Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Putovanja i samoće Ž. M. G. Le Klezioa

Жан Мари Гистав Ле Клезио

Za mene, ostrvljanina, koji sa obale posmatra kako promiču teretnjaci, koji se vuče po pristaništima, poput šetača bulevarom koji ne pripada jednoj četvrti ili jednom gradu, već svim četvrtima, svim gradovima, francuski jezik je jedina zemlja, jedino prebivalište - rekao je u jednom intervjuu Žan Mari Gistav Le Klezio, francuski nobelovac.

Izvesna izolacija s obzirom na književna strujanja, uz koju ide i „egzotična“ rezervisanost prema industrijskoj civilizaciji, obeležile su ovog pisca čije se delo oduvek odupiralo klasifikacijama. Poznato je da je Le Klezio svoje prve redove napisao već u sedmoj godini. Odrastao u englesko-francuskoj, bilingvalnoj porodici, opredeljuje se za francuski, time se, po rečima jednog kritičara, protiveći engleskoj kolonizaciji Mauricijusa, odakle vuku porodični koreni.

Prvi roman Le Klezioa, Le procès-verbal, koji bi se mogao prevesti kao Zapisnik, Saslušanje, objavljen je 1963. Blizak Kamijevom Strancu, u vreme kad je „novi roman“ vladao kritičkom recepcijom, ovaj roman biva ovenčan nagradom Renodo. Tokom šezdesetih, autora preokupira problem odnosa jezika, istine i stvarnosti: tako se idejno (ali nikad i do kraja, ideološki) približava autorima „Novog romana“. Međutim, već od 1966, romanom Potop, Le Klezio se odvaja od esteticizma poetike novog romana: tad počinje da se razrađuje karakteristična tema koju će produbljivati tokom čitavog stvaralaštva, kritika zapadne civilizacije. Nakon četvorogodišnjeg boravka u Panami, sedamdesetih, sa plemenima Noanama i Embera, Le Klezioov odnos prema jeziku i njegovoj funkcionalnosti u književnom delu drastično se menja. Napušta formalistički i urbocentrični pristup „novog romana“: u prvi plan njegovog jezičkog izraza dolazi magijska, inkantativna funkcija. Problemi čisto tekstualne prirode prestaju da zanimaju autora, jer smatra, kako je rekao u jednom  intervjuu za Magazine littéraire, da se putem njih književnost izopštava iz sveta koji bi trebalo da odražava: „Zapadna kultura je postala isuviše monolitna. Do paroksizma daje preimućstvo urbanoj i tehničkoj dimenziji, te sprečava razvitak drugih oblika izražavanja: na primer, religioznosti, emocija. Svi nepristupačni delovi ljudskog bića zataškavaju se u ime racionalizma. Svest o tome me je odvela k drugim civilizacijama.“

Autor, dakle, postepeno napušta interesovanje za čisto formalne, estetičke odnose (jezik-stvarnost) i približava se etičkom planu (odnosu individue i sveta). Tematski, dela nastala u ovom periodu okreću se ka mitološkom, oniričkom i meditativnom. Među njima au zbirka novela Mondo et autres histoires iz 1978. (Mondo i druge priče: kod nas su dve novele zasebno štampane u prevodu Branke Stanisavljević) i romani Désert (Pustinja, 1980) i Le Chercheur d’Or (Tragač za zlatom, 1985).

Pored uticaja pisaca eksperimentalnih romana šezdesetih godina, sam Le Klezio je rado isticao da su na njegovo formiranje uticali pesnici, pre svih Lotreamon, Anri Mišo i Antonen Arto. U delima sva tri autora prisutan je misticizam, gotovo da se može reći i utopizam, koji se odrazio i na neka Le Klezioova dela (npr. Uranija). Po rečima kritičara Fredrika Vesterlunda, Lotreamon je za Le Klezioa bio revolucionaran zbog korišćenja jezika u njegovom isključivo magijskom aspektu, neusmerenom komunikaciji. Za Mišoa i Artoa ga veže motiv neprijateljstva prema društvu i slavljenje izolacije individue: Mišou je, napomenimo, Le Klezio posvetio svoj doktorat, Samoća u delu Anrija Mišoa.

Temu samoće, koja ga je kao i tema putovanja opsedala, Le Klezio smatra kao „izopštenost iz društva“, starogrčka idiotija, kao usamljenost individue, spram kolektiva. U studiji o Anriju Mišou, Le Klezio navodi da samoću smatra fundamentalnom temom naše epohe. O tome svedoče i njegova dela: svi Le Klezioovi likovi pate zbog reza koji ih izuzima iz društva i baca u samoću. Žive izdvojeni od sebi ravnih, o kojoj god društvenoj grupi da je reč. Samoća junaka je nešto što svojevoljno dekonstruiše stvarnost, tako što nudi isključivo subjektivnu viziju sveta. Kao što je slučaj sa Adamom Polom iz Zapisnika, ili sa Jubom iz novele „Vodeni točak“ (Mondo i druge priče), usamljenost, doživljena kao patnja, rezultira izvitoperenim pogledom na svet i prouzrokuje poniranje u sećanje, snove ili ludilo. Alternativnog, autorskog sveznajućeg pogleda sa strane nema, stvarnost kakvu junak poima jedina je ponuđena, jedina postojeća. I upravo tu, na pragu jednog subjektivnog idealizma, tu gde se otvara mogući prostor za produbljivanje psihološkog elementa, Le Klezio, umesto intimnom, pribegava jednom sredstvu kolektivne svesti – mitu. Tendencija ukorenjivanja individualnog u mitsko; slobodna, mada ne i proizvoljna, fuzija mitova, odlika je mnogih Le Klezioovih dela, naročito romana Potop (u kom se nadovezuju biblijska epizoda i mit o Edipu) i zbirke novela Obilazak i druge hronike (1982), čiji likovi predstavljaju reinterpretacije antičkih mitoloških junaka.

Poznat i kao veliki putnik – kad je 2008. dobio Nobelovu nagradu, glavna novinarska floskula je bila „pisac nomad“ – Le Klezio se istakao i kao veliki formalni eksperimentator na književnom polju, tako što je neprestano iznova definisao svoju poziciju, ne dopustivši da se svede na pripadnost nekoj „književnoj školi“. Upravo su iskustva stečena prilikom brojnih putovanja doprinela eklektičnosti Le Klezioovog stila i rezultirala oslobađanjem od isključive optike zapadnoevropske misli. Elementi orijentalne (tačnije bi bilo reći: ne-zapadne) mitologije i filozofije provejavaju Le Klezioovim delima nakon 1975: u tim tekstovima je uočljiv već naveden mitski sinkretizam, sukob između racionalnog, naučnog objašnjenja sveta i njegovog mističkog sklada. Čini se da je 1975. zaista godina preokreta globalne vizije sveta u Le Klezioovom književnom stvaralaštvu.

Mondo i druge priče svedoče o pokretu od negiranja do afirmacije jedne sveobuhvatne kosmičke svesti. U toj viziji se očituje pokušaj bekstva iz sveta istorije, obeleženog kritičkim razumom, na drugu stranu, koja pripada metafizičkim senzacijama. To bekstvo van civilizacije jedna američka kritičarka, Dženifer Velti-Volters, smatra predmetom čitavog Le Klezioovog dela, a tu ocenu izriče upravo povodom zbirke novela amblematskog naslova Voyages de l’autre côté (Putovanja na drugu stranu, 1978).

Le Klezioov opus je, godinama, poprimio pečat angažovane književnosti, svako njegovo delo može se iz jedne globalnije vizure tumačiti i kao paragraf u jednom organizovanom i promišljenom odbacivanju stubova, tekovina (i nus-proizvoda) zapadne civilizacije. Da je taj aspekt njegovog dela u ekspanziji, i da se njegova kritika modernog sveta i mondijalizacije sve više intenzivira, da je sve otvorenija, pokazuju i romani objavljeni u poslednjoj deceniji, Oniča (1991), Uranija (2005), Tužbalica o gladi (2008), koje je prošle godine objavila izdavačka kuća IPS Prosveta, kao i angažovani esej Raga, pristup jednom nevidljivom kontinentu (2006), koji je zapravo pledoaje protiv mondijalizacije Okeanije.

Le Klezio  je danas redak primer autora koji uspešno kombinuje mitološke elemente, brigu o formi (jezik u lirskom modusu) sa, uslovno rečeno, angažovanim literarnim ambicijama (sartrovski jezik-sredstvo).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.