Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U senci krize

Насловна страна француског издања књиге " Роман о Београду"

Specijalno za Politiku

Pariz – Ekonomska kriza ostavila je traga i na ovogodišnji, 30. Salon knjiga u Parizu (26-31. marta) koji se odvijao u atmosferi polemike o njegovoj svrsishodnosti.

Jedan broj francuskih izdavača ga je bojkotovao, žaleći se da je suviše skup i suviše komercijalan, kao i da nema takav prestiž kao, na primer, Salon u Frankfurtu, zbog čega traže da se promeni njegov koncept koji smatraju zastarelim.

Zbog krize ove godine bilo je i manje nacionalnih štandova – svega dvadesetak. Među njima nije bilo srpskog, što i nije veliki propust s obzirom na to da je prethodnih godina predstavljanje srpskog izdavaštva na ovom salonu bilo vrlo skromno i nevešto. O Srbiji je ipak bilo reči na štandu francuskog lista „Figaro”, gde je Žan Kristof Buison,urednik kulturne rubrike „Figaro magazina”, potpisivao svoju novu knjigu „Roman o Beogradu”, o istoriji grada koji odlično poznaje i o kome piše sa retkim razumevanjem. Na Salonu je predstavljen i upravo objavljen prevod Njegoševe filozofske poeme „Luča mikrokozma” koji je uradio Boris Lazić, u dvojezičnom, srpskom i francuskom izdanju. Knjigu je objavila izdavačka kuća Vladimira Dimitrijevića „Laž d’om”u ediciji klasika slovenske književnosti.

Iako je poseta bila nešto manja nego prošle godine, kada je Salon posetilo rekordnih 200.000 ljubitelja knjige, publika mu nije okrenula leđa.Glavni razlog bile su velike književne zvezde, ukupno 90 pisaca, od kojih tridesetak zvučnih svetskih imena, poput Pola Ostera, Salmana Ruždija, Umberta Eka, Andreja Gelasimova, Pitera Džejmsa, Ameli Notomb i dva nobelovca, Imra Kerteša i Doris Lesing, koja ipak nije došla zbog poodmaklih godina.

Oko 800 ljudi se tiskalo oko paviljona na kome su Pol Oster i Salman Ruždi pričali o svom prijateljstvu i knjigama. Oster je bio zvezda salona sa novom knjigom „Nevidljiv” koju su neki kritičari ocenili kao njegovo najbolje ostvarenje. Redovi za potpisivanje ove knjige su oborili sve rekorde, ali nije zaostajao ni Frederik Begbede, jedan od superstarova francuskog romana, naročito omiljen među tinejdžerkama koje su strpljivo čekale na njegov potpis.

Redovi su bili poslovično dugački ispred štandova na kojima su potpisivali francuski pisci bestselera, poput Ane Gavalde i Ameli Notomb, čije knjige se odlično izvoze u ostatak sveta.

„Pisci treba da budu na oprezu od komercijalnog rizika”, prokomentarisao je njihov francuski kolega Žofre Režis, u raspravi o brisanju književnih konvencija, ocenjujući da je ideal francuskog romana u ovom trenutku – osrednjost.

U epohi koju obeležava traganje za novim formama književnog izražavanja, jedna od tema koje se ponavljaju poput lajtmotiva na Salonu knjiga jeste i pokušaj pisaca da se otrgnu uticaju velikih književnih tradicija, kao što je slučaj sa ruskim romanom 19. veka koji i danas snažno utiče na ruske pisce.

„Tu je Tolstoj, tu je Dostojevski, ali gde sam onda ja”, pita se Andrej Gelasimov, koji važi za inovatora u savremenoj ruskoj književnosti.

Tenzije među izdavačima koje su obeležile ovogodišnji salon nisu samo bile zbog cena štandova i koncepta salona, već i zbog bojazni od toga kako će se na budućnost izdavaštva odraziti pojava elektronskih knjiga na francuskom tržištu.

Ankete su pokazale da je trećina Francuza spremna da čita elektronske knjige, ali je veliki broj i dalje uzdržan prema ideji da napusti papirnu verziju.

O tome kako tehnološki izumi utiču na pisce,nešto su imali da kažu i Pol Oster i Salman Ruždi.

„Još uvek koristim olovku i kucam na staroj pisaćoj mašini”, rekao je najpoznatiji bruklinški pisac, dok je njegov sugrađanin sa Menhetna naveo „tužan primer faks mašine”, koju je kupio u vreme dok je još uvek niko nije koristio, a koja je već danas izašla iz upotrebe.

„Rasprava o tome da li promene menjaju suštinu ljudskog bića traje hiljadama godina. Ovidije je u ’Metamorfozama’ tvrdio da čak i radikalne promene ne menjaju ljudsku prirodu. Ali, brzina promena nikada nije bila veća nego danas, pa je i pritisak na pojedinca veći”, smatra pisac „Satanskih stihova”.

Ana Otašević

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.