Ruski ugalj pun vode

U kamenom uglju uvezenom iz Rusije veliki je procenat vlage, pokazali su rezultati analize kvaliteta ovog energenta koje je nedavno sprovela inspekcija Ministarstva trgovine, a koje je dobila redakcija „Potrošača”.

– Dva uzorka mrkog uglja iz Rusije, uzeta u Beogradu, nisu odgovarala našim standardima zbog količine vlage, veće od dozvoljene. Kontrolisali smo kvalitet lignita, mrkog i kamenog uglja u glavnom gradu, Subotici, Pančevu, Novom Sadu, Smederevu, Nišu i Vranju, a ispitivana je količina pepela, sumpora, vlage i drugih materija. Najjednostavnije rečeno, ovi rezultati pokazuju da su ljudi kupovali više vode – objašnjava Slaviša Petković koordinator u Ministarstvu trgovine.

Te količine pronađene su u maloprodajnim objektima, a reč je o gotovo 700 tona kamenog ruskog uglja, koliko je tada bilo na lageru.

U tržišnoj inspekciji objašnjavaju da ova vrsta uglja, prema važećim standardima, mora da sadrži manje od deset procenata vlage.

– U prvom uzorku pronašli smo 16,14 odsto vlage, a u drugom čak 17,11 odsto. To onda nije kameni ugalj i reč je o obmani potrošača, za šta će neko morati da odgovara – ističu u inspekciji Ministarstva trgovine.

Zato je, kako kažu, postupak još u toku, a biće kontaktiran i uvoznik, kako bi se pronašao uzrok prisustva „vode” u uglju.

(/slika2)– Kada budu završene procedure, utvrdiće se sankcija, ali je na ovaj način poslata poruka i trgovcima i distributerima da ćemo kvalitet uglja na našem tržištu i dalje kontrolisati i da će sve što se uveze morati da odgovara našim standardima i zakonima – objašnjavaju u tržišnoj inspekciji.

Preostalih osam uzoraka odgovaralo je kvalitetu i sve vrste domaćeg uglja su ispravne, kao i uvozni ugalj „banovići” koji, kažu u ovoj inspekciji, dobijamo iz Bosne.

– Svi drugi pokazatelji su bili zadovoljavajući. Nema odstupanja od potrebnih „kalorijskih vrednosti”, odnosno ostvarenja toplotne moći i što se toga tiče, potrošači su dobijali i ono što su plaćali – kaže Petković, dodajući da ni u jednom uzorku nije pronađena takozvana jalovina, najčešće zemlja, odnosno materija koja ne može da se iskoristi.

Zadovoljni su i što je sadržaj sumpora u dozvoljenim količinama budući da je, kažu tržišni inspektori, reč o kancerogenoj materiji, čije strogo kontrolisanje nameću i evropski standardi.

Naši sagovornici u Ministarstvu trgovine kažu da je ovo prvi put da su analizirali ugalj, kao i da je, generalno, kvalitet tog energenta na našem tržištu zadovoljavajući.

Stefan Despotović

----------------------------------------------------------

Najpovoljnije grejanje na ugalj i noćno punjenje TA peći

Najjeftinije grejanje ove zime imaju domaćinstva koja koriste ugalj, jer njihovi troškovi iznose od 31.000 do 40.000 dinara, kao i oni koji se greju na termoakumulacionu peć, jer će zimu moći da preguraju sa 32.000 dinara, ali samo uz uslov da koriste jeftiniju noćnu tarifu, pokazuju podaci Agencije za energetiku Republike Srbije.

(/slika3)Podaci te institucije, prema cenovnicima iz oktobra 2009. godine, pokazuju i da će svako dopunjavanje peći u toku dana i to samo u trajanju od dva sata dodatno uvećati troškove čak 40 odsto, odnosno na više od 46.000 dinara

– Najveće troškove za grejanje imaće domaćinstva koja koriste lož ulje i električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje – navodi se u saopštenju Agencije za energetiku.

-----------------------------------------------------------

Ogrev nabavljati na vreme

Sva stovarišta su na otvorenom pa ugalj kisne, zato je i najbolje kupovati ga tokom leta, ali nije zahvalno bilo šta govoriti jer ljudi nemaju para, ističu u stovarištima

Zaposleni na stovarištima savetuju kupcima da se potrebnim količinama uglja snabdeju najkasnije do oktobra, jer u toku zime rizikuju da kupe vlažan i nedovoljno efikasan ogrev.

Zbog krize većina kupaca ove sezone radila je baš suprotno nadajući se toploj zimi kupovali su minimalno uglja i drva, pa je verovatno da su neki od njih i oštećeni. Podaci iz stovarišta pokazuju da sezona još nije završena i da sa nižim temperaturama raste prodaja ovog energenta.

– Sva stovarišta su na otvorenom pa ugalj kisne, zato je i najbolje kupovati ga tokom leta, ali nije zahvalno bilo šta govoriti jer ljudi nemaju para. Kao kad pazarite paradajz zimi, on nije istog ukusa kao u sezoni. Ali potrošači uglavnom znaju šta žele i sami biraju šta kupuju – objašnjavaju na stovarištima. Prodavci ogreva ističu da povećana vlažnost ne ugrožava kvalitet ruskog mrkog uglja, kao i „banovića” iz Bosne, mada ne osporavaju da uvoznici i prodavci moraju da se drže pravilnika.

– Kod lignita iz Kolubare je suprotno. Ako nije dovoljno suv sporije sagoreva i ne daje odgovarajuću toplotu. Razlog za povećanu vlažnost može biti i brzina isporuke, ali su to najčešće uslovi čuvanja – kažu u preduzeću „Kopaonik ogrev” i naglašavaju da do sada nisu imali problema sa kvalitetom energenata jer se sve isporuke iz inostranstva kontrolišu na granici.

Inspektori insistiraju da uvoznici energenata poštuju standarde i ne podvaljuju kupcima nekvalitetnu robu, međutim još ne žele da javnosti pruže informaciju koji uvoznik je prekršio pravilnik. Razlog za prvo veliko istraživanje o kvalitetu uglja na tržištu možda je i to što su se ove zime potrošači masovno žalili da stovarišta prodaju energent sa velikom količinom sumpora, nepodoban za kućnu upotrebu. Ispostavilo se, bar po rezultatima analiziranih uzoraka, da je jedini problem povećana vlažnost ovog zbog besparice sve traženijeg energenta. Prema nezvaničnim informacijama, distribuciju kaloričnog ruskog uglja radi samo nekoliko uvoznika, a mnogi krajevi Srbije ga uopšte ne nabavljaju jer je znatno skuplji od ostalih energenata. Za tonu u maloprodaji potrebno je izdvojiti oko 16.000 dinara. Na beogradskim stovarištima uglavnom ističu da je najveća potražnja za ugljem iz Banovića, Vreoca i ruskim kamenim čije se cene razlikuju od stovarišta do stovarišta. Prema najnovijim podacima, tona uglja „kolubara” može se kupiti po ceni od 3.284 do 4.200 dinara, po toni. Ugalj „kostolac” staje od 4.000 do 4.500, ugalj iz Vreoca od 7.876 do 8.000, mrki ugalj iz Banovića od 9.730 do 9.500, dok ruski kameni košta od 15.500 do 16.500 po toni.

I. A. – J. A.