Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećajmo se "Dugih rogova"

Sredinom novembra, u lokalnom sportskom centru, počinje košarkaška sezona za klince od 5 do 15. Patriotska dužnost svakog Srbo-Amerikanca je da promoviše ono šta najbolje znamo (sem toga da se bijemo), košarku. Svake zime, provedem par sati nedeljno sa grupom desetogodišnjaka između koševa.

Ako su oni tim, ja sam trener.

Dvokorak. Postavljanje blokova. Pick-and-roll. Uvek krenem ambiciozno, prema knjigama. I onda se, posle oko 3 minuta prvog treninga, suočim sa istinom.

Nisu oni mi.

Ili, istini za volju, klinci koji dolaze u moj lokalni sportski centar nisu. Oni su tu, uglavnom, zato što su ih roditelji upisali da se rekreiraju, često sa pritajenom nadom da će na taj način da izgube par od mnogih kilograma viška. Ovo je participativna liga: važno je učestvovati, a ne pobediti. Uprkos tome što je uglavnom svima cilj da pobede.

Prošle godine sam dobio „Duge rogove“ (Longhorns, nadimak jednog univerziteta u Teksasu), u narandžastim dresovima. Prvi trening je bio prijatno iznenađenje: Natan je izgledao vrlo solidno;Džekson, takođe. Mark i Ben, njih sam dobro znao od ranije, su umeli da igraju.
I, pored njih, Majls. Majls se plašio lopte. To je za petogodišnjaka normalna pojava, za desetogodišnjaka je neuobičajeno. Ne samo da je prvi put igrao košarku, prvi put je, izgleda, video plastično-gumeni sferični objekat koji odskače od tvrde površine.

Igrali smo, međutim, u participativnoj ligi. Moja dužnost je bila da Majls igra ni više ni manje nego svi ostali. On bi ponekad uhvatio loptu, verovatno kad bi i sam zaboravio opasnosti koje mu od nje prete.

Uglavnom je, međutim, stajao po strani, i, posle svega, proslavljao pobede i patio u porazima. Kako ljudski, mislio sam. Nije hteo da igra, ali je hteo da pobeđuje.

Kroz regularnu sezonu smo prošli vrlo uspešno. Izgubili smo dva puta od „Plavih đavola“, koji su imali sjajan tim: Šejn je bio Medžik Džonson klinačke košarke, Džordan (da, zvao se Džordan) je bio Šakil O'Nil. Oba puta su nas lako pobedili, ali oba puta nam je nedostajao po neko iz našeg najboljeg tima. Sve ostale utakmice smo dobili. Posle lake pobede u polufinalu plejofa, stigli smo do finala, do trećeg susreta s "Plavim đavolima".

Za finale smo imali kompletan tim.

Utakmica je počela sporo i oprezno, što nam je odgovaralo. "Plavi đavoli" su bili brži i veštiji u postavljanju blokova, ali nas je „krenulo“ i pogodili smo par šuteva iz daljine. Odbrana nam je dobro funkcionisala i uglavnom smo uspevali da ih usporimo. Čak je i Majls, muvajući se po terenu, par puta u odbrani odbio loptu, jednom je, čak, i uhvatio.

Poslednju četvrtinu smo počeli sa 4 poena prednosti, 13:9. U prva tri minuta, iako sa najboljim timom, izgubili smo koncentraciju i "Plavi đavoli" su izjednačili. Tako smo stigli do poslednjeg prekida, i do poslednje (obavezne) promene igrača. Napetost u vazduhu je mogla da se seče nožem. Kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.

Majls ustaje sa klupe i ulazi na teren. S druge strane, Šejn takođe ustaje. Gospode bože, kakav sam ja magarac. Pa naravno da je trebalo da sačuvam najbolji tim za kraj.

Šta biste vi uradili, poštovani čitaoci?

Da li je to, pre svega, vredno razbijanja glave? Radi se o desetogodišnjacima, ne zaboravite. U participativnoj ligi.

Dobro, šta je – tu je. Natan, moj Moka Slavnić, će na Šejna. Mark, brz, vižljast i kreativan, će na onog visokog klinca što voli da se baca po terenu. A Džekson, moj kameni zid? Džekson će na klupu, da bi Majls ušao. Džekson zna da ide na klupu.

To ostavlja centra "Plavih đavola", Džordana, nepokrivenog. Plavi đavo da ga nosi, on sam nas je pobedio prošli put. Džekson, iako niži, je jak i može da se gura s njim. (Moj košarkaški stil se u velikoj meri, kako mi izgleda, sastoji u guranju. Ali, kako kažu, košarka nije balet.)

I tako je Napoleon, na Austerlicu, 1805., u poslednjem času povukao odlučujući potez, poslavši u borbu tešku konjicu.

S tom razlikom što austerlička bitka nije bila u participativnoj ligi. A moja teška konjica je odlazila na klupu.

Majls? Majls?

Coach Alex?

Je l sve u redu? Je l ti to hramlješ?

Ma jok. Sve u redu.

Naravno da je sve u redu. Šta drugo da izmislim?

Majls?

Coach Alex?

Slušaj. Slušaj pažljivo. Imamo 3 minuta. Ulaziš 1 minut pred kraj. Obećavam. OK, Coach Alex. Nervozno čačka nokte i gleda me svojim velikim očima, kao veverica. Razočaranje se meša sa poverenjem.

Šta bi ste vi uradili, poštovani čitaoci?

Ako bih išta u ovoj priči da promenim, onda je to sledećih par sekundi.

Majls?

Coach Alex?

Pošalji Džeksona.

Kao da sam video tračak nade koji se trenutno ugasio.

Natan pogađa u prvom napadu, Šejn izjednačuje.

Ben promašuje, onda Džordan promašuje. Džekson ga blokira i hvata loptu.
 

Okreće se s loptom iznad glave i isturenim laktovima. Baš kako smo učili. Ben je u desnom uglu, na sredini terena, Natan u levom. Mark trči ispod suprotnog koša. Da, baš kako smo učili. Ah, kako sam ponosan. Džekson bira Bena. Natan je bolji šuter, ali nema veze. Ben uleće ispod koša. Kao đule.

Faul!

(/slika2)Dva slobodna bacanja.

Vidim Benovu mamu kako krije pogled.

Ben promašuje prvo slobodno bacanje. Pogađa drugo. 16:15. 30 sekundi do kraja. Džordan ubacuje, lopta dolazi do Šejna, njihovog plejmejkera. I oni su nešto naučili, bez sumnje. Šejn je dobar. Odličan.

Prelazi Natana kao vetar. Ulazi u dvokorak. Ko ga je naučio dvokorak? Desetogodišnjaci ne bi trebalo da znaju dvokorak. Mark, uvek oprezan, ostavlja svog čoveka i ispreči se ispred Šejna. Sudaraju se.

Faul!

5 sekundi do kraja. Šejn ima pobedu u rukama.

Imam jedan tajm-aut. Ako pogodi oba, zovem tajm-aut, Mark ubacuje, Džekson ide ispod koša, a Ben i Natan u ćoškove. Pa šta nam Bog da.

Prvo slobodno bacanje se odbija od zadnjeg dela obruča.

Drugo skakuće po obruču, kako izgleda, večno. I onda ispadne.

Džekson ponovo blokira Džordana i hvata loptu. 5. 4. 3. 2...

Sirena!

Dugi rogovi skaču i valjaju se po terenu. Benova mama još uvek krije pogled.

I, naravno, prvo sam video Majlsa. Šta je njegovo lice pokazivalo? Zbunjenost? Razočaranje? Nešto drugo, nešto u vezi sa otkrovenjem da reči ne znače uvek onako kako zvuče?

Pobedili smo, kažem mu.

Da, pobedili smo, on će pomalo nesigurno.

Rukujemo se s "Plavim đavolima". Moj prijatelj Ed, njihov trener, na kraju reda, pruža mi ruku. Stvarno si hteo da pobediš, Aleks?, smeši se prekorno.

Da, hteo sam da pobedim. Mi svi volimo da pobeđujemo, čak i u participativnim ligama, bez obzira da li sami participiramo ili ne.

Ali nisu sve pobede iste.

Šta bi ste vi uradili, poštovani čitaoci?

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.