Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Govore ono što narod želi da čuje

Рада Трајковић

Lista ambicija srpske politike dugo se ne menja. Proces priključenja Evropskoj uniji, kompletiranje saradnje sa Haškim tribunalom, rešavanje pitanja Kosova i Metohije, tri su stavke koje se poslednjih godina najčešće pojavljuju na prednovogodišnjim agendama za rešavanje. Ipak, bilo bi pogrešno istaći samo jednu od njih kao prioritetnu iz jednog prostog razloga: svi problemi na teretu srpske politike samo su simptom nerada srpskih političkih elita na stvaranju optimalne vrednosne klime za njihovo efikasno rešavanje. Vrednosno pozicioniranje ove države je stoga mnogo urgentnije i važnije pitanje od bilo kojeg pojedinačnog političkog zadatka, ma koliko veliki i hitan nam se on u svakodnevnom životu činio. Krucijalno pitanje na početku ove 2010. godine mora biti: kuda Srbija ide, šta Srbija želi? Srbija mora imati viziju društva kome teži čak i ako ta vizija nikada ne postane realnost.

Srpska politička scena je u veoma konfuznom stanju. Populizam Miloševićevog vremena još vlada tom scenom. Skoro sve političke partije više nemaju jasno definisane vrednosti za koje se zalažu. Odjednom, sve stranke svojim programima liče jedna na drugu, govoreći narodu ono što on želi da čuje zarad još jednog uspeha na izborima, a pri tom maskirajući svoje prave političke ideale. Možda se zato narod u Srbiji i boji izbora, jer današnji srpski glasač nikada ne može biti siguran da li se sve ono rečeno u izbornoj kampanji zaista i misli. U tom političkom prestižu definisane vrednosti više ne postoje, a narod je ostavljen da sve više diskutuje o iskrenosti političara, a sve manje o njihovim distinktivnim idejama. Gde je tu Srbija? Šta ćemo sa Srbijom posle te čuvene efemerne pobede na izborima?

Tranzicija, to već svi znamo, proces je transformacije iz jednog političko-ekonomskog sistema u drugi. Ali znamo li u šta se Srbija transformiše? Fokusiranost srpske političke elite na kratkoročna rešenja i njena opsesivna potreba da po svaku cenu pobedi na izborima čini da srpska tranzicija više liči na neplaniranu mutaciju čiji se krajnji produkt još ne zna. Srbija čak još nije odlučila kojem će se globalnom sistemu vrednosti prikloniti. Da li ona ima više zajedničkog sa liberalno-demokratskom evropskom porodicom ili pak preferira svoje istočnoslovenske veze? Zarad političkog i ekonomskog, pa čak i psihološkog zdravlja sopstvenog društva Srbija se mora opredeliti i definisati svoje vrednosti. I ne može uvek biti vrednosno ambivalentna.

Vrednosno ,,sedenje na dve stolice” u skorašnjoj srpskoj spoljnoj politici pretvorilo se čak u taktički potez. Latentna pretnja da će Srbija pobeći u zagrljaj ,,majke Rusije” ako joj Evropa ne ispuni želje, stalno tinja u mislima činovnika EU. Štap koji se vitla prema Srbiji je sve tanji i kraći, a šargarepa veća. Pitanje je, ipak, koliko će ova dobra volja EU potrajati. Nasleđe Srbije je teško i sumorno ali se njime sve manje bavimo, nikad ne priznajući svoje greške, sve pitajući se zašto Srbija danas treba da se stidi zbog nečega što je bilo juče. Ali hteli mi to priznati ili ne, istorija je akumulativna i mi je ne možemo revidirati.

Jednu stvar, ipak, možemo učiniti odmah: raskrstiti s kontinuitetom miloševićevske populističke politike, koja, na žalost, još uvek vlada srpskom političkom mišlju.

U 2010. godini pitajmo se: da je Srbija naše dete, kako bismo je vaspitavali? Koje vrednosti bismo u njoj inspirisali? Oholost i nesamokritičnost ili realnost i trezvenost? Ako bismo svom detetu rekli da pogleda oko sebe i shodno uslovima koji ga okružuju gradi realnu i funkcionalnu budućnost, zašto to ne bismo rekli i sopstvenoj zemlji? Ako u 2010. svi zajedno radimo na tome da uspostavimo jasan pravac našeg državnog postojanja i postavimo pred sebe realne ciljeve, sve agende i liste problema ,,za rešavanje” iz godine u godinu biće sve kraće i, nadajmo se, sve banalnije.

Lekar, profesor iz Gračanice

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.