Uvozna riba iz Španije, Kine i Vijetnama

Dve trećine ribe na našem tržištu potiče iz uvoza, dok je svega jedna trećina domaće proizvodnje. Sugrađani koji su ovih dana pohrlili u ribarnice i supermarkete kupuju oslić koji nam uglavnom stiže iz Argentine i skušu iz Irske. Konzerve su napunjene tajlandskom i marokanskom sardinom i tunjevinom, dok iz Jadranskog mora uglavnom dobijamo sardinu.

To za „Potrošač” kažu na Fakultetu veterinarske medicine, a prema podacima „Delta maksija” uvozna smrznuta riba stiže na naše trpeze i iz Španije, Kine, Vijetnama i Republike Srpske, a trgovci nude i ribu iz domaćih ribnjaka i reka.

– Šarana kojeg kupujemo je najčešće naš, a slično je i sa pastrmkom. Lovi se u vodama u planinskim predelima zapadne Srbije – kaže Milan Baltić, profesor ovog fakulteta.

Naši potrošači, kažu trgovci, prilikom izbora ribe uglavnom se rukovode cenom. Sveži šaran košta oko 300 dinara po kilogramu, a cena sveže skuše penje se i do 500 dinara. Smrznuta riba nešto je jeftinija, pa skuša može da se kupi i za manje od 250 dinara, a oslić i za manje od 300 dinara. Ipak, ove godine, čini se da trgovci nisu pohrlili i uoči Velikog petka popunili akcijske kataloge sa nižim cenama ribe.

Za skuplje vrste ribe, poput dimljenog lososa, koji je skuplji i od 1.000 dinara ili plodove mora, poput kraljevskih škampi za čijih 200 grama treba izdvojiti više od 400 dinara, kažu trgovci, naleti tek pokoji kupac. Zato i ne čudi što je na prvom mestu ubedljivo po prodaji tunjevina. Razlog je, kažu trgovci, uglavnom cena, jer konzerva od 185 grama često košta i manje od 50 dinara.

– Niska cena ne znači da je to loša roba. Naprotiv, rezultati istraživanja koje smo sproveli sa Pokretom za zaštitu potrošača pokazuju da je tunjevina u konzervama jedna od najkvalitetnijih riba na našem tržištu. Dobra je za zdravlje i zbog zadovoljavajućeg masno-kiselinskog sastava. Osim toga, strane fabrike ih za naše trgovce i distributere prave po specijalnim narudžbinama i tako dobijamo proizvod koji u potpunosti odgovara našim pravilnicima – objašnjava Baltić.

Našim potrošačima, dodaje on, oslić je prihvatljiv zbog cene, a skuša je dobra jer spada u takozvane masne ribe i zbog sastava je nutritivno jedna od najvrednijih.(/slika2)

– Riba koju kupujemo na stranim tržištima je boljeg kvaliteta nego prethodnih godina jer se strože kontroliše, a i uvoznici su se uozbiljili. Nema više mnogo malih firmi koje se bave uvozom već nekoliko velikih, dok je kvalitet domaće ribe standardno dobar – navodi Baltić.

Prema njegovim podacima, prosečan Srbin ribu konzumira dva do tri puta ređe od jednog Evropljanina. Naši sugrađani godišnje pojedu između pet i sedam kilograma ove vrste mesa, u državama Evropske unije taj prosek je oko 15 kilograma, dok stanovnik Japana ili Islanda pojede i po 60 ili 70 kilograma ribe u toku jedne godine.

Da naši sugrađani kupuju ribu odličnog kvaliteta tvrde i u Veterinarskoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede. Kontrolišu uvozne pošiljke, a obilaze i ribarnice.

– Potrošači bi trebalo da kupuju ribu samo u registrovanim prodavnicama koje imaju rashladne vitrine ili bazene. Važno je i da pročitaju deklaraciju na kojoj su navedeni podaci o proizvođaču, uvozniku, distributeru kao i rok upotrebe i uslovi čuvanja – savetuju u Veterinarskoj inspekciji.