petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 19.04.2010. u 22:00

Duh poznatog orijenta

Govoreći o Turskoj kući imamo prilično jasnu sliku šta ona podrazumeva jer su takve kuće tokom dugog vremena Otomanske imperije bile široko rasprostranjene na Balkanu, a neke od njih su i do danas opstale i često su pretvorene u muzeje u Beogradu, Sarajevu, Mostaru.

– Pod tim nazivom podrazumevamo kuću nastalu u Anadoliji pod različitim uticajima lokalnih tradicija iz ranijih perioda, koja se širenjem Otomanskog carstva proširila na teritoriju Vizantije, Srednjeg Balkana i ostale delove Otomanske imperije, pri čemu je na tim teritorijama dobijala nove karakteristike usled lokalnih običaja, tradicija građenja i primene materijala, kao i zbog načina života i klimatskih uslova, – kaže arhitekta Jelena Mandić.

Prema rečima naše sagovornice, u osnovi takve kuće je nomadski šator, jer su Turci, pre nego što će naseliti Anadoliju, živeli nomadskim načinom života. Stacioniranjem u Anadoliji nomadski šator kao dom zamenjen je čvrstim i trajnim materijalima. Najčešće su korišćeni drvo i kamen, ređe opeka. Ova različita primena materijala bila je uslovljena okruženjem. U severnim delovima u oblasti Crnog mora, gde je bilo šuma, korišćeno je drvo i često je primenjivan bondruk sistem sa drvenom ramovima i ispunom od kamena ili opeke, a na jugu o oblasti Mediterana, više je korišćen kamen kao osnovni materijal.

Stacioniranjem, njihov dom u kome se odvija porodični život dobija oblik kuće sa unutrašnjim dvorištem. U dvorištu se obično nalazi manji bazen, fontana i česma.

 – Islamska kultura je, pored ostalih uticaja, u velikoj meri doprinela zatvaranju kuće ka spoljašnjosti i otvaranju ka unutrašnjim baštama i dvorištima. Na prostorima sa hladnijom klimom ovaj centralni prostor postaje natkriveni hol koji povezuje ostale prostorije. Takve kuće sa centralnim holom su građene i na Balkanu. Ukoliko su kuće imale sprat on je obično bio replika prizemlja.

Bez obzira na veličinu kuće, koja je zavisila od broja članova porodice i prihoda, uvek je postojala jedna veća i više dekorisana soba orjentisana prema ulici. Erkeri na fasadi i  visoki prozori koji izlaze iz fasadne ravni oslonjeni na njih imali su estetsku vrednost, ali je njihova glavna funkcija bila obezbeđivanje svetlosti i ventilacije.

– Ove kuće su obezbeđivale privatnost, ali i zdraviji život i udobnost kakva se teško nalazi u savremenim domovima. Prožimanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, nejasne granice kuće i prirode, povezanost  života sa prirodom su njihov najvažniji kvalitet – kaže arhitekta.

Početkom dvadesetog veka uticaj savremenih trendova i moderne arhitekture dopire i do Turske. Za to su zaslužni arhitekti školovani u Evropi. Jedan od arhitekata, koji predstavlja važnu figuru u turskoj arhitekturi u vreme preokreta, je Emin Onat. Tipičan primer njegovog shvatanja arhitekture je kuća u Bursi (1945) kod koje se u osnovi kvadratnog oblika sa kvadratnim unutrašnjim dvorištem i malim bazenom u centru, prepoznaju elementi tradicije. Oblikovanje moderno ali se malobrojnim dekorativnim detaljima kuća se lako može smestiti u Anatoliju.

– U modernim kućama nestaju odlike tradicije. Savremena kuća lišena je te prepoznatljivosti. Pogledom na kuću možete je smestiti u bilo koji deo sveta. Ipak mogu se uočiti neki elementi koji su zajednički i koje pre svega omogućava topla  klima: otvorenost i veza sa okolinom. Takve su na primer letnje kuće u Manavgatu u Anadoliji (2005-2006) Projekat čini niz kuća dijagonalno postavljenih, svedenih kubičnih formi, sa jednostavnim belim fasadama, jednostavno oblikovanih prozorima bez dekoracije, erkerima i terasama preko kojih je ostvarena veza sa prirodom i okolinom čime podsećaju na istoriju ovog podneblja – naglašava Jelena Mandić.

S. Marić

Komеntari0
53875
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja