Petak, 23.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Isplata za „satelit” može da se osporava

(Новица Коцић)

Arbitražna odluka suda u Parizu da Srbija, zbog nepoštovanja ugovora sklopljenog sa izraelskom firmom „Imidžast internešenel” o zakupu satelita SOPTRC, treba da plati 36 miliona evra, može da se osporava. Prema rečima Strahinje Sekulića, javnog pravobranioca grada Beograda, da bi se izdejstvovalo izvršenje ove odluke, izraelska kompanija mora Privrednom sudu u Beogradu da podnese predlog za priznanje strane arbitražne odluke.

– Republika Srbija i Vlada Republike Srbije nisu iscrpile sva pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju da bi sprečile priznanje i izvršenje arbitražne odluke u aferi „Satelit”. Njima na raspolaganju, pred nadležnim domaćim sudom, konkretno Privrednim sudom u Beogradu, stoji postupak priznanja i izvršenja. Iako se u sudskoj praksi ovaj postupak smatra formalnim, odredbe međunarodnih konvencija, koje je prihvatio i naš Zakon o arbitraži, predviđaju mogućnost da se priznanje i izvršenje strane arbitražne odluke može odbiti ukoliko stranka koja to traži podnese dokaze koji su propisani zakonom. Pored procesnih razloga, zakon predviđa i druga dva razloga za odbijanje priznanja i to ako se utvrdi da predmet spora nije podoban za arbitražu ili su dejstva arbitražne odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Srbije – objašnjava Sekulić.

Poznato je, navodi naš sagovornik, da postoje indicije da je ugovor koji su nekadašnji visoki funkcioneri potpisali sa izraelskom firmom i koji predstavlja osnov arbitražne odluke, zaključen zloupotrebom službenog ovlašćenja i to na štetu države. Zbog toga se, u postupku priznanja strane arbitražne odluke, Srbija osnovano može pozivati da bi dejstva arbitražne odluke bile u suprotnosti sa našim domaćim poretkom.

– U slučaju da drugi postupci koji se vode povodom ovog slučaja budu okončani pravosnažnom sudskom presudom imaćemo situaciju u kojoj bi država mogla da ospori priznanje i izvršenje arbitražne odluke. Na to joj pravo daje zakon. I to ne zakon koji smo mi smislili, nego koji je prepisan iz Njujorške konvencije koja reguliše priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka. Znači, da šanse za uspeh postupka koji će biti pokrenut pred Privrednim sudom u Beogradu, umnogome zavisi od postupka koji se vodi pred beogradskim Višim sudom – navodi Sekulić.

Zbog svega navedenog, naš sagovornik smatra da je preuranjeno ulaziti u pregovore za dobrovoljno izvršenje obaveza iz strane arbitražne odluke, s obzirom na to da postoje ozbiljni razlozi da se osujete i njeno priznanje i izvršenje.

Da borba protiv arbitražne odluke može da bude uspešna, Sekulić navodi primer grada Beograda i JKP „Parking servisa” koji su izgubili arbitražni spor u Parizu protiv kompanije „Elektronikal end automejšen” iz Paname zbog duga od oko 10 miliona evra. Naime, u ovom konkretnom slučaju grad Beograd i „Parking servis” vodili su postupak priznanja i izvršenja strane arbitražne odluke i već sedam godina uspevaju da osujete naplatu potraživanja.

– Smatramo da je naplata sporna s obzirom na to da su prilikom pravnog posla sa pomenutom kompanijom, njen vlasnik i njegov saradnik izvršili više krivičnih dela – navodi naš sagovornik.

Miroslava Derikonjić

----------------------------------------------

Za šta odgovara Davinić

Viši sud u Beogradu nedavno je okončao istragu protiv Prvoslava Davinića, bivšeg ministra odbrane SCG, pokrenutu zbog sumnji da je sa izraelskom firmom „Imidžast internešenel” nezakonito zaključio ugovor o zakupu satelita SOPTRC. Bivši ministar odbrane sumnjiči se da je, bez prethodnog izbora, koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama, izabrao firmu „Kamira krik korporejšen” sa britanskih Devičanskih ostrva, da pregovara sa izraelskom firmom i sa njom sklopi ugovor o zakupu satelita. Na ovaj način, navodi se u dokumentu, Davinić je izraelskoj firmi pribavio imovinsku korist od 44.900.000 evra, odnosno onoliko koliko vredi ugovor.

Po okončanju istrage, spisi predmeta su dostavljeni Višem tužilaštvu u Beogradu, koji bi za manje od dve nedelje trebalo da utvrdi ima li elemenata za podizanje optužnice protiv Davinića.

----------------------------------------------

Razlozi za odbijanje priznanja i izvršenja

Član 66. Zakona o arbitraži propisuje da se priznanje i izvršenje arbitražne odluke može odbiti, na zahtev stranke protiv koje se ono traži, samo ako ona podnese dokaze da:

1. sporazum o arbitraži nije punovažan po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu države u kojoj je ta odluka doneta

2. stranka protiv koje je arbitražna odluka doneta nije bila uredno obaveštena o imenovanju arbitra ili o arbitražnom postupku ili iz drugog razloga nije mogla da iznese svoja sredstva

3. se odluka odnosi na spor koji nije bio obuhvaćen sporazumom o arbitraži ili su odlukom prekoračene granice tog sporazuma. Ako se utvrdi da se deo odluke kojim su prekoračene granice sporazuma o arbitraži može odvojiti od ostalog dela odluke, moguće je delimično odbijanje priznanja i izvršenja te odluke

4. arbitražni sud ili postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitraži ili ako takvog sporazuma nema, u skladu sa pravom države u kojoj je mesto arbitraže

5. odluka još nije postala obavezujuća za stranke ili je tu odluku poništio ili obustavio od izvršenja sud države u kojoj ili na osnovu čijeg prava je odluka doneta.

U pomenutom članu se navodi i da će nadležni sud odbiti priznanje i izvršenje arbitražne odluke ako utvrdi da: po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitražu, ili su dejstva arbitražne odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike.

----------------------------------------------

Potpis ministra ima težinu

Srbija je za poslednjih desetak godina imala nekoliko arbitražnih sporova i ovo je prvi tako veliki koji smo potpuno izgubili, kaže povodom slučaja „Satelit” za „Politiku” Gašo Knežević, profesor međunarodnog privatnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, koji se profesionalno se bavi i spoljnotrgovinskom arbitražom.

- Naša strana je pokušala u Londonu da ospori nadležnost Arbitražnog suda u Parizu. Nije uspela, ali to se i nije moglo očekivati. Grešku treba tražiti isključivo na nivou zaključenja samog ugovora, sve ostalo je potom profesionalno urađeno. Imao sam arbitražni slučaj u kome je Srbija bila tužena, i taj slučaj smo dobili, gde je potpis člana kabineta ministra bio razmatran kao potpis sa punim značajem, jer se u svetu smatra da osobe koje stave svoj potpis na dokument sa memorandumom vlade, jesu osobe koje predstavljaju državu. Dakle, ne ministar, već i član njegovog kabineta ima potpis sa velikom težinom – podseća Knežević.

Naučnik i istraživač Međunarodnog instituta za međunarodno vazduhoplovno i kosmičko pravo u Hagu, doktorant Vladimir Sekić, navodi za naš list da u međunarodnom pravu ne postoji definicija „špijunski satelit“, jer je kosmos, od stotog kilometra visine, zabranjen za bilo kakve vojne svrhe.

- Ne verujem, zato, da je u ugovoru navedeno da je reč o špijunskom satelitu, jer bi takav ugovor bio ništavan.Zvanično, sateliti se koriste za prismotru meteoroloških nepogoda, recimo nadolazećeg cunamija. U svakom slučaju, ministar je zvanični reprezent države. Svaki ugovor koji on potpiše sigurno ima težinu. Ali, ako bivši ministar Davinić kaže da je problem što je ugovor bio na engleskom, moramo znati da je on bio dugogodišnji službenik Ujedinjenih nacija i da mu taj jezik sigurno nije bio nepoznat. Imao je na raspolaganju i čitav niz eksperata, koji su mogli da ga upute na to koje obaveze iz svega proizlaze. Čak i ako nije znao šta piše, to ga ne oslobađa odgovornosti, jer nije smeo da potpiše ono što ne zna šta je – ocenjuje Sekić.

Profesor Knežević se nada da je moguće doći do poravnanja sa izraelskom stranom, odnosno do smanjenja sume koju moramo da platimo.

– Moguće je da će poravnanje ići na taj način da će oni da nam daju oružje po nekoj damping ceni, a mi ćemo njima da damo taj novac. Sve zavisi od naše pregovaračke sposobnosti. Ako mi, kojim slučajem počnemo da zatežemo, ili odbijemo da platimo, posledice mogu biti veoma ozbiljne. Jer, izvršenje nad imovinom ne mora biti samo u našoj zemlji, već i u inostranstvu: avion, brod, ambasada... Mi možemo da se pozivamo na izvršni imunitet koji to sprečava, ali se plašim da nemamo pravne argumente za to – upozorava Knežević.

U izraelskoj ambasadi su nam odgovorili da nemaju komentar povodom ovog slučaja, a na naš zahtev za sada nisu odgovorili ni iz kompanije „Imidžset internešenel”. Mogući razlog, kako smo obavešteni, jeste i taj što je juče bio petak, kada se u Izraelu ne radi.

B. Bilbija

----------------------------------------------

Dinkić: Moguće poravnanje sa Izraelcima

Upitan o odšteti od 36 miliona evra koju Srbija treba da plati Izraelu za ugovor o kupovini satelita, Dinkić je rekao da je postupak o tome pokrenut pred pravosudnim organima i da se čeka njihova reakcija. „Među prvima sam ukazao na taj problem. Dobar je predlog ministra odbrane Dragana Šutanovca da se sa Izraelcima nađe poravnanje i da se taj novac iskoristi za kupovinu nečega što je potrebno našoj zemlji”, naveo je Dinkić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.