Kapela kao atelje

Čim prođu godišnji odmori, somborski slikar Jene Višinka svečano će otvoriti svoj atelje u centru grada, na Trgu svetog Trojstva, tačno između Gradskog arhiva i Male biblioteke. Sama po sebi, ova vest ne bi bila vredna novinskih stubaca da nije reč o prostoru Kapele svetog Ivana Nepomuka, delu obližnje Crkve Presvetog Trojstva koji, sa izuzetkom službe na dan ovog sveca, nije korišćen bar pola veka.

Tadašnji upravnik carskih dobara Franc Redl gradi 1751. godine kapelu u rokoko stilu i posvećuje je svetom Ivanu Nepomuku, zaštitniku od poplava. Njen oblik koji je sačuvala i do danas, navodi na pretpostavku da je nastala na osnovi nekadašnje turske bogomolje koja je postojala pored Pašine kule. Do pre nekoliko godina kapela je bila vrlo oronula, a onda je Crkva uspela, uz pomoć grada i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, da pribavi sredstva za njenu restauraciju.

I tako restauriran, međutim, taj prostor je ostao neiskorišćen, pošto Crkva nije imala koga da postavi da dežura. Konačno je nađeno rešenje o kome govori slikar Višinka:

– Dogovorili smo se da ja budem taj dežurni koji će ovde da prodaje crkvene relikvije, a zauzvrat da to bude moj atelje i galerija. Uz to, budući da Sombor ne može da se pohvali bogatstvom suvenira, došao sam na ideju da oslikam dva veka stare biber-crepove sa Gradske kuće i Crkve. Inače bezvredni, ti crepovi oslikani somborskim motivima dobijaju novu dimenziju, a naročito su značajni našima iz dijaspore koje muči nostalgija. U svoju novu domovinu oni mogu da ponesu deo istorije svog rodnog grada.

Koliko cela ova priča "pije vodu", uverili smo se na licu mesta. Čim je Višinka otvorio kapelu, kako bi nam na petnaestak minuta pokazao ovaj neveliki, ljupki prostor oplemenjen njegovim slikama, slučajni prolaznici pohrlili su unutra. Zamolio nas je da sačekamo da i poslednji izađe, jer kako da tera ljude.