(/slika2)Našli smo još neke detalje iz tih prošlih dana, kao, recimo, da je Njujorška filharmonija stigla na Zemunski aerodrom (ovaj u Surčinu otvoren je 1962) u tri aviona. Tamo su ih čekali Krešimir Baranović, tada direktor Beogradske filharmonije, Mihailo Vukdragović, sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije, dirigent Živojin Zdravković, predstavnici Jugokoncerta , američke diplomate... Svedok tog dočeka bio je i fotoreporter „Politike” Stevan Kragujević. Njujorška filharmonija, koja je bila na velikoj evropsko-azijskoj turneji, istog dana održala je i koncert, a već naredne večeri svirali su u Zagrebu u tamošnjem bioskopu „Central”. Za Beograđane najavljeni program bio je pretežno obojen američkom savremenom muzikom. Dakle, dela: „Neodgovoreno pitanje” Čarlsa Ajvsa, Drugi esej Semjuela Barbera, Simfonija broj 2 („Doba strepnje”) L. Bernštajna i malo francuske „arome” – odlomci iz Berliozove simfonije „Romeo i Julija”.

Dva dana posle, Dragutinović u svojoj kritici obaveštava čitaoce da je „skromni Bernštajn” žrtvovao svoje „Doba strepnje”, a zbog lične strepnje da li će naša publika lako konzumirati toliki „obrok” američke muzike, pa je svoje, inače zapaženo, delo zamenio retko izvođenim Betovenovim Koncertom za klavir, violinu, violončelo i orkestar. Kritičar je prokomentarisao: „Gubitak najavljenog stostruko je nadoknađen time što smo mogli simultano doživeti dvostruku umetnost Bernštajna, dirigenta i pijaniste”. Za pomenutog je još rekao da diriguje orkestrom kao da svira jednim gigantskim instrumentom.

Naslov teksta u „Politici” glasio je „Veliki umetnički događaj”. Mogao bi to biti blanko naslov i za kritiku posle 42. Bemusa o nastupu Njujorške filharmonije. Drugog po redu, u Beogradu!

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.