Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Preuranjen ispraćaj domaće recesije

Трговина огледало: Није повећана тражња робе

Za Sandru Jovanović (27) kriza je tek počela. Saopštenje Republičkog zavoda za statistiku u kome se navodi da je zemlja izašla iz recesije, ona može samo da okači o klin, jer je jedan drugi dokument – rešenje o prestanku radnog odnosa njoj i zvanično označio početak finansijske nestabilnosti. Za sebe kaže da je fakultet završila u najgorem trenutku.

Diplomu je sa Filozofskog fakulteta u Beogradu iznela u septembru 2008. godine, pa joj je dobrodošlicu na tržištu rada poželela svetska ekonomska kriza koja je baš te jeseni kofere raspakovala u Srbiji. Posao u struci nije našla, pa je privremeno pristala da radi u šanku jednog od prestoničkih kafića. Početkom februara dobila je otkaz, a novi posao još nije našla.

Za Sandru i još 15.800 ljudi, koliko ih je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u februaru ostalo bez posla ne znači mnogo ocena zvanične statistike da je Srbija izašla iz krize. Ne tiče je se ni to što je osnovni makroekonomski pokazatelj – bruto domaći proizvod (BDP), odnosno ono što stvaramo, u prvom tromesečju bio u plusu od jedan odsto u odnosu na isti period lane. Statističari objašnjavaju da su za ulazak u recesiju potrebna dva uzastopna negativna tromesečja, dok je za izlazak dovoljan samo jedan. Svakodnevica 767.400 nezaposlenih, koliko ih ima na evidenciji NSZ, to demantuje.

Olakšanje ne oseća ni poslovna zajednica. Nemanja Popov, direktor „Centroproizvoda” nije primetio da je od početka godine naplata potraživanja bolja, a da je tražnja za robom koju proizvodi povećana.

– Bez obzira na to što firma u kojoj radim nema problema sa dugovima, u privredi se, generalno, i dalje teško diše. Ne vidim nikakvu promenu nabolje, ali ni nagore. Još je rano za objavu kraja recesiji, smatra Popov.

Ekonomista Vladimir Vučković, saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, takođe smatra da je statistički „pokoj recesionoj duši” preuranjen. Oporavak naše zemlje slikovito objašnjava rečima:

– Ako je Srbija prošle godine upala u duboku rupu, sada nam se samo iz te duboke jame vidi ruka. Ne mogu da budem optimista jer se broj nezaposlenih i dalje povećava, a u maloprodaji pada promet. Bez obzira na to što je prosečna plata povećana, ukupna masa zarada je smanjena jer je mnogo ljudi dobilo otkaze – smatra Vučković.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo realno je manji 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa druge strane, industrijska proizvodnja u martu je bila veća za 2,7 odsto u odnosu na mart prošle godine. To bi mogao da bude pozitivan znak, ali samo kada bi se zažmurilo na listu prošlogodišnjih makroekonomskih pokazatelja. Jer, podsećanja radi, prošle godine, pad industrijske proizvodnje u martu, u odnosu na isti period 2008. godine iznosio je oko 20 odsto.

– Sada smo u plusu, jer je polazna osnova niska – kaže Danko Brčerević, saradnik biltena „Kvartalni monitor”, oko koga su okupljeni profesori sa Ekonomskog fakulteta. – Treba biti oprezan kada se govori o izlasku iz recesije, jer je rast od svega nekoliko procenata nestabilan. Ako je prošle godine, ekonomski pad iznosio oko tri odsto, a ove godine će, prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, biti dva odsto, onda to znači da ćemo mi i dalje biti ispod nivoa na kome smo bili pre krize. Skeptičan sam kada je reč o objavi kraja ekonomske krize u Srbiji – kazao je Brčerević.

Prema njegovoj oceni, oporavak može da pogura rast domaće tražnje ili rast izvoza, a on tu vidi samo blag i ranjiv oporavak.

Prema statističkim podacima, izvoz je u prvom tromesečju porastao za čak 21,5 odsto. Međutim, Brčerević ističe, da kad se od ukupne sume od dve milijarde dolara (koliko je iz Srbije izvezeno robe u prva tri meseca) oduzmu rezultati Ju-Es-Stila i izvoz poljoprivrednih proizvoda onda se vidi da je još rano za radovanje.

I zaista, prema podacima zvanične statistike, prvi na listi izvoznih proizvoda nalaze se gvožđe i nerđajući čelik (35 miliona dolara), kukuruz i maline (sa po 18 miliona dolara).

I Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org smatra da je objava kraja recesiji samo širenje optimizma koje nema utemeljenje u stvarnosti.

– Recesija je prošle godine bila velika i kada se dubina pada uporedi sa rastom u prvom tromesečju, onda se neki oporavak vidi. Ali je nelikvidnost u privredi i dalje prisutna, promet u trgovinama pada, a fond zarada je smanjen. Rano je za radovanje – zaključuje naš sagovornik.

Anica Nikolić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.