Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Evropa zabranila toksičnu supstancu DMF, Srbija ne reaguje

Kristalni prah izaziva alergije i ekceme

Pre godinu dana Evropa proterala kesice protiv buđi koje se stavljaju uz proizvode od kože, cipele, nameštaj, igračke...

Dok se sa evropskog tržišta svakodnevno proteruju proizvodi koji sadrže opasnu supstancu dimetilfumarat (DMF) prisustvo ovog teškog alergena u robi na tržištu Srbije niko ne proverava. Prema našem istraživanju, ovom problematikom se za sada niko ne bavi, iako je prošlo tačno godinu dana otkada je Evropa i domaćim proizvođačima i uvoznicima zabranila da prodaju robu koja sadrži ovu toksičnu i po zdravlje opasnu supstancu. Slovenija je otišla još dalje, pa je samo sedam dana pošto je Evropska komisija definitivno donela ovu odluku, urgentno usvojila Uredbu po kojoj se zabranjuje roba koja sadrži biocid DMF. Zaprećena kazna za proizvođače i trgovce koji se budu oglušili o propise je od 2.000 do čak 42.000 evra, stoji u ovoj odluci.

U Srbiji, međutim, takve uredbe nema. U nadležnim resorima Ministarstva zdravlja i trgovine, koja su, prema logici, trebalo da reaguju, nisu upoznati sa opozivom DMF-a, a i ovog puta odgovornost prebacuju sa jednih na druge.

Redakcija „Potrošača” je najpre kontaktirala Ministarstvo zdravlja, pošto su u EU mnogi građani zbog ove supstance imali ozbiljne probleme sa kožom.

Pomoćnica ministra dr Svetlana Mijatović je rekla da su njihove nadležnosti kontrola predmeta opšte upotrebe, kao što su posuđe, pribor, ambalaža, kozmetički i duvanski proizvodi, odnosno robe koja dolazi u neposredan kontakt sa kožom. Uputila nas je na Ministarstvo trgovine.

Pre njih pozvali smo i sanitarnu inspekciju gde smo saznali da je u pripremi novi zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe i ponovo na odgovornost pozvali Ministarstvo trgovine.

Budući da je Srbija prošle godine, negde u isto vreme kada je afera DMF bila top tema u Evropi, dobila Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, bilo je za očekivati da je novi propis testiran upravo na ovoj temi. Naročito zbog toga što se delovi ovog zakona odnose baš na reagovanje u urgentnim situacijama. Ukoliko se na Rapeksu, sistemu za brzo upozoravanje na nebezbedne proizvode pojavi roba rizična za potrošače, vlada je, piše u zakonu, dužna da reaguje u roku od 20 dana. Zbog čega to nije urađeno pitali smo u Ministarstvu trgovine.

– Srbija je u obavezi tek po pristupanju Evropskoj uniji. Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda je na neki način preventivan i odnosi se na proizvode koji su već na tržištu. Odgovornost je na uvoznicima i proizvođačima, a kontrola na inspekcijama – rekli su nam u sektoru za zaštitu potrošača ovog ministarstva, dodajući da bi trebalo proveriti u Agenciji za hemikalije da li je uopšte doneta odluka o zabrani DMF-a.

U ovoj vladinoj agencija koja je osnovana pre godinu dana saznali smo da će pitanje zabrane ove, ali i drugih opasnih materija biti rešeno tek sa usvajanjem novog pravilnika o ograničenju i zabrani proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životne sredine.

– Očekujemo da će pravilnik biti usvojen u junu. Kontrolu će obavljati u tom slučaju i inspekcije životne sredine i tržišna kada je reč o kontroli uvoznika i proizvođača – kaže Jelena Mijatović, stručni saradnik Agencije za hemikalije.

Kolike su razmere problema DMF-a pokazuju izveštaji sa Rapeksa. U poslednjih nekoliko godina neprekidno se povlače ovi artikli, a u izveštajima koji se objavljuju nedeljno na stotine hiljada cipela, igračaka, nameštaja, kozmetike i mnogih drugih artikala sklanjaju se iz prodaje, a gotovo da nema zemlje u Evropi koja potrošače nije upozorila na toksičnost DMF-a i opasnosti koje može da izazove.

U Institutu za opštu i fizičku hemiju kažu da je DMF metil-estar mravlje kiseline. U farmaciji se koristi za tretman psorijaze.

– Druga važna primena je kao antifungalno sredstvo – biocid za proizvode od kože (cipele, tašne, kaiševi i slično). Medicinska ispitivanja su dokazala da je DMF alergen, koji može da dovede do intenzivnog ekcema koji se dugo leči. Nažalost, i koncentracija od samo 1 ppm već može izazvati reakciju iritacije kože – kaže Stevan Blagojević stručni saradnik u institutu.

Prema njegovim rečima, početak zabrane ove supstance počeo je 2006. godine kada je kineski proizvođač Linkwise proizveo novčanike u koje je stavio kesice sa DMF-om da bi sprečio razvoj plesni. Ti proizvodi su izazvali nekoliko ozbiljnih slučajeva dermatoloških reakcija što je pokrenulo lanac zabrana ovog proizvoda.

– Inače, u zemljama EU korišćenje DMF-a je zabranjeno još 1998. godine za njihove proizvođače, a novim propisima od januara 2009. zabranjeno je i da uvozni proizvodi sadrže DMF. Propisom 2009/251 od 17. marta 2009. zemlje EU su potpuno zabranile svaku upotrebu ove supstance iznad koncentracije od 0,1 ppm. Svi proizvodi koji sadrže više od 0,1 ppm DMF-a su povučeni iz upotrebe od 1. maja 2009 – kaže Blagojević.

On je potvrdio da kod nas ne postoji poseban propis koji se odnosi na DMF. Zakon o zaštiti potrošača ukazuje na potrebu da proizvod bude ispravan, dok različiti pravilnici uvode pojam „zdravstvene ispravnosti”.

DMF ne treba mešati sa silika-gelom, supstancom koja se takođe nalazi u kesicama i služi za apsorpciju vlage. Silika-gel je praktično neotrovan, ali se u EU dešavalo da je i u kesicama na kojima je pisalo silika-gel pronađeno prisustvo dimetilfumarata.

Jelica Antelj
Ivana Albunović

----------------------------------------------

Šta je DMF?

Beli kristalni prah dimetil-fumarat koristi se u potrošačkim proizvodima da bi se izbeglo stvaranje buđi. Ovaj biocid se često u kesicama stavlja u proizvode od kože: u kutije sa cipelama, torbe ili nameštaj. Kesice se fiksiraju u unutrašnjost nameštaja ili se stavljaju u kutije sa cipelama. DMF isparava, prodire u kožu i štiti je od vlage. Međutim, pokazalo se da ima veoma ozbiljne posledice za potrošače, piše u saopštenju direktorata EU za zdravlje i potrošačka pitanja, objavljenom povodom odluke da se zabrani prisustvo DMF-a i u proizvodima iz uvoza.

----------------------------------------------

Iz Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda

Razmena informacija

Član 14.

Nadležni organ koristi sistem brze razmene informacija u vezi sa ozbiljnim rizikom, kao i sa drugim rizicima koje opasan proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, a naročito kad:

naloži meru povlačenja ili opozivanja proizvoda koji predstavlja ozbiljan rizik;

preduzima ili preporučuje, odnosno koordinira ili organizuje preduzimanje odgovarajućih aktivnosti i mera proizvođaču ili distributeru, u vezi sa rizikom;

upoznat je sa namerom proizvođača i distributera za sprovođenje njihovih aktivnosti sa ciljem otklanjanja, odnosno smanjenja rizika na prihvatljiv nivo koji predstavlja proizvod stavljen na tržište.

Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove trgovine, bliže propisati način uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija i odrediti organ nadležan za objedinjavanje i distribuciju informacija iz stava 1. ovog člana.

Član 15.

Organ nadležan za objedinjavanje i distribuciju informacija iz člana 14. stav 2. ovog zakona dužan je da informiše Komisiju EZ putem sistema RAPEX o ozbiljnom riziku koji opasan proizvod predstavlja i preduzetim merama, navodeći razloge za njihovo preduzimanje, izmene ili ukidanje.

Ako organ iz stava 1. ovog člana smatra da posledice rizika koji predstavlja proizvod stavljen na tržište Republike Srbije ne prelaze ili ne mogu preći njenu teritoriju, dužan je da informiše Komisiju EZ o preduzetim merama od interesa za druge države, a naročito ako su one preduzete radi sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja novog rizika koji do tada nije bio prijavljen Komisiji EZ.

Vlada će bliže propisati način i postupak informisanja Komisije EZ iz st. 1. i 2. ovog člana, na predlog ministarstva nadležnog za poslove trgovine.

Sprovođenje odluke Komisije EZ

Član 16.

Kada je za sprovođenje odluke Komisije EZ kojom se zabranjuje ili ograničava stavljanje na tržište i izvoz određenog proizvoda ili grupe proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost potrošača neophodno usvojiti poseban akt, vlada će, najkasnije u roku od 20 dana od dana objavljivanja te odluke, doneti akt kojim će bliže urediti postupanje proizvođača i distributera u vezi sa sprovođenjem odluke Komisije EZ.

----------------------------------------------

Koga štitite – uvoznike ili potrošače

Goran Papović predsednik Nacionalne organizacije potrošača tvrdi da smo godinama unazad postali deponija proizvoda kako iz Evropske unije tako i sa Dalekog istoka.

– Sistem informisanja koji promoviše Ministarstvo trgovine i usluga (takozvani srpski Rapeks) i koje se obavezalo da će sve informacije sa evropskog Rapeksa objavljivati i proveravati da li i kod nas postoje proizvodi opasni po zdravlje i bezbednost potrošača, očigledno ne postoji – kaže Papović.

Potrošači u Srbiji nemaju uvid u to šta objavljuje Rapeks, izuzev onih građana koji znaju engleski jezik i koji se sami informišu. Nedopustivo je, tvrdi da građani i dalje budu žrtve nedostatka dogovora, preplitanja nadležnosti inspekcija i nepostojanja jednog zajedničkog inspektorata. Jer na terenu se dešava da se ne zna ko je za šta nadležan, pa tržišna prebacuje odgovornost na sanitarnu, a sanitarna na poljoprivrednu, poljoprivredna na tržišnu i fitosanitarnu, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je vlada u obavezi na osnovu člana 16. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, usvojenog još 2009. godina (Službeni glasnik 41/09) da u roku od 20 dana nakon dobijanja informacija od Rapeksa sprovede mere da te iste proizvode povuče sa tržišta Srbije, odnosno da da uputstva nadležnim inspekcijskim organima i carini.

– Kada je reč o zabrani DMF-a u Evropskoj uniji pitam da li ćemo imati isti slučaj kao pre dve godine kada smo upozoravali na štetne supstance u farbama za kosu i kada je Ministarstvo zdravlja saopštilo javnosti da takvih farbi nema na našem tržištu. Iako smo uporno insistirali da nam kažu kada su i gde obavili kontrolu tu informaciju NOPS nikada nije dobio – zaključuje Goran Papović i pita koga država štiti, uvoznike i distributere ili potrošače.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zozon
диметил фумарат се користи у лечењу мултипле склерозе и веома је ефикасан и за разлику од осталих лекова нема штетних последица за оне који га користе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.