Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije

Cene hrane diktiraju karteli

Zabranjeni sporazumi na relaciji proizvođač – trgovac već su dokazani, ali kazne, kao najmoćnije sredstvo borbe protiv dogovaranja cena, još nikome nisu naplaćene
Дијана Марковић-Бајаловић (Фото Драган Јевремовић)

Srbija još nije naplatila nijednu kaznu zbog kartelskog udruživanja i dogovaranja cena. Potrošači i dalje plaćaju ceh zbog zatvorenog tržišta posebno prilikom kupovine osnovnih životnih namirnica, ali su zabranjeni sporazumi utvrđeni i u prodaji lekova, uslugama taksi prevoza, osiguranja, kaže za „Potrošač“ Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.

Karteli su, dodaje, najvidljiviji u proizvodnji i prodaji hrane, a uočeno je da cene uglavnom diktiraju proizvođači dok trgovcima odgovara ovakvo stanje u kome mogu da zadrže visoke marže.

I pored toga što Komisija za zaštitu konkurencije prema novom zakonu ima znatno veća ovlašćenja, jači pritisak na privredu može se ostvariti samo naplaćivanjem rigoroznih kazni za dokazano kartelsko udruživanje. Komisija može da izrekne mere i novčane kazne, ali će morati da sačeka donošenje uredbi kojima će biti utvrđeni kriterijumi za izricanje kazni da bi one bile i naplaćene.

Prema novim ovlašćenjima, službenicima komisija je omogućeno da lakše pribavljaju dokaze, nenajavljeno ulaze i pregledaju poslovne prostorije i dokumentaciju učesnika na tržištu.

(/slika2)– Ali i tu je sve više problema, kompanije sve češće angažuju advokatske kancelarije da „čiste” dokumentaciju i uklone eventualne dokaze. Izostaju i imejl prepiske, ovakvi dogovori su uglavnom poverljivi i usmeni i nije retkost da se dešavaju u udruženjima i privrednim komorama – kaže Bajalović.

Kako objašnjava, manja kartele su najčešće spremna da raskrinkaju preduzeća koja su do juče bila deo te igre, ali im više ne odgovara sistem dogovorenih cena i nedostatak prave konkurencije. U Evropi se karteli u 99 odsto slučajeva otkrivaju upravo na taj način. Manji igrači prijavljuju slučajeve i pojavljuju se u postupku kao zaštićeni svedoci, takozvani insajderi, što se pokazalo kao najdelotvornije i u svetskim iskustvima.

Propisane kazne su visoke i kreću se od jedan do deset odsto ukupnog godišnjeg prihoda firme. U drugim zemljama , a tako će verovatno biti i kod nas, velike kompanije ponekad imaju interes da plaćaju kaznu i da ponavljaju prestupe jer im je monopolska renta mnogo primamljivija i veća od kazne koja je određena.

– I u svetu je sve više ponavljača, pa se traga za novim rešenjima koja bi dodatno sankcionisala one koji se lako ne odriču kartela – kaže naša sagovornica.

Na pitanje kakva je situacija u regionu, ona je istakla da je u svim tranzicionim zemljama slična situacija, ali da se ne bi trebalo meriti sa drugima, nego učiniti sve da se ovdašnje tržište što pre reguliše.

Jelica Antelj - Ivana Albunović

-------------------------------------------------

U zatvor zbog štelovanja cena

U EU drakonski se kažnjavaju kompanije koje koriste položaj i međusobno dogovaraju cene. – Rukovodioci Danlopa zbog kršenja zakona o konkurenciji 2008. godine osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne i oko milion funti novčane globe

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 21. januara – Istraga koja je nedavno pokrenuta protiv poznate italijanske kompanije Ferero zbog sumnji da je sa najvećim belgijskim maloprodajnim prehrambenim lancima Delez, Karfur i Kolrojt dogovarala cene svojih proizvoda mogla bi da ima veoma teške posledice za sve učesnike u ovom aranžmanu. Belgijski savet za zaštitu konkurencije osumnjičio je navedene firme da su od 2002. do 2008. godine koordinirano podizali cenu poznatog krema „nutela” što je suprotno zakonu. Dok bude trajala istraga, a to će po svemu sudeći potrajati nekoliko narednih meseci, javnost neće biti informisana o njenim detaljima, ali njen epilog će svakako pobuditi novu pažnju.

U iščekivanju rezultata istrage vredi se podsetiti da ovo nije prvi takav slučaj u Evropskoj uniji, a na osnovu toga može se izvući i zaključak da ukoliko akterima bude dokazana krivica to će povući za sobom drakonske kazne. Takvim epilogom okončan je slučaj trojice rukovodilaca britanske kompanije Danlop, poznate pre svega po proizvodnji automobilskih guma, koji su 2008. godine zbog kršenja zakona o konkurenciji osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne i oko milion funti novčane globe. Za njih je utvrđeno da su uz pomoć partnera u prodajnoj mreži dogovarali cene gumenih creva koja se koriste za pretakanje nafte iz skladišta u tankere i obratno.

Specijalna gumena creva otporna na agresivni uticaj morske vode ne proizvodi baš mnogo kompanija u svetu, pa je njihov položaj na tržištu samim tim bio veoma povoljan. Međutim, zajedničkom istragom britanskih i američkih organa utvrđeno je da su trojica direktora „Danlop nafte” decenijama zloupotrebljavala povlašćen položaj na tržištu naduvavajući cene proizvoda za čitavih 18 odsto, što je rezultiralo dodatnim prihodom od oko 75 miliona funti na globalnom nivou.

Uprkos veoma pažljivom i finom načinu zloupotrebe ovaj „kartel morskih creva” kako su ih nazvali britanski mediji našao se pod istragom 2003. godine. Trojica direktora (generalni, za marketing i za prodaju) uhapšeni su u Hjustonu, a istovremeno istražitelji su ušli u njihove kancelarije i počeli da češljaju arhive. Uskoro su svi priznali da su zaista učinili sve ono za šta su optuženi – ograničavali zalihe, fiksirali cene i lažirali ponude za transportna creva i prateću opremu. Sud im je izrekao zatvorske kazne od dve i po do tri godine i ukupnu novčanu kaznu od milion funti sa kratkim rokom plaćanja – ili dodatnih tri do četiri godine zatvora.

Japanska multinacionalna kompanija Nintendo, poznata pre svega kao proizvođač elektronskih igrica i konzola, takođe je bila suočena sa velikom kaznom. Evropska komisija zatražila je 2002. godine da kompanija plati oko 150 miliona evra kazne zbog toga što je u dosluhu sa sedam evropskih distributera dogovarala maloprodajne cene svojih proizvoda. Odgovarajući sud potvrdio je njihov zahtev. Predstavnici Nintenda uložili su 2003. godine žalbu Evropskom sudu tvrdeći da je izrečena kazna „preterana, nezakonita i šokantna”, a sud je prošle godine na žalbu odgovorio presudom. Novčana kazna je drastično umanjena, ali je Nintendo morao da plati 30 miliona evra.

„Britiš ervejz” takođe je bio kažnjavan zbog fiksiranja cene avionskih karata sa više od 120 miliona funti, kao i proizvođači mobilnih telefona Šarp i El Dži koji su morali da plate više od pola milijarde dolara kazne zbog štimovanja cena LCD monitora.

Ukoliko belgijski istražitelji budu pronašli elemente nezakonitog tržišnog poslovanja kompanije Ferero i domaćih distributera njihovih proizvoda, nema sumnje da će im biti izrečene adekvatne kazne. Sudeći prema navedenim primerima iz evropske prošlosti i s obzirom na to da se sumnje odnose na višegodišnji vremenski period, kazne će verovatno biti izražene u milionima evra.

Vladimir Jokanović

---------------------------------------------------

Fiksiranje cena i karteli

Fiksiranjem cena naziva se sporazum između više učesnika sa iste strane tržišta kojim se reguliše kupovina ili prodaja istog proizvoda, usluga ili robe po isključivo određenoj fiksnoj ceni. Sporazum podrazumeva čitav niz mera koje omogućavaju održavanje cene na datom nivou, kao i regulisanje ponude i tražnje. Grupa tržišnih subjekata koji su uključeni u fiksiranje cena naziva se kartel. Fiksiranje cena smatra se zaverom ili dogovorom više trgovaca u cilju sticanja uzajamne dobiti. U mnogim zemljama je protivzakonito, ali ne u svim.

V. J.

--------------------------------------------------

(/slika3)Ceh plaćaju potrošači

Kartel Srbija, rekao bih, blaga je ocena ili nežna formulacija za stanje na našem tržištu. Monopolska renta je nešto čega se učesnici u kartelima teško odriču. Na pitanje gde su karteli najuočljiviji, on kaže da se o ulju najviše govori, ali ga on ne bi stavio na prvo mesto.

– Sumnjiv mi je šećer, konditorska industrija, ali dalje i svi važniji artikli, počev od vanilin šećera i praška za pecivo. Te pozicije datiraju još iz stare Jugoslavije. Cenu plaćaju potrošači, a problem može da reši jedino konkurencija.

---------------------------------------------------

Trgovci opet na proveri

Krajem prošle godine komisija je po službenoj dužnosti pokrenula postupke protiv preduzeća „Idea”, „Svislajon”, „Grand prom”, „Metro keš end keri” i „Delta DMD”. Tako će se, na primer, u slučaju „Ideje” i dobavljača „Svislajon” i „Grand prom” utvrđivati postojanje prakse dogovaranja o „ceni na polici”. Da li se u ovom slučaju poslovalo po ugovorenoj formuli određivanja maloprodajne cene, odnosno ugovaranja dopunskog rabata za maloprodavca koji prodaje robu po preporučenoj ceni, pokazaće „istraga”. Rešavanjem slučaja „Metro keš end keri” i „Delta DMD” trebalo bi da saznamo da li je bilo razmene poverljivih tržišnih informacija između proizvođača i prodavca na malo.

Istovremeno, komisija vodi postupak po odredbama ranijeg Zakona o zaštiti konkurencije protiv „Invej” i „Metro keš end keri”, kompanije Dijamant i 24 privredna društva koja posluju na tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima.

– Ispitujemo da li su proizvođači indirektno određivali cene u maloprodaji uz obezbeđivanje dodatnog rabata maloprodavcima koji su prihvatali da robu prodaju po preporučenoj ceni – ističu u Komisiji.

-----------------------------------------------------

Rešeni slučajevi

Nekoliko slučajeva u protekle dve godine je i okončano. Krajem 2008. doneto je rešenje kojim je utvrđeno da su najveći proizvođači lekova i veledrogerije u Srbiji Hemofarm a.d., Galenika a.d., Zdravlje a.d., Jugoremedija a.d., Habitfarm a.d., Srbolek a.d., Slavijamed d.o.o., Pharma Swiss d.o.o., Velefarm a.d., Vetfarm a.d., Farmalogist d.o.o., Jugohemija farmacija d.o.o., Vetprom hemikalije a.d., Farmanova veleprodaja d.o.o. i Unihemkom d.o.o., sklopili zabranjene sporazume.

Mesec dana ranije savet je doneo rešenje o zabranjenom sporazumu i u slučaju Veterinarske komore Srbije zbog cenovnika o minimalnim cenama veterinarskih usluga.

U 2007. godini komisija je donela rešenje o nedozvoljenim sporazumima taksi prevoznika, i vodila postupak protiv Unije privatnih pekara Srbije i Vojvodine zbog sumnje da su dogovarali cenu hleba.

---------------------------------------------------

Andrej Plahutnik, vođa projekta Evropske komisije

Cene u Srbiji su visoke

Nijedno tržište, pa ni slovenačko, nije se oslobodilo kartela. Oni postoje svuda, samo je pitanje, da li se otkrivaju i kažnjavaju i sa kakvim učinkom na nacionalnu (ili višenacionalnu – u slučaju EU) ekonomiju. Ako samo pogledamo neke slučajeve u EU u poslednje vreme, gde kazne za kartele po pravilu nisu niže od nekoliko stotina miliona evra, nekad prelaze i milijardu, vidimo, da je ekonomija bez kartela neki ideal, koji u ovom trenutku ne postoji, kaže za „Potrošač” Andrej Plahutnik, vođa projekta Evropske komisije za pomoć srpskoj antimonopolskoj komisiji.

Da li je tržište Srbije kartelizovano?

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pored nadležnog suda jedini je organ, koji može na osnovu rešenih slučajeva kompetentno da izjavi, koji karteli (u kojim oblastima, u kakvim oblicima i sa kakvim posledicama) postoje; bez postojeće empirike je svaka izjava nagađanje. Što se tiče odnosa kvaliteta i cena i mogućnosti izbora za potrošače, treba uzeti u obzir da je Srbija još u tranziciji, a slobodan protok robe i usluga u većoj meri uvodi se tek posle deblokade SSP. Stepen efikasne konkurencije zavisi od otvorenosti tržišta i kupovne moći. Sa druge strane Srbija spada u red malih ekonomija, gde postoji veća tržišna dominacija (individualna ili kolektivna) pa sve to utiče na pomenuti stepen efikasne konkurencije, a s tim i na nivo cena i standard potrošača.

Kako se najefikasnije suzbijaju karteli?

Rigoroznim kaznama, koje imaju takozvani zastrašujući efekat. Kazna (u srpskom zakonu postoji „upravna mera”) i druge učesnike na tržištu u neku ruku upozorava, da je kršenje zakona skupo. Druga stvar je negativan medijski imidž kompanija, za koje se ustanovi, da su članovi kartela. Potrošači moraju imati u vidu da oni plaćaju suviše velike sume i da je to transfer ekonomskih benefita iz široke grupe potrošača na uzak krug članova kartela (ili bolje njihovih vlasnika). Novi zakon o zaštiti konkurencije KZK daje mogućnost izricanja upravnih mera i time, imajući u vidu i odredbe člana 73. SSP i sprovođenja rigorozne politike konkurencije. Na osnovu postojećeg zakona KZK ima dovoljno kompetencija.

Tako se rešava i u Evropskoj uniji?

U Sloveniji, kao i u drugim zemljama EU, postoje i nacionalni i prekogranični karteli, a veća efikasnost sprečavanja zavisi od nadležnih za izricanje kazni. Dok je to bilo u nadležnosti suda, sistem je bio neefikasan, kada je ta nadležnost prešla na institucije za zaštitu konkurencije, sistem postaje efikasniji. Treba imati u vidu da nikada nije moguće otkriti sve povrede zakona; bitno da se rigorozno kažnjava i da se ostvaruje mogućnost za dodatno otkrivanje kartela. Važno je obezbediti zaštitu od kazne za one kompanije koje sarađuju u postupku utvrđivanja kartela.

Živite u Srbiji, da li kao potrošač osećate posledice kartelizovanog tržišta, možda kroz više cene?

Moram reći da Srbija nije jeftina zemlja. Neki proizvodi manje koštaju nego u drugim zemljama Evrope (kao osnovne namirnice, prevoz…), ali u proseku većina proizvoda je skuplja. Pitanje je i koliko su veliki svetski igrači bili zainteresovani za ulazak na tržište, a koliko će biti ubuduće (vidi se, da ulaze novi investitori pogotovu na području trgovine – na primer KIKA) pa će u mnogo čemu stepen efikasne konkurencije (a time i standard potrošača) zavisiti i od toga.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.