Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Privrednici neće Luku Bar

Лука Бар

Na tender za kupovinu Luke Bar, koji je istekao 31. marta, niko se nije prijavio. Iako je proteklih meseci izlazak na more označavan kao strateški interes Srbije, konzorcijum domaćih privrednika MK grupe, Viktorija grupa i Ju-Es stil, odustao je od ove investicije.

Miodrag Kostić, predsednik MK grupe, ne spori isplativost kupovine barske luke. On smatra da postoji ekonomska i komercijalna opravdanost formiranja ovakvog konzorcijuma, uz podršku vlade Srbije.

„Uprkos tome ceo proces je mnogo složeniji nego što se to na prvi mah moglo zaključiti, imajući u vidu činjenicu da se radi o usaglašavanju dveju država, dveju velikih državnih kompanija, više privatnih i jedne internacionalne kompanije. Nažalost, složenost ovakvog međusobnog usaglašavanja, nadilazi htenja i ambicije pojedinačnih učesnika”, navodi se u saopštenju njegove kompanije.

Kostić smatra da je jedini održiv koncept osnivanje zajedničkog konzorcijuma operativnih kompanija koje transportuju robu na potezu Novi Sad – Beograd do Luke Bar, uključujući i železnice obe države i samu Luku Bar.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je pre nekoliko dana izjavio da i dalje smatra da kupovina Luke dobra za srpska preduzeća. Po njemu, tender je bio ishitren i zato on veruje da će u ponovljenom javnom nadmetanju učestvovati srpska preduzeća.

Za Mahmuda Bušatliju, konsultanta za investicije, potpuno je očekivano da domaći privrednici odustanu od kupovine pristaništa. Poslovanje tog preduzeća, kaže on, zavisi od kapaciteta pruge Beograd – Bar, koja je nepouzdana i opasna. Vreme putovanja od Beograda do Bara je duplo duže nego od Beograda do Kopra. Sa aspekta isplativosti, najjeftiniji transport je Dunavom do Konstance. Pošto najviše izvozimo poljoprivredne proizvode, kako ističe, prirodno je da naša zemlja bude orijentisana prema Konstanci.

– Besmisleno je bilo očekivati da će naši privrednici konkurisati za kupovinu Luke. Možda imaju želju, ali oni nemaju para za investicije, jer više duguju nego što zarađuju. Država u taj posao nije smela da se meša. Njeno je da stvara ambijent, a ne da sa privatnicima pravi konzorcijume – kaže Bušatlija i naglašava da kupovina Luke Bar nije strateški interes Srbije.

Dok su prošle jeseni u vreme raspisivanja tendera privrednici bili prilično obazrivi u izjavama o kupovini Luke, predstavnici države su je svrstavali u nacionalne prioritete zajedno za obnovom pruge i izgradnjom autoputa od Temišvara do Barija – objedinjene u novi koridor 11.

Rekonstrukcija pruge Beograd – Bar bila je glavni uslov domaćih privrednika za učešće u trci za kupovinu crnogorske luke. Koliko novca će iziskivati obnova železnice, kada će ona biti osposobljena za kontejnerski transport robe i šta sve treba uraditi da bi vozovi za pet i po sati stizali iz srpske prestonice do mora znaće se tek u oktobru. Jer tek tada Saobraćajni institut CIP i italijanski „Italfer” treba da završe studiju opravdanosti obnove barske pruge. Polazna pretpostavka je da za remont treba izdvojiti 300 miliona evra. Oni su takođe tražili da se država izjasni da li će i kada će izgraditi autoput prema južnom Jadranu.

U vreme kada se polemisalo da li treba kupovati luku Milan Kovačević, konsultant za investicije, nije se slagao sa odlukom države da učestvuje u tom poslu, odnosno da orijentiše transport u bilo kom pravcu. Prema njegovom mišljenju problem Luke Bar je to što je mala i nije dovoljno specijalizovana.

Ona ima promet oko dva miliona tona i kontejnerski prostor ispod pola miliona tona. Poređenja radi, Kopar ima 16 miliona tona godišnjeg prometa i tri miliona kontejnerskog, a Konstanca 61 milion tona prometa i 13 miliona kontejnerskog. Kao krupan problem Kovačević navodi višak zaposlenih i postojanje velikog broja malih akcionara, što umnogome komplikuje mogućnost da se od nje napravi uspešno preduzeće.

Iako se najveći deo uvozno-izvoznih poslova srpskih preduzeća obavlja preko luka Konstanca, Rijeka i Solun (dok se preko Bara plasira sedam-osam odsto) ministar za infrastrukturu je uporno ponavljao da „Srbija ima politički interes da izađe na more”, ali je tvrdio da je u osnovi te ideje ekonomski interes.

Marijana Avakumović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.