Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bilo jednom na Šarengradskoj adi

Не­ка вла­де ре­ша­ва­ју про­блем: Ми­ро­слав Ја­нић, гра­до­на­чел­ник Ило­ка Фото Раде КРстић

Bačka Palanka, Ilok – Građanski rat je završen pre 15 godina, ali ribari iz srpskog Mladenova i hrvatskog Šarengrada kalendar usklađuju prema dunavskom protoku vremena. Po kalendaru velike vode, rat se dogodio isuviše davno, pa zato, neka tamo i ostane. U prošlom veku.

Neformalni zakoni ribara, koji vladaju na obalama gde ledeni severac brije i otkida uši, stvaraju onu vrstu paradoksa, koji po pravilu teško razumeju političke elite u Beogradu i Zagrebu: međugranični spor između Srbije i Hrvatske oko Šarengradske ade možda predstavlja problem za dve vlade, ali parče šumovitog nenastanjenog ostrva sa peščanim plažama, površine 938 hektara, za stanovnike ovih mesta je ostalo utočiše koje ne nameravaju da iscrtavaju graničnim linijama.

Pokušao sam da pronađem nekoga ko bi demantovao ovakav utisak i zadovoljio skeptike koji ne veruju u reinkarnaciju života iz onog pradoba, valjda se zvalo bratstvo i jedinstvo. Uzalud sam ih tražio u najistočnijem hrvatskom gradu Iloku i selu Šarengrad, nije ih bilo ni u Bačkoj Palanci, ni Mladenovu, mestu naseljenom Krajišnicima iz Bosne posle Drugog svetskog rata.

„Ako se Beograd i Zagreb spore oko Ade, to je njihov posao. Između ljudi, taj spor ne postoji”, kaže Mihajlo Ivanković, ribar iz Mladenova. Ispija jutarnji espreso, sluša Natašu Bekvalac i ne pada mu na pamet da izađe na Dunav, jer očekuje navalu velike vode, koja će naići posle otapanja snega u Nemačkoj i Austriji.

(/slika2)„Kada odlazim na ribarenje, ne nosim metar sa sobom. Pređem čamcem na hrvatsku stranu, njihov policijski čamac se priveže uz mene, pa se fino ispričamo. Pazite, dešava se i da privežem čamac za drvo, samo ne smem da nogom kročim na hrvatsku obalu. Slično je i sa njihovim ribarima. Oni dođu na Adu u nekoliko čamaca, roštiljaju, pa se okupaju. Naravno da ne nose pasoše”, priča Mihajlo.

On pominje pasoše jer je, posle raspada SFRJ, Šarengradska ada ostala Srbiji i pod upravom je vojne ustanove „Karađorđevo”. Pomoćnik direktora za lovstvo i šumarstvo Slobodan Stojnović pokazuje nam odbačeno rogovlje, vredno 220 poena. Zlatni rog pokupljen je sa Ade, staništa jelena i krupne divljači. U njegovoj kancelariji zid je izlepljen Titovim slikama iz lova. Maršal je umeo da zapuca i na Adi, u zasedama organizovanim specijalno za njega.

Vozimo se džipom do same obale legendarne vojne ustanove u čijim šumama se i dalje skriva luksuzna rezidencija koju je koristio Tito, potom Milošević, a sada je službeni objekat za odmor predsednika Srbije.

Spuštamo se niz nasip do obale. Preko vode, koja je nekada bila stari tok Dunava, vidi se parče zemlje čiji su obodi poplavljeni. Za zvanični Beograd ne postoji nikakva dilema. Prirodna granica je sredina plovnog Dunava, što ostrvo ostavlja u Srbiji.

„Zaista nema tenzije sa Hrvatima, ali mora da se zna čija je Ada. Ako je prirodna granica između država reka, sredina glavnog toka je granična linija. Međutim, Hrvatska hoće da vrate granicu starog toka Dunava, iz doba Austrougarske. U vreme Marije Terezije, izvršena je korekcija meandra Dunava, zbog ispravljanja plovnog puta. Taj prokopani kanal je glavni tok Dunava i dan-danas”, kaže Stojnović, posmatrajući deo potopljene plaže, gde je pre više godina upecao amura teškog dvanaest i po kilograma.

Na drugoj strani, u šarengradskoj krčmi „Kapetanova kuća”, do koje sam se dovezao sa gradonačelnikom Iloka Miroslavom Janićem, članom HDZ-a i bivšim policajcem, Krešimir Kovačević ponavlja priče meštana Mladenova: u ono pradoba, na peščane plaže su dolazili iz Bačke Palanke i Iloka, a najviše se pamte lude kamp-žurke.

„Umeli smo da postavimo 30 šatora. Oni preko puta su najviše voleli kad dođu naše rođake iz Zagreba. Ada je u vreme Jugoslavije bila oaza mira. Delovi Ade su se nazivali po familijama, a da me pitate čije su, pojma nemam: Mališina koliba, Markov Dunavac... Svaki ribar je imao svoju baru. Prošlog leta, mladi iz Bačke Palanke i Novog Sada sa jedne, i naši klinci su opet zajedno kampovali. Dobro je to, valjda će biti pametniji od nas”, nostalgičan je Krešimir.

Šarengrad je godinama bio vezan za ostrvo: starom skelom su odvodili stoku i konje na ispašu. Šef pecaroškog društva „Kečiga” Zdravko Paić predlaže da Srbija vrati tu skelu, za koju je čuo da je bačena na neki od otpada.

„Bila bi to lepa simbolika. Ljudi su ovde živeli od toga. Mi nikada nismo imali sukobe od završetka rata. Nijedan incident na Dunavu”.

Koloritno selo na hrvatskoj doživljava sudbinu Mladenova: zanatlije su otišle u penziju, mladi beže odatle. Jedna od retkih zajedničkih uspomena je ostrvo dužine oko sedam kilometara i refren koji ponavljaju Mihajlo i Krešimir:

„Bilo jednom na Šarengradskoj adi”.

Hrvatska, naravno, ima svoje protivargumente: Ada je po katastru šarengradska, dakle, Hrvatska. Ali, gradonačelnika Iloka međugranična polemika ne sprečava da njegov grad i Bačka Palanka sarađuju.

– Naše vlade će to već rešiti, a mi nemamo vremena za čekanje. Ilok sa opštinom Bačka Palanka učestvuje u zajedničkim programima prekogranične saradnje koje finansira EU. U stalnoj smo vezi i tražimo zajedničke projekte. Sarađujemo i sa drugim opštinama iz Srbije. Bilo bi glupo da se mrštimo sa obala jedni na druge. Bolje je da radimo zajedno. Lepši je osećaj, a Evropa to ionako finansira – kaže mi Janić.

Pomoćnik opštine Bačka Palanka Slobodan Antonić potvrđuje priču gradonačelnika Iloka: Odnosi će se još više pojačati saradnjom u okviru Dunavske strategije. A Šarengradska ada?

– Vratio bih je u vreme kada smo se tamo kupali – kaže Antonić.

Aleksandar Apostolovski

-----------------------------------------------------------

Mrešćenje šarana

– Ada je prirodno mrestilište svih dunavskih riba, a naročito šarana. Mislim da je upravo Ada najveće mrestilište šarana na Dunavu – kaže Slobodan Stojnović.

-----------------------------------------------------------

Spor oko granica usporava ulazak u EU

Pregovori o graničnim sporovima između Srbije i Hrvatske mogu biti ubrzani, posle tvrdnji zagrebačkog nedeljnika „Globus”, da Hrvatska neće ući u EU pre 2013. godine. List je istakao da je iz Brisela zvaničnom Zagrebu poručeno da će u EU ući s Islandom 2013. godine, samo ako reši otvorena granična pitanja sa Srbijom i BiH do 2011. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.