Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kilavi mačo primitivizam

Povodom teksta „Žilavi mačo primitivizam”, Kultura, 11. 01. 2010.

Reklo bi se da Branko Dimitrijević ima pravo kada navodi da je sredina u kojoj živi konzervativna, te da kao takva ne razume savremenu umetnost.

Nego, ono što je simptomatično u Dimitrijevićevoj kritici (svoje) sredine jeste izrazito naglašeni pseudoavangardizam koji, jasno je, potiče od školskog sledbeništva neoavangardi sedamdesetih godina 20. veka. Ne primećuje da idologiziranjem umetnosti sedamdesetih oglašava skriveni konzervativizam, jer veliča nešto što je bilo pre 40 godina!

Iz današnje (!) perspektive, umetnost sedamdesetih pripada vremenu moderne, a nikako savremene umetnosti – bolje reći aktuelne umetnosti.

U istu zamku su davno pre Dimitrijevića upali i oni koje kritikuje: ideolozi i sledbenici Pariske škole i ostali konzervativci koji mistifikuju ono što je bilo pre 80 godina. Mene zabrinjava Dimitrijevićev „avangardistički” stav koji (iz potaje) podstiče model raskola: partizani–četnici. Upotrebom ovog modela, Dimitrijević se vrti ukrug, pa tako promašuje inventivnost, bitan istoričarsko-umetnički preduslov za analizu savremene umetnosti.
Neoavangarda sedamdesetih i postkonceptualizam od početka devedesetih, odavno su deo današnjeg tržišta, pa su uzaludni pokušaji koristiti tržište kao argument za teoriju o konzervativizmu. Pošto tržište kapitala tako funkcioniše (na žalost u Srbiji ga nema), čak i studenti (istorije) umetnosti na Zapadu znaju da biti na tržištu nije merilo Inventivne, već ogledalo Etablirane umetnosti. Pretpostavljam da je Dimitrijević, dok se školovao, naučio da neoavangardisti sedamdesetih s razlogom nisu hteli da njihov rad (delo) postane roba, niti su hteli da izlažu na (konzervativno/nacionalnim) venecijanskim bijenalima, te su 1968. iz protesta demonstrativno zaposeli Bijenale, pa sledećeg nije bilo.

Dimitrijević, koketira jednim, a radi drugo. Bio je na nekoliko venecijanskih bijenala komesar paviljona Srbije, polovinom je u MSU, dugogodišnji pomoćnik ministra kulture i pri tom uspeva da političku korektnost državnog aparatčika spinovanjem promućka sa „avangardom” levo, desno, savremeno, konzervativno... Kakvu mačo medijsku teoriju zavere pominje, kad ima sve pozicije da tu zaveru i diskredituje. Verovatno ne prepoznaje metode koje decenijama koriste ti njegovi suparnici, ideolozi Pariske škole. Izgleda da to ne primećuje jer se zbog „avangardnosti” zaglavio u intelektualnu elitu, pa trokira dok „Parižani” i dalje drže banku mitova za zamajavanje mase, pa tamo neki Šobajići putuju po zabitim selima i varošicama brdovite Srbije, kače slike po baštama i voćnjacima, „prosvećuju” masu, dok Dimitrijević na beogradskoj kaldrmi medijski sapleten (?) od primitivaca, ne može da razume zašto ova decentralizacija po salašima i šljivicima pravi tolike nedaće salonskom Zeitgeistu (Duh vremena, prim. red.)

P. S. Pretpostavljam da će neko pametan pomisliti da sam se oglasio jer moje ime nije na Dimitrijevićevoj listi. Ima istine, osetio sam se povređenim i pukao mi je film. Ne mogu više da branim srpsku savremenu umetnost ni od mačo primitivaca, ni od salonskih „zeitgeistova”, pa reših da se javim, eto, dokon iz Berlina i pošaljem žuti karton u Beograd. Znam i da ću možda na sledećem žiriranju za neku nagradu ili izložbu ili... dobiti jedan-dva glasa manje, ali za utehu, što bi rekla Marina Abramović: „Lepa je moja umetnička sloboda što ne zavisim od srpskih komesara, generala, ministara, njihovih pomoćnika i muzeja”. A ja bih dodao: primitivaca, salonaca, izdavača, mačo nabodi artovaca... i, Parižana. Eto, jedino bih se iznenadio kad bi mi neko javio da je Dimitrijević krenuo (kao nekad Ljubomir Micić) po blatnjavoj Srbiji da prosvećuje i štiti narodne mase od Parižana, promovišući savremenu umetnost i neoavangardu sedamdesetih. Ako to odradi, onda pristajem da tzv. berlinska frakcija srpske savremene umetnosti bude poistovećena sa „konzervativno” pariskom, pa neka se zna da je B. Dimitrijević Zeitgeist savremene Srbije.

(Autor živi i radi u Berlinu)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.