Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako grčka kriza menja EU

Globalna recesija 2008–2009. suzila je dostupnost kredita i primorala je investitore da pažljivije čitaju pojedinačne nacionalne ekonomske indikatore. Loša makroekonomska situacija država srednje i južne Evrope je značila pad investicija i bekstvo kapitala. Uzimajući u obzir da osnivački ugovori EU izričito zabranjuju spasavanje države evrozone koja ne ispunjava svoje obaveze, logično je da Grčka plaća najveću cenu ove nove situacije, a ni Španija nije u mnogo boljoj situaciji. Obe zemlje su stavljene pod svojevrsno tutorstvo Brisela, u kome je nemački glas prvi put nedvosmisleno najteži.

Dalja sudbina Grčke nije ružičasta. Ova zemlja će godinama, ako ne i decenijama plaćati značajnu premiju rizika na kredite koji će biti neophodni za servisiranje javnog duga. To će na srednji rok sigurno uticati na životni standard i razvoj. S druge strane, uticaj Nemačke će nesumnjivo rasti, jer sada svaka ekonomski slabija zemlja shvata da bez njene političke i ekonomske podrške neće moći da živi lagodno, a tu podršku će biti sve teže dobiti. To naravno ne znači da će princip solidarnosti nestati, jer je stepen međuzavisnosti dostignut u EU nepovratan. Koliko Grčkoj i Španiji treba nemačka podrška toliko su i Nemačkojpotrebnaova tržišta. Za razliku od Francuske (da ne spominjemo Srbiju), rast u Nemačkoj je vođen izvozom, a ne domaćom tražnjom, tako da države u bankrotu nisu pogodno tlo za nemačke proizvode. Ali dalja solidarnost više neće biti bezuslovna i zasnovana na moralnim imperativima već na jasnoj podeli uloga i odnosu snaga.

Kako će se nova evropska geopolitika odraziti na proširenje i,još konkretnije,na položaj Srbije? Pre svega ,,slepim putnicima” više neće biti dozvoljeno da se ukrcaju na evropski brod. Bugarska je poslednja zemlja koja je iako nespremna dobila kartu, što potvrđuje i davanje prednosti Islandu nad balkanskim zemljama prilikom proširenja. Geopolitika širenja EU će izgubiti značaj u odnosu na ,,matematiku” proširenja tako da će spremnost države kandidata za članstvo i apsorpcioni kapacitet EU dobiti prednost nad, recimo, strateškim položajem zemlje.

Vojna neutralnost Srbije neće biti značajna prepreka članstvu u EU, jer se i Nemačka protivi beskonačnom širenju NATO-a, kao što ni specijalne veze sa Rusijom neće biti značajan adut. Srbija konačno mora da se okrene sebi, izgradnji pravne države i zdrave ekonomije, a u slučaju velikih političkih problema, kao što je status Kosova, da govori jedinstvenim i jasnim glasom.

glavni urednik periodike ,,Izazovi evropskih integracija”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.