Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tesla povezao prestonicu i Đetinju

Uži­ce – U ovoj go­di­ni na­vr­ša­va se 11 de­ce­ni­ja od po­čet­ka ra­da sta­re hi­dro­cen­tra­le na re­ci Đe­ti­nji u Uži­cu, pr­ven­ca srp­ske elek­tri­fi­ka­ci­je. To je pr­va hi­dro­e­lek­tra­na na Bal­ka­nu na­pra­vlje­na po prin­ci­pi­ma na­iz­me­nič­nih stru­ja Ni­ko­le Te­sle, sa­mo če­ti­ri go­di­ne po­sle one na Ni­ja­ga­ri, za­slu­gom pro­fe­so­ra be­o­grad­ske Ve­li­ke ško­le Đor­đa Sta­no­je­vi­ća upo­zna­tog sa Te­sli­nim pro­na­la­sci­ma.

Užič­ka hi­dro­cen­tra­la i sa­da ra­di, nje­ne ori­gi­nal­ne ma­ši­ne još uvek stru­ju pro­iz­vo­de. Po­no­se se Uži­ča­ni ovom ret­ko­šću, pred ko­jom po­sled­njih go­di­na sto­je spo­me­ni­ci Ni­ko­li Te­sli i Đor­đu Sta­no­je­vi­ću.

 A jed­na po­stav­ka, upra­vo otvo­re­na kao pr­va u no­voj mo­der­noj zgra­di Ar­hi­va u Uži­cu, sve­do­či o Te­sli­nom do­pri­no­su na­stan­ku tog pr­ven­ca. O ve­za­ma Be­o­gra­da i Đe­ti­nje, po­sred­no ro­đe­nim u raz­ma­ku od osam po­sled­njih go­di­na 19. ve­ka. Reč je o iz­lo­žbi be­o­grad­skog Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle na­zva­noj „Ni­ko­la Te­sla u Be­o­gra­du 1892. go­di­ne”, auto­ra Bra­ti­sla­va Sto­jilj­ko­vi­ća, ku­sto­sa u tom mu­ze­ju. Po­stav­ci ko­ju po­sled­njih go­di­na mno­gi gle­da­ju po gra­do­vi­ma Sr­bi­je, a ko­ja, evo, za Uži­ča­ne ima po­se­ban zna­čaj.

Is­tra­ži­va­či isto­ri­je pr­ve hi­dro­cen­tra­le pi­šu, na­i­me, o pre­sud­nom uti­ca­ju Đor­đa Sta­no­je­vi­ća da ta elek­tra­na, na­me­nje­na kao ener­get­ski iz­vor za užič­ku Tkač­ku ra­di­o­ni­cu i osve­tlje­nje gra­da, bu­de po­dig­nu­ta 1900. go­di­ne po Te­sli­nim prin­ci­pi­ma, ta­da no­vi­ni u na­u­ci. Ali ma­lo se pa­žnje obra­ća ono­me što je sve­mu pret­ho­di­lo, a to je ključ­na po­se­ta Te­sle Be­o­gra­du i sa­rad­nja Sta­no­je­vi­ća sa pro­sla­vlje­nim na­uč­ni­kom.

– Taj Te­slin je­di­ni do­la­zak u srp­sku pre­sto­ni­cu 1.ju­na 1892. go­di­ne i bo­ra­vak od sve­ga 31 sat, ako je ve­ro­va­ti re­du vo­žnje ta­da­šnje že­le­zni­ce, ustva­ri je bio pre­su­dan za ono što će se de­ša­va­ti u Sr­bi­ji kao jed­noj od pr­vih ze­ma­lja u Evro­pi ko­je su po­če­le elek­tri­fi­ka­ci­ju nje­go­vim na­iz­me­nič­nim stru­ja­ma. Ova hi­dro­cen­tra­la na re­ci Đe­ti­nji pred­sta­vlja pr­ve­nac, a za njom su usle­di­le elek­tra­ne na Buč­jan­ki, Ni­ška hi­dro­cen­tra­la, u Si­će­vač­koj kli­su­ri, Gam­zi­grad­ska i dru­ge. Sr­bi­ja je ta­da bi­la u evrop­skom vr­hu kad je u pi­ta­nju Te­sla i nje­go­vi iz­u­mi, ko­je je on pred­sta­vio Đor­đu Sta­no­je­vi­ću, ro­do­na­čel­ni­ku te elek­tri­fi­ka­ci­je – re­kao je, otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu u užič­kom Ar­hi­vu, Vla­di­mir Je­len­ko­vić, di­rek­tor Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle, je­din­stve­ne usta­no­ve u sve­tu.

Na­ša ze­mlja, ina­če, ima tu čast da u ovom mu­ze­ju ču­va ce­lo­kup­nu lič­nu Te­sli­nu za­o­stav­šti­nu, a UNE­SKO je ar­hi­vu slav­nog na­uč­ni­ka 2003. go­di­ne uneo u Re­gi­star pam­će­nja sve­ta, kao ne­pro­ce­nji­vu va­žnost za ljud­sku ci­vi­li­za­ci­ju. U tom re­gi­stru od vred­no­sti iz Sr­bi­je je­di­no se još na­la­zi Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje.

 Autor po­me­nu­te po­stav­ke Bra­ti­slav Sto­jilj­ko­vić ob­ja­šnja­va da je Sta­no­je­vić bio uz Te­slu pri­li­kom po­se­te Be­o­gra­du, gde je na­uč­ni­ku pri­re­đen ve­li­čan­stven do­ček, audi­jen­ci­ja kod kra­lja Alek­san­dra, po­se­ta Na­rod­nom mu­ze­ju, pre­da­va­nje na Ve­li­koj ško­li.

(/slika2)– Te­slin uti­caj na Đor­đa Sta­no­je­vi­ća do­pri­neo je da Sta­no­je­vić 1894. go­di­ne ob­ja­vi knji­gu o stva­ra­la­štvu i pa­ten­ti­ma Ni­ko­le Te­sle, pr­vu na srp­skom je­zi­ku i dru­gu u sve­tu o to­me. To je bio put ka bu­du­ćoj cen­tra­li u Uži­cu i da­ljoj elek­tri­fi­ka­ci­ji Sr­bi­je. Pr­vo se, da­kle, de­sio Te­sla, pa užič­ki pr­ve­nac – su­mi­ra Sto­jilj­ko­vić, do­da­ju­ći da iz­lo­žba u ovom Ar­hi­vu, po­red do­ku­me­na­ta i fo­to­gra­fi­ja, pred­sta­vlja i dva Te­sli­na pa­ten­ta: mo­del in­duk­ci­o­nog mo­to­ra sa ro­to­rom u ob­li­ku ja­je­ta (''Ko­lum­bo­vo ja­je'') iz 1893. i mo­del spe­ci­fič­ne pum­pe za­sno­van na prin­ci­pu pre­no­sa flu­i­da pu­tem tre­nja iz 1913. go­di­ne.

 I sve to u sa­vre­me­nom zda­nju užič­kog Ar­hi­va, naj­mo­der­ni­je ure­đe­noj ar­hiv­skoj usta­no­vi kod nas, ko­ja je, ka­ko re­če di­rek­tor te usta­no­ve Mi­ro­slav Du­čić, otva­ra­njem ove atrak­tiv­ne po­stav­ke, pr­ve po­što je pre se­dam me­se­ci za­vr­še­na ova zgra­da, zva­nič­no otvo­ri­la i svoj ga­le­rij­ski pro­stor.

Bran­ko Pe­jo­vić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.