Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Supermen oboren u Jadru

Уз­бу­дљив тре­ну­так: узор­ци јадарита пра­во из ду­би­не Зе­мље Фото А. Апостоловски

Dra­gi­nac – Za­vi­ja­ju­ći zvu­ci če­li­ka ame­rič­ke bu­ši­li­ce „del­ta bejz 540”, ko­ja pro­di­re 800 me­ta­ra du­bo­ko u Ze­mlji­nu utro­bu, me­ša­ju se sa Sti­vo­vim ko­man­da­ma, ne­ve­ro­vat­nom me­ša­vi­nom austra­lij­skog en­gle­skog i pi­ro­ćan­skog srp­skog. Sta­ni­mir La­za­re­vić po­be­gao je od mar­ša­la iz Pi­ro­ta 1967. go­di­ne, bu­šio je po rud­ni­ci­ma zla­ta u Austra­li­ji, is­tra­ži­vao po džun­gla­ma Pa­pue i No­ve Gvi­ne­je, me­đu ru­dar­skim ve­te­ra­ni­ma odav­no je ste­kao sla­vu kao Stiv, čo­vek ko­ji zna bar 100 je­zi­ka. Ali,u baj­ko­vi­tim pre­de­li­ma se­la Dra­gi­nac, Stiv je pred naj­ve­ćim iza­zo­vom ka­ri­je­re. Uzor­ci ste­na iz za­pad­ne Sr­bi­je, duž re­ke Ja­dar, ko­je va­di nje­go­va eki­pa, a za­tim ih tran­spor­tu­je u te­ren­ski obje­kat mul­ti­na­ci­o­nal­nog gi­gan­ta „Rio Tin­to”, sta­ci­o­ni­ra­nog de­se­tak ki­lo­me­ta­ra da­lje, u se­lu Ru­nja­ni, tre­ba da po­ka­že naj­ma­nje dve stva­ri. Ka­da će „Rio Tin­to” za­po­če­ti sa eks­plo­a­ta­ci­jom ru­de i da li će va­đe­njem ja­da­ri­ta, ko­ji je po he­mij­skom sa­sta­vu iden­ti­čan fik­tiv­nom krip­to­ni­tu, ma­gič­nom kri­sta­lu ko­ji Su­per­me­nu od­u­zi­ma nad­ljud­ske mo­ći, za­u­vek ne­sta­ti mit o su­per­he­ro­ju ko­ji po pra­vi­lu ra­tu­je sa ot­ka­če­nim svet­skim zli­kov­ci­ma.

Je­dan od li­de­ra u glo­bal­nom ru­dar­skom bi­zni­su, bri­tan­sko-austra­lij­ska kom­pa­ni­ja „Rio Tin­to” sva­ka­ko ni­je do­šla u Sr­bi­ju da bi da­va­la „ben­se­di­ne“su­per­ju­na­ku. Ne­nad Gru­bin, di­rek­tor be­o­grad­ske fir­me „Rio Sa­va eks­plo­rejšn”, ćer­ke mul­ti­na­ci­o­nal­ne kom­pa­ni­je „Rio Tin­to”,po­ka­zu­je mi uzor­ke ja­da­ri­ta.

Nje­go­vo ot­kri­će Si-En-En i „Tajms” su 2007. go­di­ne pro­gla­si­li jed­nim od de­set na­uč­nih ot­kri­ća go­di­ne. Raz­log je jed­no­sta­van. Po­ka­za­lo se da ja­da­rit sa­dr­ži he­mij­ski ele­ment li­ti­jum, ključ­ni ma­te­ri­jal za hi­brid­ne i elek­trič­ne auto­mo­bi­le, ko­ji bi mo­gao da do­ve­de do no­vih pro­je­ka­ta vred­nih vi­še od mi­li­jar­du do­la­ra u sle­de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na. Uzor­ci ja­da­ri­ta spa­ko­va­ni su u han­ga­ru „Rio Tin­ta” na dva­de­se­tak me­ta­ra du­gač­kim po­li­ca­ma. Tim ge­o­lo­ga užur­ba­no is­pi­tu­je ko­ma­de ru­de s be­li­ča­stim tač­ka­ma. Ka­da je pre tri go­di­ne mi­ne­ra­log dr Kris Sten­li, u svo­joj lon­don­skoj la­bo­ra­to­ri­ji,pro­u­ča­vao ka­me­nje ko­je mu je po­sla­to iz oko­li­ne Lo­zni­ce, uma­lo ni­je tre­snuo na pod sa sto­li­ce. Ka­men ko­ji je sta­jao pred njim ni­je bio kri­stal­no ze­le­ni, ni­je isi­ja­vao zra­ke po­sle ko­jih Su­per­men iz­gle­da kao tip ko­ji se na­gu­tao le­ko­va za smi­re­nje, ali je bio istog he­mij­skog sa­sta­va kao krip­to­nit. Zar pra­ška­sta ma­te­ri­ja u ko­ma­du ste­ne ko­ju dr­žim pred­sta­vlja taj­no oruž­je iz du­bi­ne sve­te srp­ske ze­mlje, ko­ja mo­že da iz­me­ni mo­der­nu teh­no­lo­gi­ju i obe­smi­sli jed­nu div­nu stri­pov­sku SF baj­ku? Gru­bin se, na­rav­no, is­klju­či­vo ba­vi ovim pr­vim.

– U če­tvr­tak smo po­če­li da ra­di­mo na is­tra­ži­va­nji­ma u okvi­ru stu­di­je pre­di­zvo­dlji­vo­sti za pro­je­kat is­tra­ži­va­nja li­ti­ju­ma i bo­ra u le­ži­štu „Ja­dar“. Stu­di­ja pre­di­zvo­dlji­vo­sti ob­u­hva­ta bu­še­nja, ko­ja pod­ra­zu­me­va­ju ge­o­fi­zič­ka, se­i­zmič­ka i ge­o­mag­net­ska is­tra­ži­va­nja. Ovu stu­di­ju ra­di­mo da bi­smove­ri­fi­ko­va­li re­zer­ve ru­de u le­ži­štu, što će­mo pre­zen­to­va­ti cen­tra­li kom­pa­ni­je i Mi­ni­star­stvu ru­dar­stva i ener­ge­ti­ke Sr­bi­je. Ako su re­zul­ta­ti stu­di­je pre­di­zvo­dlji­vo­sti po­zi­tiv­ne, kom­pa­ni­ja „Rio Tin­to” će iz­ra­di­ti stu­di­ju iz­vo­dlji­vo­sti. Ako i ona bu­de po­zi­tiv­na, do­ne­će se ko­nač­na od­lu­ka o otva­ra­nju rud­ni­ka – ka­že di­rek­tor, s ko­jim obi­la­zim te­ren­ske kan­ce­la­ri­je i ha­lu kom­pa­ni­je.

Do sa­da su otvo­re­ne 42 bu­šo­ti­ne, a ove go­di­ne kom­pa­ni­ja pla­ni­ra da otvo­ri još 12 do 14, u ata­ri­ma se­la Dra­gi­nac, Ja­re­bi­ce i Sla­ti­na.

Gru­bin je op­ti­mi­sta i pre­ma nje­go­vim is­ku­stvi­ma, a on je bio je­dan od če­tvo­ri­ce lju­di iz kom­pa­ni­je ko­ji su 2007. go­di­ne ot­kri­li ja­da­rit i ku­mo­va­li mu, „Rio Tin­to” pla­ni­ra da za ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na ot­poč­ne ru­da­re­nje.

– U skla­du s pro­ce­nje­nom svet­skom tra­žnjom za li­ti­ju­mom, pro­iz­vod­nja bi mo­gla da za­poč­ne 2014. go­di­ne, što se ide­al­no po­kla­pa s pro­sla­vom sto­go­di­šnji­ce slav­ne Cer­ske bit­ke. „Rio Tin­to” bi se sim­bo­lič­no, otva­ra­njem rud­ni­ka, pri­dru­žio obe­le­ža­va­nju ovog zna­čaj­nog da­tu­ma srp­ske isto­ri­je – ot­kri­va Gru­bin. U ata­ri­ma se­la gde se bu­ši, vo­đe­ne su naj­že­šće bit­ke, a ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra da­lje od Dra­gin­ca, u Te­ke­ri­šu, na­la­zi se spo­men-obe­lež­je srp­skim ju­na­ci­ma.

Ka­ko su me­šta­ni ovog mir­nog kra­jo­li­ka ko­men­ta­ri­sa­li iz­ne­nad­nu po­ja­vu dži­po­va i rad­ni­ka na bu­šo­ti­na­ma? Ge­o­log Vla­di­sav Erić za­du­žen je za kri­zni me­nadž­ment „Rio Tin­ta” na lo­ka­lu, jer je upra­vo on pre­go­va­rao sa se­lja­ci­ma ko­ji na ne­ko vre­me iz­najm­lju­ju svo­je nji­ve za bu­šo­ti­ne i is­tra­ži­va­nja.

– Ka­da su nas vi­de­li u dži­po­vi­ma, mi­sli­li su da smo kri­mi­nal­ci. Po­sle su sum­nja­li da od­la­že­mo ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad. Me­đu­tim, ka­da smo po­pri­ča­li s lju­di­ma na sku­po­vi­ma ko­je re­dov­no odr­ža­va­moshva­ti­li su šta ra­di­mo –ka­že Erić. Di­rek­tor Gru­bin sma­tra da je raz­log za ko­o­pe­ra­tiv­nost me­šta­na fer ce­na za na­jam ze­mlje ko­ju im is­pla­ću­je „Rio Tin­to”. On je sve­stan fa­me ko­ja je pra­ti­la ula­zak me­ga­kor­po­ra­ci­je u Sr­bi­ju. Bi­lo je čak mi­šlje­nja struč­nja­ka ko­ja su pod­gre­va­la te­o­ri­je za­ve­re: da su ame­rič­ki špi­jun­ski sa­te­li­ti za­pra­vo ot­kri­li na­la­zi­šta ja­da­ri­ta, da će stran­ci eks­plo­a­ti­sa­ti na­ša rud­na bo­gat­stva, da je na po­mo­lu još jed­na pljač­ka ve­ka…

Gru­bin, me­đu­tim, ka­že da ni­ko u Sr­bi­ji, čak i da to že­li, ne mo­že da pro­da pri­rod­ne re­sur­se jer su ti re­sur­si,pre­ma Usta­vu Sr­bi­je, vla­sni­štvo dr­ža­ve. To kon­kret­no zna­či da uko­li­ko dr­ža­va ustu­pi ne­koj kom­pa­ni­ji pra­vo na is­ko­pa­va­nje pri­rod­nog re­sur­sa, ona to pra­vo mo­že i da odu­zme, ako se utvr­di da je imazlo­u­po­tre­be.

– Ako Ja­dar po­sta­ne rud­nik, to će bi­ti po­slov­na ope­ra­ci­ja svet­ske kla­se– tvr­di Gru­bin.

U ka­fa­ni „Kod Ca­le­ta” u Dra­gin­cu, ne­da­le­ko od bu­šo­ti­ne, Bo­ži­dar Đu­ka­no­vić, po­zna­ti­ji kao Bo­ža Đu­ka, naj­pre je sum­njao da ta­jan­stve­ni lju­di tra­že naf­tu.

– Pri­ča­lo se dane­što cr­no cu­ri iz bu­šo­ti­na. Sad kad zna­mo šta ra­de, sa­mo da nam ko­pa­njem ne is­pre­me­šta­ju se­lo. Ima ide­ja da im pro­da­mo i cen­tar se­la za pet evra, pa da ga ulju­de.

Vla­snik ka­fa­ne Dra­gu­tin Ga­jić, zva­ni Ca­le, osim što oče­ku­je rast za­po­sle­no­sti i pro­me­ta u ka­fa­ni, pred­vi­đa i na­je­zdu tu­ri­sta. Na­i­me, do sa­da se mi­sli­lo da je Su­per­men je­dan je­di­ni i da je ro­đen na dav­no uni­šte­noj pla­ne­ti Krip­ton. Po­sle ot­kri­ća ja­da­ri­ta, iz­ve­sno je da je Su­per­men iz oko­li­ne Lo­zni­ce.

Alek­san­dar Apo­sto­lov­ski

-----------------------------------------------------

Stra­te­gi­ja „Ja­dar”

 
Pro­iz­vo­đa­či li­ti­ju­ma su kon­cen­tri­sa­ni u Ju­žnoj Ame­ri­ci, u rud­ni­ci­ma Či­lea i Ar­gen­ti­ne. Me­đu­tim, sma­tra se da je kon­cen­tra­ci­ja pro­iz­vod­nje ovog mi­ne­ra­la sa­mo u jed­nom de­lu sve­ta ri­zič­na za bu­duć­nost svet­ske auto­mo­bil­ske in­du­stri­je, zbog mo­gu­će po­li­tič­ke ne­sta­bil­no­sti ili ele­men­tar­nih ne­po­go­da, što je po­ka­zao ne­dav­ni ra­zor­ni ze­mljo­tres u Či­leu. Za­to po­zna­va­o­ci ge­o­stra­te­ških i ge­o­lo­ških pri­li­ka na­gla­ša­va­ju zna­čaj le­ži­šta „Ja­dar”. Ja­da­rit je je­din­stven u sve­tu jer po­se­du­je i bor i li­ti­jum. I, po­sto­ji sa­mo u Sr­bi­ji. Tu či­nje­ni­cu ne skri­va ni Gru­bin:

– Cen­tra­la „Rio Tin­ta” s po­seb­nom pa­žnjom po­sma­tra is­tra­ži­va­nja u Sr­bi­ji.

Ovaj mi­ne­ral je i ne­iz­o­stav­ni ma­te­ri­jal u pro­iz­vod­nji mo­bil­nih te­le­fo­na, pre­no­snih ra­ču­na­ra i dru­gih elek­tron­skih ure­đa­ja.

„Rio Tin­to” je na is­tra­ži­va­nja u Ja­dru u po­sled­njih pet ulo­žio vi­še od 10 mi­li­o­na do­la­ra, a ove go­di­ne pla­ni­ra tri mi­li­o­na.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.