Država će pomoći siromašne

Za deset-petnaest godina Beograd ne bi imao dva, već između tri i pet miliona stanovnika, ukazuje u razgovoru za naš list Goran Džafić, zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR), koja je nedavno počela s radom. Da bi se, pored ostalog, zaustavilo pražnjenje ostatka Srbije i narastanje velikih gradskih centara u megapolise, potencijalne socijalne bombe, država je ozbiljno „zasukala rukave”. Donet je Zakon o regionalnom razvoju, a osnovni zadatak NARR-a jeste da ga sprovodi, smanjuje dramatične razlike u društveno-ekonomskom razvoju regiona.

Podsticanjem njihovog razvoja smanjivaće se mnoge neželjene posledice i tenzije, što će ubrzati put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, tvrdi naš sagovornik.

Šta nerazvijeni mogu da očekuju od Zakona o regionalnom razvoju?

Zakon je dokaz da je državarešena da sistemskirešava problemnedovoljnorazvijenihpodručja. On uspostavlja institucije koje će sprovoditi programe i mere regionalnog razvoja i definisati osnovne prioritete u podsticanju razvoja regiona na nacionalnom i regionalnom nivou. Statistička regionalizacija zemlje treba da omogući sagledavanje stanja, primenu i praćenje regionalnih razvojnih planova.

Šta će država, za početak, učiniti da smanji drastične razlike u razvoju?

Pre nego što se počne sa konkretnim zahvatima, potrebno je da se utvrde veličine, struktura i uzroci regionalnih razlika. Zatim da se identifikuju razvojni potencijali svakog regiona i posebna pažnja usmeri na područja s najvećim razvojnim poteškoćama. Cilj je da se na jednom mestu steknu neophodni podaci o nekoj opštini i regionu:kakva je infrastruktura, kakva je struktura stanovništva, koliko je nezaposlenih, odnosno kakvi su potencijali, a koji (/slika2)nedostaci.To je uslov za određivanje kvalitetne razvojne politike. Reč je o dugoročnom radudo smanjenja regionalnih razlika u društveno-ekonomskom razvoju.Suština politike regionalnog razvoja jeste dalji razvoj potencijala, kao i uklanjanje nedostataka i prepreka za njihovo korišćenje.

Na šta mogu da računaju nerazvijeni iinvestitori posle donošenja Zakona i formiranja Nacionalne agencije?

Već postojeće regionalne nejednakosti Srbije tranzicioni proces je još više produbio. Demografska struktura, ljudski potencijal, privredna struktura i njena efikasnost, siromaštvo i infrastrukturna izgrađenost očiglednesu i bez dubokih analiza. Posle donošenja Zakona, zatim i formiranja Nacionalne agencije, nerazvijeni mogu da očekuju podršku i pomoć države, kao i fondova Evropske unije. Veomaje bitna inicijativa i spremnost opština i gradova. Rešenost da učine najviše što mogu za svoj razvoj, da predlažuoptimalna rešenja. A na državi je da stvori poslovni ambijent. Da izgradi puteve, vodovod, kanalizaciju, telekomunikacionu mrežu. Onda investitorima možete da predložite da investiraju u, na primer, Vladičin Han. Zato što tamo imaju izgrađenu infrastrukturu i zato što će dobiti olakšice ukoliko zaposle određen broj ljudi, da im ponudi kredit pod povoljnim uslovima.

Izjavili ste da će jedan od zadataka agencije biti da priprema i realizuje projekte od nacionalnog interesa koji se finansiraju iz fondova EU. O kojim projektima je reč i koji su to fondovi EU?

O konkretnim projektima biće reči kada usvojimo Nacionalni plan za regionalni razvoj i pred sobom imamo jasno definisane strateške ciljeve. Što se tiče Evropske unije, na raspolaganju nam je pretpristupni fond EU (IPA), za sada samo prve dve komponente. Kada postanemo zemlja kandidat za priključenje EU, Srbija će biti podobna da konkuriše i za korišćenje treće, četvrte i pete komponente. Pri tom treća komponenta se odnosi na regionalni razvoj.

Ko će i kako pomoći najnerazvijenijim opštinama da kandiduju projekte za finansiranje iz domaćih izvora i fondova EU?

Nerazvijenim opštinama je, bez sumnje, neophodna pomoć u pripremi takvih projekata. Nacionalna agencija za regionalni razvoj će se pobrinuti da se kroz programe osnaživanja i razvoja kapaciteta u opštinama osposobe ljudi koji će moći da kvalitetno pripremaju projekte.

Ima li opština koje su se osposobile za kandidovanje projekata tako da bi mogle da posluže kao primer?

Takve su Kragujevac, Loznica, Novi Sad. Od njih se mnogo može naučiti.

Demografsko pražnjenje pograničnih područja, naročito u istočnojSrbiji, naročito je izražen problem. Ko će, šta i kako da radi na zaustavljanju tog procesa?

Zaustavljanje migracija jeste goruće pitanje, a rešenje je obezbediti u pograničnim područjima približno iste uslove života kao i u razvijenim centrima. Naravno, svaki grad ima svoje specifičnosti, ali da biste živeli u nekom mestu želite da imate posao za koji ste adekvatno plaćeni, da ima ponudu kulturnog života. A onda se vraćamo na početak razgovora, infrastruktura i poslovni ambijent, a to nam je zadatak u narednom periodu.

Na koga, na koje zemlje, ćete se ugledati pri kreiranju politike i sprovođenju mera politike ravnomernijeg regionalnog razvoja?

Uvek je najbolje, videti kako su drugi radili, saznati njihova iskustva, na koje su probleme nailazili, i to prilagoditi prilikama u Srbiji. Ne postoji magično rešenje, zato ćemo se truditi da iz svih zemalja preuzmemo najbolja rešenja i prilagodimo ih Srbiji.

Aleksandar Mikavica