Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Derviši nikada ne viču

Милија Вуковић са „Наградом за животно дело”

Jedino nisam dobio „Sterijinu nagradu”, ako sebi smem da dozvolim da izdvojim najznačajnije nagrade koje su namenjene pozorišnim umetnicima. Ali, izuzetno sam zadovoljan što sam dobio četiri nagrade publike na festivalu „Nušićevi dani”, koje mi zamenjuju „Sterijinu nagradu”. Ta važna nagrada mi je izmakla u Novom Sadu, kada sam početkom devedesetih godina prošlog veka igrao u predstavi „Derviš i smrt”, ali se, po mišljenju jednog člana žirija, nisam dovoljno čuo u sali. A taj čovek je zaboravio da derviši nikada ne viču. I nije primetio da je ta sala „gluva”.

Ovako govori glumac Milija Vuković, bard Kruševačkog pozorišta, koji je nedavno u Smederevu, na završnici „Nušićevih dana”, dobio „Nagradu za životno delo” i potvrdio da je istinski „mezimac srpske Talije”, kako je još 1996. primetio Milosav Buca Mirković.

Milija je i danas uveren da je u Novom Sadu oštećen, ali ne žali za nagradom:

– Znate, nagrade dođu i prođu, a nepravda boli. Evo, ja sam po povratku iz Smedereva došao u moje selo Vitoševac, pa sam tu nagradu odmah zaboravio. Moj zanat je takav: i posle nagrade moram da krenem uvek iz početka. I, opet naglašavam, da to nije zbog nagrade, jer više ne želim nijednu, već zbog osećaja odgovornosti i potrebe da i na sceni mislim, pre svega, zbog publike.

U Kruševcu nije bilo medijskog predstavljanja nagrade za životno delo, ali ni glumca koji je punih 38 godina ljubimac poklonika pozorišne umetnosti. Milija je iz Smedereva otputovao u svoje rodno selo, pitomi Vitoševac, nedaleko od Ražnja, na okućnicu od osamdeset ari, na kojoj je podigao voćnjak i vinograd, da radost podeli sa svojom starom majkom i svojim seljanima. A nekoliko dana posle dodele nagrade, Milija se našao u Kruševačkom pozorištu.

– Zadovoljstvo zbog nagrade za životno delo, uz dobro vino iz svog vinograda, podelio sam sa svojim prijateljima iz Vitoševca, Aleksinca i Ražnja, uz poglede mojih pasa i ovaca. Opuštam se uz igru domina, ili tražim lepu reč među dve hiljade knjiga u mojoj biblioteci.

Milija u pitomini i tišini rodnog Vitoševca, među brojnim junacima knjiga, razmišlja o likovima koje tumači, doživljavajući ih najpre samo kao literaturu.

– Za „Bagdalu”, poznati kruševački književni časopis, napisao sam da osobine likova koje tumačim otkrivam čitajući, pri čemu uočavam nijanse. Tako dolazim do korena lika. Posle nije teško uhvatiti stablo, grane, lišće i plodove. Tada se prilagođavam liku koji igram, pa se identifikujem, kontrolišem distancu u odnosu na sebe. Naravno da je u svemu veoma važan reditelj. Imao sam sreću da radim sa dobrim rediteljima. Sa zadovoljstvom mogu da pomenem važna imena kao što su Jovan Putnik, Nebojša Bradić, Vlada Lazić, Velja Mitrović, Ljuboslav Majera, Rale Milenković... Posebna priča su kolege glumci. Nije lako izdvojiti one koji su doprineli da se likovi koje igram nametnu publici, a da se ne ogrešim o nekog – objašnjava naš sagovornik.

Milija Vuković ubraja Kruševačko pozorište u rang najboljih u zemlji, naročito od 1992. godine kada je, kaže, zaista stalo na noge.

– Igrao sam u predstavama koje su nastale po delima Čehova, Dostojevskog, Šekspira, Ibzena, Andrića, Selimovića, Ćosića... Sećam se da sam imao dilemu u vezi sa akcentom jedne reči iz „Korena” u Valjevu. Pre predstave, iskoristio sam prisustvo našeg uvaženog pisca Dobrice Ćosića i zamolio ga da mi kaže kako bi je on izgovorio. Bez ikakve dileme, odgovorio mi je: „Kako osećaš, tako i akcentuj. Ti taj lik živiš na sceni, pa nastavi, uz moju veliku zahvalnost”. Tako sam i uradio, a posle predstave primio čestitke od pisca – seća se glumac.

Istaknuti kruševački umetnik žali što predstava „Koreni”, po tekstu Dobrice Ćosića, postavljena svojevremeno u Kruševačkom pozorištu, u režiji i adaptaciji Nebojše Bradića, nije više na repertoaru. On smatra da je klasika važna za mlade ljude, koji već na početku svoje karijere dobijaju zvanje glumac.

– Danas ne postoji podela, kao nekada, na zvanja: glumac – diletant, glumac – amater, profi – glumac, glumac – umetnik... Situacija je, na žalost, takva da neko može postati glumac i iz mog Vitoševca, samo ako u dramskoj sekciji pročita neku pesmicu. To urušava nivo pozorišne umetnosti, time bi trebalo da se bavi Udruženje dramskih umetnika, a posebno oni koji u toj sferi odlučuju. Vredi razmisliti o tome, jer Talijina umetnost ima mnogo značajniju društvenu ulogu od one koja joj se pridaje na osnovu površnog prilaza – uveren je Milija Vuković.

Rade Stanković

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.