Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto Amerika drži 400 atomskih bombi u Evropi

Америчке ракете "патриот"

Od našeg dopisnika

Moskva, 15. marta – Na međunarodnom samitu o rezultatima smanjenja količine atomskog oružja u svetu, 12. aprila u Vašingtonu, predsednici Medvedev i Obama moraće da odgovaraju na pitanje drugih svojih kolega, učesnika samita, o tome šta je i koliko urađeno za pet godina, pa i o tome dokle se došlo sa potpisivanjem sporazuma o smanjenju arsenala strateškog naoružanja (START), i zato verujem da će oni učiniti sve da se novi dogovor, uprkos problemima, potpiše do 12. aprila – kaže general-major Vladimir Belous, profesor na Akademiji vojnih nauka i vodeći naučni saradnik na Institutu svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka.

Ovih dana najavljeno je da je najveći deo sporazuma usaglašen, ostalo je samo 2-3 procenta...

–– Da, ali đavo se obično krije u sitnicama. Uvek je to tako, najlakše je usaglasiti opšta mesta, parole, a kad se dođe do detalja, onda počinju problemi. U konkretnoj situaciji problem je i to što SAD nemaju baš jasnu poziciju u vezi sa protivraketnom odbranom. Najpre su hteli da postave treći pozicioni prsten u Poljskoj i Češkoj, potom su odustali, a onda odlučili da se presele u Rumuniju i Bugarsku. Ko zna šta će dalje smisliti. Zato je teško predvideti razvoj događaja. Iskreno, ja mislim da ako se i potpiše, u novom ugovoru neće biti jasno definisana veza između protivraketne odbrane sa jedne strane i ofanzivnog naoružanja, s druge. Ako predsednici odluče da pred svoje kolege izađu sa već potpisanim ugovorom, to će značiti da su glavne probleme ostavili za ratifikaciju. Ne treba zaboraviti da je potpisivanje sporazuma samo prvi korak. Ratifikacija je sledeći, i on nije nimalo lak. Posebno u američkom Kongresu.

Autor ste knjige „Američka protivraketna odbrana – mašta i realnost”, koja seodnosila na PRO u Poljskoj i Češkoj. Kako ocenjujete činjenicu da su SAD, pošto su odustale od trećeg pozicionog prstena, odlučile da svoje rakete ipak postave u južnoj Evropi?

–– Vojno, rakete u Rumuniji i Bugarskoj ne predstavljaju nikakvu opasnost za Rusiju. Ali one destabilizuju situaciju na Balkanu. Svako pojavljivanje oružja na nekoj teritoriji dovodi do pitanja – protiv koga je ono usmereno. Čim NATO jača infrastrukturu po Evropi, znači da je zainteresovan za tu teritoriju. Rusiji, naravno, nije svejedno što tamo stižu velike količine oružja. Tako se remeti odnos snaga ne samo na Balkanu nego i u svetu. Treba imati u vidu da nije reč samo o SAD nego i o NATO u kome glavnu ulogu igra upravo Amerika.

Kako biste danas ocenili odnose između Rusije i NATO – prošlo je više od godinu dana od zamrzavanja kontakata zbog rata na Kavkazu? Može li se reći da se ušlo u fazu normalne, dobre saradnje?

– NATO se posle raspada SSSR-a i kraja hladnog rata transformisao i vojno, i politički, i strateški. Pojavila se mogućnost bolje saradnje sa Rusijom. Ali, odnose sa alijansom, kao što sam rekao, diktira u velikoj meri Amerika. S jedne strane imamo naizgled sve bolje i bolje odnose, a s druge, postupci NATO stalno izazivaju zabrinutost. Transformacija alijanse dala je mogućnost za poboljšanje donosa. Ali ta poboljšanja su daleko manja od komplikacija koje izaziva širenje NATO. Trenutno je u alijansi 26 zemalja sa 843 miliona stanovnika. NATO se sve vreme širi na istok i u tri talasa se primakao Rusiji – najpre za 500 kilometara, a u drugom talasu za još 500. (/slika2)

Kad su baltičke zemlje postale članice alijanse dobili smo zajedničku granicu sa NATO dužine 400 kilometara. To naravno ne može da ostavi Rusiju ravnodušnom, pogotovu kad se ima u vidu njihova želja da u svoje redove prime i Ukrajinu i Gruziju. Tada bi nas delilo 2.000 kilometara zajedničke granice. Rusija ne može da se ne zapita zašto se to radi. I zašto Amerika u aviobazama šest evropskih zemalja drži 400 atomskih taktičkih avionskih bombi. Protiv koga će se one upotrebiti? Jasno je da nisu namenjene za borbu protiv terorizma, jer se sa tom opasnošću mora boriti na sasvim drugi način.

Kad je borba protiv terorizma u pitanju, možemo reći da se interesi Rusije i NATO podudaraju. Ima li još situacija u kojima alijansa i Rusija mogu da deluju zajedno?

– Ima. Na primer, Avganistan. To je zemlja sa kojom se mi graničimo i veoma nam je stalo da u njoj vlada mir. Zato smo i dozvolili da preko naše teritorije ide „mirno snabdevanje” savezničke vojske. Zajednički interes bi trebalo da bude i potpisivanje dogovora o običnim oružanim snagama u Evropi, ali NATO nešto ne žuri da ga potpiše. Mesta za saradnju ima mnogo, ali osnovni problem je činjenica da NATO uporno u blizini ruskih granica stvara infrastrukturu u želji da stekne preimućstvo u regionu.

A kako se na međusobne odnose odražava formiranje raznih drugih saveza – Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Šangajska organizacija...?

– NATO se trudi da ih ne registruje. A u ODKB je 18 zemalja. Ako bi NATO priznao postojanje organizacije i uspostavio saradnju s njom, mnogi problemi bi se lakše rešili. Saradnja dva moćna saveza dala bi pozitivne rezultate, ali alijansa je prema tome za sada ravnodušna.

Amerika i njeni saveznici danas ratuju u Iraku, u Avganistanu, preti se Iranu, Pakistan ima atomsku bombu... da li zaista sve pretnje svetu dolaze iz Azije?

– Pa poznato je da je rat u Iraku počeo zbog nepostojeće atomske bombe. Ni Iran danas nema atomsku bombu, ni mogućnost da je napravi. Nema ni rakete nosače koji bi mogli da „dobace” dalje od 2.000 kilometara. Naravno treba pratiti njihova istraživanja u atomskoj oblasti, to ne može da se sakrije. Pakistanska spoljna politika je orijentisana na Indiju... Odlučite sami.

-------------------------------------------------------------------- 

NATO je opasnost za Rusiju

 

Hilari Klinton je nedavno rekla da NATO nije neprijatelj Rusije, i da ne doživljava Rusiju kao neprijatelja. Kakav je Vaš stav o tome?

– Ja mislim drugačije. NATO jeste pretnja Rusiji. Njegov cilj je da spreči povezivanje postsovjetskih zemalja jer se boji preporoda ruske imperije. Cilj im je, takođe, da spreče da Rusija postane lider čak i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, a pogotovu ne u Evropi.

Mogu li oni to da spreče?

– Kao vojni savez, ne mogu. Ali uzmite u obzir ko su sve članovi alijanse. Pogledajte kako se sprečava svaki ekonomski prodor Rusije u Evropu, a pogotovu u Ameriku. Ali mislim da im je cilj pogrešan. Opasnost, ako se to zove opasnošću, ne preti od Rusije, kojoj treba još mnogo da dostigne njihov stepen ekonomskog razvoja, nego od Kine, pa i Indije. Zanimljivo je posmatrati kako će se odvijati njihovi međusobni odnosi, pogotovu odnosi između Kine i SAD, gde su nesuglasice već počele.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.