Opštine kao preduzeća

Opština BelaPalanka, sa prosečnom mesečnom platom u decembru prošle godine od 13.900 dinara, već godinama je na začelju liste prosečnih neto zarada u Republici. Tamo su firme propale, a radnici ostali bez posla. Rade uglavnom samo opštinske službe, škole, zdravstvo, policija, banke, železnica. Skoro sve pare iz skromnog opštinskog budžeta idu na zarade, a za razvoj ostaje samo 12 odsto.

Nijedna privatizovana firma ne radi, kaže predsednik opštine Aleksandar Živković, pa im je najveći problem nezaposlenost.

–U privredi je nekada radilo oko 5.000 radnika, ali nas je satrla katastrofalna privatizacija. Novi vlasnici nisu pokrenuli proizvodnju, privatizacija nekih preduzeća je poništena, a nije pokrenut stečaj. Od one bivše belopalanačke industrije ne radi nijedna firma, tako da imamo oko 3.000 radnika na birou – kaže Živković.

Već nekoliko godina prirodni priraštaj je negativan, ljudi se iseljavaju, naročito mladi, jer u ovoj varošici ne vide perspektivu.

Pomoć države im je neophodna,kaže predsednik opštine, ali ni oni ne sede skrštenih ruku. Uradili su strategiju razvoja, koju,na primer,nema nijedna beogradska opština.

– Evropa ne daje pare, već treba da ih uzmemo. To možemo samo ako imamo kvalitetne projekte. Osnovali smo agenciju koja će se samo time baviti. U Sloveniji,Maribor dobija od Evropske unije tri puta više novca nego Ljubljana zato što ima bolje projekte– navodi Živković i dodaje da će se Bela Planka usredsrediti na poljoprivredu i turizam.

Osim toga,sa partnerima iz Danske i Švajcarske razgovaraju o izgradnji tri-četiri hidroelektrane i vetroparka. Sa firmama iz Egipta i Slovenije ugovaraju izgradnju fabrike cementa, u koju bi bilo investirano oko 230 miliona evra.

Ako je suditi po Kosjeriću,cementara bi mogla da ih pogura sa začelja liste prosečnih mesečnih zarada.Kosjerić sa prosečnom platom od 57 000 dinara, prema statistici, slovi za opštinu sa najvišim primanjima u Srbiji.

– To nije realan podatak. Prosek je rađen za decembar,kada su zaposleni u cementari „Titan” primili i trinaestu platu– objašnjava Dragan Vujadinović, predsednik opštine Kosjerić.

Ali cementara im svakako popravlja prosek, što u visini plata, budući da je većina od 2.200 stanovnika sa radnom knjižicom zaposlena u javnoj upravi, gde zarade nisu tako visoke. Ukupno učešće od prodaje cementa u opštinskom budžetu je 30 odsto.

Ova opština uspeva da naplati sve dažbine koje joj sleduju, pa joj 40 odsto budžeta odlazi na rashode, a ostatak ulaže u infrastrukturu, koja je važna za dolazak investitora.

– Svaka lokalna samouprava mora da radi kao preduzeće. Koliko para zaradi, toliko će moći da potroši – kaže Vujadinović.

Preduslov je decentralizacija, koja bi doprinela ujednačenom regionalnom razvoju.

– Opštinama treba vratiti imovinu i ukinuti transfere iz budžeta, a omogućiti im veću naplatu izvornih prihoda od PDV-a, poreza na dobit i dohodak građana. Za novac iz državne kase mogli bi da konkurišu samo na osnovu projekata – smatra Vujadinović.

Što se investicija tiče, kaže on, opštine moraju da iskoriste svoje komparativne prednosti i da se angažuju. Predsednik ove opštine zove investitore, „moli, piše na sve strane”.

– Upornost je urodila plodom. Prodao sam tri proizvodne hale, koje su 20 godina bile napuštene, a na birou čeka 900 nezaposlenih. Tako da će uskoro iz Kosjerića krenuti izvoz – tvrdi Vujadinović.

M. Avakumović