Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Štednja – najbolji izvor kredita

Milijarda evra devizne štednje u Komercijalnoj banci najbolji je znak vraćenog poverenja građana u tu banku, ali i ukupan domaći bankarski sektor. To je i dokaz da su se banke uspešno izborile sa udarom svetske krize, čiji će se negativni efekti još dugo osećati u Srbiji i zbog kojih nećemo moći da računamo na obilje relativno jeftinog novca kao pre, ocenio je guverner NBS Radovan Jelašić, na jučerašnjoj prigodnoj svečanosti povodom prve milijarde evra ušteđevine u toj banci.

Ta milijarda evra u Komercijalnoj banci, kako je rekao guverner Jelašić, dokaz je da i banke sa većinskim domaćim kapitalom mogu uspešno da se bore sa konkurencijom. On je ukazao i na to da štednja dobija sve važniju ulogu kao izvor bankarskih kredita. Od ukupne bilansne sume banaka u Srbiji, oko 27,5 odsto su depoziti građana, 22,6 je kapital banaka, a 10,5 procenata su sredstva od pozajmica u inostranstvu.

Na porast štednje u Srbiji, kako je ocenio, najviše je uticala smanjena potrošnja građana zbog krize. Guverner je podsetio da je krajem 2009. devizna štednja premašila šest milijardi evra, a za prvih 15 dana januara povećana za dodatnih 36,7 miliona evra, čime je dostignut rekord od 2000, napominjući da je lane štednja u bankama povećana za 1,2 milijarde evra. Od te sume 51,8 odsto su depoziti oročeni na vreme duže od šest meseci. Za prikupljanje prve milijarde evra štednje u celoj Srbiji, naglasio je, bile su potrebne tri godine – od 2001. pa do kraja 2003.

Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić istakao je da je banka u protekle četiri godine više nego udvostručila broj štediša – sada ih je oko 544.000. Od Nove godine štednja u banci raste po 1,5 milion evra dnevno. Od ukupnih depozita banke oko 96,2 odsto su ulozi do 10.000 evra, a 80 procenata su do 50.000 evra.

Smolić je potvrdio da je juče uplaćeno 117 miliona evra za dokapitalizaciju Komercijalne banke, prema sporazumu koji je krajem prošle godine potpisan sa EBRD, Međunarodnom finansijskom korporacijom, nemačkim investicionim fondom DEG i Švedskim fondom za investicije u zemlje u razvoju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.