sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Strah od gubitka stana

Više od 70.000 građana Srbije uspelo je da u poslednjih nekoliko godina do krova nad glavom dođe putem bankarskih stambenih kredita. I pored teškoća i globalne besparice, svakom je ipak slađe da banci plati mesečnu ratu za život u svom, nego da novac „krcka” za kiriju u tuđem stanu. Kako se ovi krediti dugo otplaćuju teško je predvideti sve teškoće na mučnom, krivudavom i dugom putu otplate. Poslednji primer turbulencije dinara na dole, čime je rata kredita uzetog u evrima automatski poskupela dobar je primer (ne)predvidivih situacija.

Međutim, ako je verovati najnovijim podacima Udruženja banaka Srbije, kada su u pitanju naši građani redovnost u otplati najveća je upravo kod stambenih kredita. Cifre su jasne: kašnjenje u otplati rata manje je od jedan odsto ukupmnog broja odobrenih stambenih kredita!

Drugim rečima, kreditni dužnici svesni su da sa otplatom stambenog kredita nema šale i da je ulog u slučaju neplaćanja rata veliki. Mogućnost gubitka stana snažan je motiv da se ugovorene obaveze izmiruju na vreme. Disciplinu građana potvrđuje i Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije:

Ovde je docnja manja od jedan odsto, ali to je sasvim razumljivo zbog mogućeg aktiviranja hipoteke. Kod stambenih kredita je i najmanji iznos kašnjenja.

Banke i nisu tako surove kada je reč o onima koji ne izmiruju obaveze. Naš sagovornik kaže

– Nije interes banke da odmah po svaku cenu izvrši naplatu i „uguši” klijenta već da iznađe rešenje u obostranom interesu. Naravno, ako rešenja ipak nema, a ako su građani u pitanju, onda se aktiviraju mehanizmi osiguranja, menica ili hipoteka u krajnjem slučaju – pojašnjava Dugalić.

Prema njegovim rečima poslednjih meseci je primetan porast tražnje ostalih kredita – ali najviše kredita za refinasiranje, što opet puno govori o tome da građani pokušavaju da umanje svoja mesečna zaduženja .

I u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) nude slično pojašnjenje na pitanje šta se dešava u slučaju kada klijent prestane sa servisiranjem kredita banci.

Banka u ovakvim situacijama a u dogovoru sa klijentom može na određeno vreme da odloži rok otplate kredita, to jest da predloži njegovo restruktuiranje. U dogovoru sa klijentom banka se opredeljuje za ovakav vid rešenja kada se ustanovi da klijent samo privremeno nije u mogućnosti da na vreme izmiruje svoje obaveze oko otplate kredita, ali da će u skorije vreme ponovo biti platežno sposoban. Međutim, ukoliko banka i klijent ne postignu dogovor oko odlaganja roka otplate kredita odnosno restruktuiranja, odnosno ako klijent i nakon odlaganja roka otplate nastavi da neuredno ispunjava obaveze prema banci, sprovodi se prodaja nepokretnosti u postupku predviđenom odredbama Zakona o hipoteci ili Zakona o izvršnom postupku. Posle toga se iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti namiruju potraživanja banke i RS ukoliko je u pitanju subvencija.

-----------------------------------------------

Kritično između četvrte i sedme godine

Teško je naći precizan podatak o broju oduzetih nekretnina zbog neizmirivanja kreditnih obaveza, ali nezvanično, provejava brojka od oko 60 stanova. Banke nerado izlaze sa ovakvim informacijama, i stiče se utisak da se svi akteri stambenog zajma trude da do poslednjeg čina i ne dođe. Razlozi za neredovnu otplatu uglavnom su smanjena primanja, kašnjenje plata, gubitak posla, povećanje vrednosti evra i švajcarskog franka za koje su vezani stambeni krediti. Eksperti napominju da kritični period u otplati stambenog zajma nastupa između četvrte i sedme godine.

Komеntari0
44a53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja