sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Živeti iznad oblaka

Simbolično osvajanje graditeljskog krova sveta od 4. januara pripada Dubaiju. I pored ekonomske krize koja je debelo uzdrmala tamošnje šeike (dug od bezmalo 100 milijardi dolara) titula najviše svetske građevine, zvanično pripada mega soliteru Burdž Dubai (u prevodu Kula Dubai) sa neverovatnih 828 metara visine. Sad već druga na listi najviših – zgrada Tajpeh na Tajlandu, ostala je daleko ispod. Da bi se iole primakla rekorderu iz Dubaija, na krov Tajpeha trebalo bi smestiti Ajfelov toranj!

Da je veličina i dalje bitna, bar među bogatim svetom, ali i da kvalitet ne posustaje za njom – pokazuje svaki detalj ove spektakularne građevine.

Konstrukcija zgrade zapravo je miks čelika i stakla u ogromnim količinama. Eksterijer kule krasi 28.261 stakleni panel, od kojih se sunčeva svetlost toliko odbija da se ona vidi i presijava sa 100 kilometara. Forma zgrade odaje utisak džinovske igle koja probada pustinjsko nebo. U njenu strukturu ugrađeno je 31.400 metričkih tona čelika!

Toranj je nicao ubrzanim tempom još od 2004. godine, o čemu je brinulo 12.000 radnika. Da od nule začas stignu do oblaka stanare i goste služiće 57 liftova, sa brzinom od 16 metara u sekundi ili 46 kilometara na čas! I to je, kažu, najbrže na svetu. Od 160 spratova 48 pripada poslovnom prostoru i kancelarijama. U tornju je i 1.044 rezidencijalnih apartmana i 160 luksuznih hotelskih soba. Bazen je na 76. spratu, a džamija na 158 – om. 

– Ta zgrada je plod iste one psihologije našeg čoveka da napravi kuću koja je veća od komšijine. Samo se radi o bogatoj zemlji koja ima mogućnosti da se takmiči u ovoj vrsti prestiža. Ljudi uvek imaju iste porive samo to ostvaruju na nivou količine novca kojim raspolažu. Objekat, bez sumnje, predstavlja veliko tehničko dostignuće savremenog građevinarstva i inspiraciju drugim zemljama koje mogu da se nadmeću gradeći  ekstremno visoke zgrade – smatra projektant Boža Anđelković.

Interesantno je, dodaje naš sagovornik, da su stanovi u mega soliteru rasprodati, ali, poslovne jedinice nisu. Ozbiljni poslovni ljudi koji mogu sebi da priušte poslovni prostor u ovakvom objektu smatraju da im se ne isplati, što se pravda visokim cenama i uzdržanošću zbog ekonomske krize.

– Po prirodi stvari čovek obitava na dnu vazdušnog okeana i nerado se naseljava na više spratove što pokazuje i razlika u ceni stanova u zavisnosti od spratova – pojašnjava Anđelković.

Bilo kako bilo, zanimljiva statistika kaže još nešto: temperatura vazduha na poslednjem spratu tornja je za čak 10 stepeni Celzijusa niža od temperature u prizemlju.

Boreći se sa ogromnom ekonomskom krizom, graditelji Burdž Dubaia u svom remek delu vide i simboličan početak kraja ekonomskih problema i vedriji pogled u ekonomsku budućnost sveta.

– Kriza će proći, ali Burdž Dubai će još dugo ostati najviša zgrada na svetu – kažu zvaničnici Dubaija.

Saša Marić

--------------------------------------------------------

Kritike na račun inženjerskog trijumfa

Cene nekretnina pale su nakon snažne recesije koja je pogodila Dubai za 50 procenata, a Šeik Muhamed Bin Said Al Makmud je zbog ekonomskih problema morao da zatraži pomoć od 25 milijardi dolara od drugih članica Emirata. Zato ima i onih koji na mega soliter gledaju kao na spomenik dekadi nekontrolisanih tržišnih spekulacija u Dubaiju.

Takođe, grupe za borbu za ljudska prava upozoravaju da ne treba puno slaviti građevinu koju su sazidali „robovi”, mahom građevinski radnici uglavnom iz Pakistana i Indije i to za dnevicu od samo 5 dolara.

---------------------------------------------------------

Armani uređivao enterijer

Burdž je pretežno zgrada sa rezidencijama: tu je 900 stanova i 144 dupleks apartmana čije uređenje dekora potpisuje Đorđo Armani. U zgradi se takođe nalazi i prvi hotel sa imenom slavnog italijanskog dizajnera.

Komеntari0
4da04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja