Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

VOX POPULI, BRE!

Kod nas je plju­va­nje, u bu­kval­nom i pre­ne­se­nom zna­če­nju, odav­no po­sta­lo deo tra­di­ci­je. Po­sto­ji vi­še vr­sta plju­vač­kih prak­si od ko­jih je plju­va­nje na jav­nim me­sti­ma (ulič­no plju­va­nje),od­no­sno plju­va­nje po ne­či­jem li­ku i de­lu (isto­rij­sko plju­va­nje) ube­dlji­vo naj­za­stu­plje­ni­ji ob­lik. Od osta­lih ob­li­ka tre­ba spo­me­nu­ti plju­va­nje u ša­ke pre ka­kvog ma­nu­el­nog po­sla te plju­va­nje na sta­kle­nu po­vr­ši­nu u ci­lju po­sti­za­nja vi­so­kog ste­pe­na sja­ja. Ne­ka­da, pre po­ja­ve Fej­sbu­ka, klin­ci su ubi­ja­li vre­me plju­va­njem udalj, dok je omi­lje­na li­hvar­ska mak­si­ma on­da kao i sa­da gla­si­la: „Plju­ni pa­re (ili ži­vot)”.

Da Sr­bi o plju­va­nju ne­ma­ju lo­še mi­šlje­nje go­vo­ri si­tu­a­ci­ja u ko­joj po­no­sni ro­di­telj iz­ja­vlju­je: „Mo­je de­te je plju­nu­ti ja”. Slič­no je i ka­da tre­ba do­ka­za­ti isti­ni­tost vla­sti­tog is­ka­za: „Plju­ni me ako la­žem”,od­no­sno ka­da ne­ko­ga tre­ba pod­sta­ći na pri­ču: „Is­plju­ni to što imaš da ka­žeš”. Ču­ve­ni Nor­bert Eli­jas se u „Pro­ce­su ci­vi­li­za­ci­je” po­drob­no ba­vio fe­no­me­nom plju­va­nja kao uosta­lom i evo­lu­ci­jom bri­sa­nja no­sa. Ta­ko nas Eli­jas pod­se­ća da je plju­va­nje u sred­njem ve­ku pred­sta­vlja­lo op­šte­na­rod­nu po­tre­bu i da je je­di­no pra­vi­lo gla­si­lo da se ne plju­je pre­ko sto­la već is­pod nje­ga.

S dru­ge stra­ne, uko­li­ko se plju­va­nje po­sta­vi u ši­ri dru­štve­ni kon­tekst sa­mo će ga ko­rak de­li­ti od po­i­sto­ve­ći­va­nja sa ob­li­kom kri­tič­ke sve­sti. Ni­je li još Ha­ber­mas pi­sao da je kri­tič­ka jav­nost po­ste­pe­no na­sta­ja­la u za­pad­no­e­vrop­skim ka­fa­na­ma po­čev od sre­di­ne 17. ve­ka ka­da je ko­či­jaš jed­nog le­vant­skog tr­gov­ca otvo­rio pr­vu krč­mu u Lon­do­nu. Jer uz za­ma­glje­nu kri­glu sve­tlog pi­va glas na­ro­da da­le­ko se (bo­lje) ču­je. I kod nas su di­si­dent­ske ide­je bu­ja­le upra­vo u za­di­mlje­nim ka­fa­na­ma (bi­fe­i­ma), na asta­li­ma pre­kri­ve­nim koc­ka­stim mu­še­ma­ma uz ra­ki­ju, me­ze i poj kli­mak­te­rič­nih pe­valj­ki u so­mot­skim mi­ni­ći­ma. „Šta ti pre­o­sta­je ne­go da uve­če iza­đeš,za­le­piš se za šank i pi­ješ piv­ču­gu” ka­zu­ju „Pan­kr­ti” u pe­smi „Anar­hist”. Mo­žda su upra­vo zbog op­tu­žbe da su le­gla kri­tič­ke (plju­vač­ke) jav­no­sti ka­fa­ne si­ste­mat­ski uni­šta­va­ne kod nas. Ma­sov­no su ih za­me­nji­va­li ka­fi­ći ko­ji su po­sta­ja­li ra­sad­ni­ci plju­vač­kog mejnstri­ma.

Bi­lo ka­ko bi­lo, ne­u­ku­sno je iz­jed­na­ča­va­ti glas na­ro­da sa kri­tič­kim plju­va­njem po vla­sti, ma­da je plju­va­nje u ovom smi­slu od­vaj­ka­da pred­sta­vlja­lo si­gur­no­sni ven­til kroz ko­ji je na­rod is­pu­štao na­go­mi­la­no so­ci­jal­no ne­za­do­volj­stvo ci­lja­ju­ći ka ma­glo­vi­tim vr­ho­vi­ma dru­štve­ne hi­je­rar­hi­je. Jer sku­če­na je de­fi­ni­ci­ja po ko­joj se plju­va­nje (u žar­go­nu) tre­ti­ra kao kri­ti­ka ko­ju pod­vla­šće­ni (ma­sa, na­rod, ra­ja) upu­ću­ju vla­sti (eli­ti, po­li­tič­koj kla­si, vla­sti). Na­i­me, tre­ba pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu bez­vred­nog kri­ti­zer­stva (plju­va­nja bez po­kri­ća) i kri­tič­kog mi­šlje­nja (ar­gu­men­to­va­nog plju­va­nja). Sa­svim je dru­go pi­ta­nje da li kri­tič­ka plju­va­či­na od­o­zdo pre­ma go­re (da­kle, od na­ro­da pre­ma vla­sti) ima bi­lo ka­kvog efek­ta. Na pri­mer, ka­da kri­ti­ka vla­de do­la­zi odza­bra­đe­nih ba­ba ko­je pro­da­ju mla­di luk na pi­ja­ci, kri­tič­ka oštri­ca se ne­dvo­smi­sle­no za­tu­plju­je pa ta­kav pi­jač­ni anar­hi­zam ne mo­že pro­iz­ve­sti tip jav­no­sti od či­je kri­ti­ke cvi­ka­ju vla­da i po­li­ti­ča­ri.

Dru­gim re­či­ma, fi­lo­zo­fi­ja „plju­ni i za­pje­vaj” učvr­sti­la je stav ka­ko je mo­der­no upo­tre­blja­va­ti poj­mo­ve „na­rod” i „na­ci­ja” ume­sto poj­ma „jav­nost”. Ovo br­ka­nje ter­mi­na do­volj­no go­vo­ri o ši­ro­ko­ra­spro­stra­nje­nom ne­kri­tič­kom po­pu­li­zmu ko­ji u naj­bo­ljem slu­ča­ju mo­že vo­di­ti od­bra­ni sta­tu­sa kvo. Po­sle­di­ca ovo­ga je od­su­stvo kri­tič­ke jav­no­sti u me­dij­skom pro­sto­ru ko­jim su­ve­re­no go­spo­da­re po­li­ti­ča­ri. Po­re­đe­nja ra­di, od­la­ze­ći bri­tan­ski pre­mi­jer Gor­don Bra­un da­ni­ma se iz­vi­nja­vao bri­tan­skoj jav­no­sti zbog to­ga što je u pred­iz­bor­noj tr­ci jed­noj pen­zi­o­ner­ki, ko­ja ga je oba­su­la ne­zgod­nim pi­ta­nji­ma, od­bru­sio da je za­dr­ta. Čak je či­ta­vih če­tr­de­set mi­nu­ta kle­čao u ku­ći do­tič­ne mo­le­ći je za opro­štaj. Jav­nost je to zna­la da ce­ni pa la­bu­ri­sti ni­su do­ži­ve­li pot­pu­ni iz­bor­ni de­bakl. Kod nas stva­ri dru­ga­či­je sto­je. Što su pred­stav­ni­ci vla­sti pre­ma na­ro­du osor­ni­ji to se bo­lje ko­ti­ra­ju na po­li­tič­kim rang-li­sta­ma.

I dok se „Na­rod pi­ta” ko će ko­ga na „Far­mi” kraj Ba­ra­je­va, ili dok bi­ra „Uti­sak ne­de­lje”, dok „Sta­nje na­ci­je” za­vi­si od to­ga da li je vox po­pu­li ozna­čio op­ci­je „Da mo­žda, ne”, vre­me za stva­ra­nje kri­tič­ke jav­no­sti ne­u­mit­no pro­ti­če. Kao re­ka u ko­ju se, he­ra­kli­tov­ski re­če­no, ne mo­že dva pu­ta plju­nu­ti. Ko­mu­nal­na vre­ba iza ugla.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.