Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Masovna opsena na Volstritu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 16. marta – Koliko je ljudi na celom svetu razumelo šta se događa na Volstritu uoči izbijanja najveće finansijske krize u novijoj istoriji? Deset, najviše 20 – glasi odgovor Majkla Luisa, autora knjige „Veliki kratki – unutar mašine sudnjeg dana”, najnovije autopsije velikog sloma koji je zaljuljao ceo svet. Knjiga se u knjižarama pojavila u ponedeljak, istog dana kada je Kongresu počela debata o predlogu zakona koji treba da uvede nova pravila u bankarsku industriju u kojoj je dosad vladao „tržišni fundamentalizam”.

Luisova knjiga je već bestseler u najvećoj internet knjižari, Amazonu, a autor, koji je karijeru počeo upravo bestselerom u kojem je opisao svoju kratku karijeru brokera na Volstritu, ovih dana je traženi gost na televizijama. Veliki publicitet je dobio razgovor s njim na Si-Bi-Es mreži, u poznatoj dokumentarnoj emisiji „60 minuta” (koja se bez prekida emituje od 1968), a prvi prikazi njegove dokumentarne proze su veoma pohvalni. Pre svega zbog toga što je razumljivim jezikom objasnio jednu teško shvatljivu oblast, a potom što je kriza objašnjena kroz istinite priče nekoliko aktera koji su se u krizi obogatili – jer su na vreme shvatili šta se događa.

To su oni od njih najviše dvadesetak na celom svetu, od nekoliko desetina hiljada berzanskih poslenika, koji su videli dolazeću oluju. Reč je o menadžerima malih „garažnih” berzanskih „hedž” fondova, koji su, pažljivo prateći brojke, pogotovo one o kretanjima na hipotekarnom tržištu (prodaja kuća na kredit) „ukapirali” šta se sprema i „tone para” zaradili na takozvanim kratkim (šort) transakcijama, kladeći se da će se ono što je kad su počeli igru vredelo mnogo za godinu dve pretvoriti u ništa.

Zašto i ostali nisu videli poruku brojeva? Odgovor Majkla Luisa je jednostavan: „Zato što su bili plaćeni da ne vide istinu”. Po njemu, većina glavnih direktora velikih finansijskih kuća nije znala šta se sprema, a sem toga, sistem koji im je obezbeđivao plate i bonuse od nekoliko desetina miliona dolara godišnje, bio je u toliko „uvrnut” da su postali slepi za dugoročne interese svojih firmi.

Normalno bi bilo očekivati da su posle sloma i oni finansijski propali, ali – nisu. Kad je njihovim posrnulim kućama u pomoć priskočila država, sa obrazloženjem da su „suviše velike da bi propale” (formulacija skovana u poslednjim mesecima Bušove administracije), oni su ispraćeni sa milionskim otpremninama. Po Luisu, mnogi od njih ponovo zgrću milione, jer pošto jedini razumeju haos koji je stvoren i jedini i znaju kako da ga raščiste.

Zašto na rizičnost „derivata”, finansijskih instrumenata prvobitno smišljenih da smanje rizik od nesolidnih kredita, da bi i sami postali rizik, nisu upozorile agencije za kreditni rejting, kao što su Modi ili Standard i Pur? Zato što su deo sistema, tvrdi Luis: i njima je bilo stalo da pokupe svoje pare za procenjivanje, primenjujući metodologiju koju su im dali baš oni za čiji su račun vršili procene. Velike kuće kao što su Goldman Saks, Siti i drugi.(/slika2)

O dimenzijama masovne opsene na Volstritu svedoči i primer koji navodi Luis – da je AIG, najveća osiguravajuća kuća sveta (takođe spasena intervencijom vlade), po nagovoru Goldmana Saksa osigurala oko 50 milijardi veoma rizičnih „derivata” praktično „na reč”, ne potrudivši se da pogleda u njihovu strukturu i sadržaj. Luis smatra da je u svemu „pre u pitanju glupost” nego korupcija. „Firme ni same nisu razumele sistem koji su stvorile.”

Naravno, na udaru je i „bonus kultura” u središtu američkih i svetskih finansija. Luis ima objašnjenje, ali ne i opravdanje za zaista enormne svote koje od određenog nivoa dobijaju ljudi sa Volstrita. Pominje da je svojevremeno i lično, kao početnik, posle godinu rada dobio „nekoliko stotina hiljada dolara” bonusa, a da mu nije bilo jasno šta je to učinio da bi ih zaslužio. Objašnjenje je da direktori „gledaju jedni drugima u džep”, i da njihova primanja nemaju nikakve veze sa nekim merilima produktivnosti. Ukratko, oni te pare ne zaslužuju.

Da li ih ipak dobijaju zato što razumeju ono što drugima ne polazi za rukom? I to je jedna velika opsena, tvrdi Luis. „Ne može se od ljudi koji vode velike firme Volstrita očekivati da govore razumljivim engleskim, kad njihovo blagostanje zavisi od toga da drugi ljudi budu uvereni da to što oni rade ne može da bude prevedeno na razumljiv engleski.”

Zbog toga su oni za 2009, godinu kada su se njihove firme oporavljale zahvaljujući parama poreskih obveznika, između sebe podelili oko 20 milijardi dolara bonusa, 17 odsto više nego za prethodnu godinu. Luis smatra i da je sve „suviše velike” trebalo prepustiti tržištu, firme koje su napravile ukupno 1.700 milijardi dolara gubitka ne bi trebalo još da postoje. Da li su im pomogle njihove političke veze? Uveren je da jesu, mada za to nema dokaza u javnom opticaju. Pobedila je filozofija da država treba da bude po strani Volstrita u dobrim vremenima, ali da je dobrodošla, da je čak neophodna, u kriznim.

Obama je nedavno bankare sa Volstrita nazvao „debelim mačkama” i njegovo zalaganje za menjanje sistema od juče je dobilo i konkretne obrise. Ali da li će reforma uspeti? Današnje američko izdanje „Fajnenšel tajmsa” objavljuje analizu da su „specijalni interesi”, lobistička industrija u Vašingtonu, lane potrošili rekordne tri milijarde dolara za „kupovinu uticaja”. Ne toliko da se donesu zakoni koji im odgovaraju, koliko da se miniraju oni koji im nisu po volji. Na prvom mestu su dva Obamina reformska zahvata: sistem zdravstvenog osiguranja – i Volstrit.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.