Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najtraženiji zanati bez podmlatka

Да би се подмладио кадар, грађевинске, техничке и машинске школе требало би да побољшају услове боравка и рада Фото Д. Јевремовић

Da bu­dem te­sar ili zi­dar, ko­ga to još za­ni­ma? Pre ću upi­sa­ti eko­nom­sku ili tu­ri­stič­ku ško­lu, ne­go elek­tro­teh­nič­ku, ma­šin­sku... Ne­ću da bu­dem „stru­jaš”, a tek bra­var – ni­ka­ko. Ako slu­čaj­no upad­nem na ne­ki za­nat, pa ko­ja će me hte­ti? U dru­štvu će mi se pod­sme­va­ti, od­go­va­ra bu­du­ći sred­njo­ško­lac Z. J. upi­tan za­što je iz­ri­či­to pro­tiv upi­sa u tro­go­di­šnju ško­lu.

One da­nas slo­ve za usta­no­ve u ko­ji­ma se đa­ci tak­mi­če ko će ima­ti vi­še ke­če­va i iz­o­sta­na­ka jer, ka­ko tvr­de di­rek­to­ri, u klu­pu uglav­nom ne sed­nu za­to što že­le, ne­go za­to što ni­su ima­li do­volj­no bo­do­va za ne­ki dru­gi smer. U to­ku ško­lo­va­nja ne tru­de se da do­bi­ju do­bre oce­ne, već da osta­nu upam­će­ni kao man­gu­pi ko­ji ne pre­za­ju od pro­fe­so­ra. Oni ko­ji us­pe­ju da se do­mog­nu di­plo­me be­že od stru­ke kao đa­vo od kr­sta, prem­da ih tr­ži­šte ra­da je­dva če­ka. Jer, pre­ma po­da­ci­ma Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje (NSZ), sa­mo u pr­va če­ti­ri me­se­ca ove go­di­ne tra­že­no je 29.500 za­na­tli­ja. „Du­kat ro­ba” za po­slo­dav­ce da­nas su kro­vo­po­kri­va­či, elek­tro­in­sta­la­te­ri, hi­dro­gra­đe­vi­na­ri, sta­klo­re­sci, ka­me­no­re­sci, mo­le­ri, ke­ra­mi­ča­ri, ar­mi­ra­či, zi­da­ri – fa­sa­de­ri, ma­šin­bra­va­ri, auto­me­ha­ni­ča­ri, la­ki­re­ri, auto­li­ma­ri... Njih, me­đu­tim, ne­ma do­volj­no ni za po­tre­be ko­mu­nal­nih fir­mi u jed­noj op­šti­ni, ka­že Mo­mir An­de­si­lić, di­rek­tor Gra­đe­vin­ske ško­le u Be­o­gra­du, je­di­ne ko­ja u Sr­bi­ji obra­zu­je zi­da­re, te­sa­re, ar­mi­ra­če – be­to­nir­ce, sta­klo­re­sce.

– Ne­ka­da smo upi­si­va­li po če­ti­ri-pet ode­lje­nja zi­da­ra. Da­nas u sva tri raz­re­da ima­mo sve­ga 48 uče­ni­ka. Slič­no je i sa te­sa­ri­ma i ar­mi­ra­či­ma, gde se u pret­hod­ne tri go­di­ne upi­sa­lo ukup­no 40, od­no­sno 24 uče­ni­ka.
Ogled­ni obra­zov­ni pro­fil kro­vo­po­kri­vač ni­je do­bio pod­mla­dak u Be­o­gra­du, a na ni­vou Sr­bi­je ne­ma vi­še od 30 uče­ni­ka ovog sme­ra – ob­ja­šnja­va An­de­si­lić.

Be­o­grad je cen­tar gra­đe­vi­nar­stva, a 40 od­sto ka­pa­ci­te­ta Gra­đe­vin­ske ško­le ko­ji već go­di­na­ma osta­je ne­po­pu­njen či­ne de­ca ko­ja su do­šla iz svih kra­je­va ze­mlje.

– Ka­da za­vr­še, đa­ci mal­te­ne ima­ju ser­ti­fi­kat za otva­ra­nje gra­đe­vin­ske fir­me, a da se za­po­sle mo­gu čim ma­tu­ri­ra­ju – po­ru­ču­je di­rek­tor.

U NSZ-u ka­žu da po­ten­ci­jal­na rad­na sna­ga u ovom sek­to­ru od­bi­ja po­sao zbog lo­ših uslo­va ra­da, pla­ta is­pod pro­se­ka i ne­pla­će­nog pre­ko­vre­me­nog ra­da. 

Raz­log ne­skla­da iz­me­đu po­tra­žnje i bro­ja đa­ka je taj što de­ca ne že­le da ra­de, a pro­se­čan srp­ski gra­đe­vi­nac sta­ri­ji je od 50 go­di­na. I to ni­je je­di­na bolj­ka. Na gra­di­li­šti­ma je sve ma­nje ško­lo­va­nih za­na­tli­ja. Obič­no su to pri­u­če­ni maj­sto­ri ko­ji su osta­li bez po­sla za ko­ji su se ško­lo­va­li ili pen­zi­o­ne­ri či­ja pri­ma­nja ni­su do­volj­na da im obez­be­de go­lu eg­zi­sten­ci­ju. Oni naj­če­šće ra­de na cr­no za dnev­ni­cu od 20 evra i ni­su ob­u­če­ni da od­go­vo­re zah­te­vi­ma sa­vre­me­nog gra­đe­vi­nar­stva. A ne ta­ko dav­no za na­še gra­đe­vi­na­re oti­ma­li su se u Li­bi­ji, Ira­ku, Ru­si­ji, Ne­mač­koj... Sr­bi­ja sa­da ima spo­ra­zum o de­ta­šma­nu (po­se­ban vid po­slov­ne sa­rad­nje iz­me­đu pred­u­ze­ća sa te­ri­to­ri­je jed­ne dr­ža­ve ko­je, na osno­vu za­klju­če­nog ugo­vo­ra, sa pred­u­ze­ćem iz dru­ge dr­ža­ve iz­vo­di ra­do­ve u toj dr­ža­vi)sa­mo sa Ne­mač­kom, pod­se­ća Go­ran Ro­dić, se­kre­tar Od­bo­ra za gra­đe­vi­nar­stvo Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.  

– Na osno­vu tog de­ta­šma­na go­di­šnje mo­že­mo da po­ša­lje­mo 2.800 rad­ni­ka. Sat ra­da u Ne­mač­koj dvo­stru­ko je pla­će­ni­ji od na­še dnev­ni­ce, ali mi smo spo­sob­ni da upu­ti­mo ma­lo struč­nih lju­di jer ne­ma­mo do­volj­no ni za sop­stve­ne po­tre­be – is­ti­če Ro­dić.

Osi­pa­nju ka­dra ku­mo­va­li su ras­pad dr­ža­ve, pri­va­ti­za­ci­je u ko­ji­ma su kup­ci uzi­ma­li fa­bri­ke ne da bi na­sta­vi­li sa pro­iz­vod­njom, ne­go da bi se do­če­pa­li atrak­tiv­nog ze­mlji­šta, za­po­sle­ni su ot­pu­šta­ni, a u do­dat­no struč­no obra­zo­va­nje onih ko­ji su osta­li ni­je se ula­ga­lo. Gra­đe­vin­ski gi­gan­ti su pro­pa­li ili su ne­li­kvid­ni, ne pla­ća­ju za­po­sle­ne do­volj­no i na vre­me, ta­ko da su rad­ni­ci na­pu­sti­li ne­ka­da­šnje ve­li­ke ne­i­ma­re i uhle­blje­nje pro­na­šli u dru­gim de­lat­no­sti­ma. Za­to ne ču­di što se sve vi­še gra­đa­na ža­li na kva­li­tet grad­nje, a ni po­slo­dav­ci se ne mo­gu po­hva­li­ti za­vid­nom di­sci­pli­nom na gra­di­li­šti­ma.

– Ma­ši­ne mo­že­mo ku­pi­ti, fa­bri­ke sa­gra­di­ti, ali ako ne­ma­mo naj­ve­će bo­gat­stvo – struč­nja­ke, ne­će­mo da­le­ko do­gu­ra­ti– iz­ri­čit je Ro­dić.

Da je do do­brog rad­ni­ka te­ško do­ći mi­slei pred­stav­ni­ci ve­li­kih gra­đe­vin­skih pred­u­ze­ća.

– Ma­lo je ško­lo­va­nih za­na­tli­ja. Ume­će ra­dom na­do­gra­đu­ju i tek po­sle ne­ko­li­ko go­di­na iz­ra­sta­ju u vr­sne maj­sto­re. Za ta­kve uvek ima po­sla i nov­ca ka­ko kod nas, ta­ko i u ino­stran­stvu. Ali njih ne­ma do­volj­no i na gra­di­li­šti­ma pre­o­vla­đu­ju pri­u­če­ni lju­di – ob­ja­šnja­va Dra­gan Kop­ča­lić, di­rek­tor „Mon­te­re”.

Da bi se po­ja­ča­lo in­te­re­so­va­nje pet­na­e­sto­go­di­šnja­ka i da bi se pod­mla­dio ka­dar ka­ko bi srp­ske za­na­tli­je po­no­vo bi­le na gla­su u ino­stran­stvu, gra­đe­vin­ske, teh­nič­ke i ma­šin­ske ško­le tre­ba­lo bi da po­bolj­ša­ju uslo­ve bo­rav­ka i ra­da. Đa­ci­ma iz unu­tra­šnjo­sti mo­ra­ju da obez­be­de sme­štaj i hra­nu, a svim uče­ni­ci­ma po­nu­de mo­der­na uči­la i sti­pen­di­je, da u na­sta­vi bu­de 50 od­sto prak­se jer će ta­ko po­ve­ća­ti šan­su za br­že za­po­sle­nje.

Mi­le­ni­ja Si­mić-Mi­la­di­no­vić – Da­li­bor­ka Mu­či­ba­bić

----------------------------------------------

Po­sla ima, a rad­ni­ka ne?

Ško­lo­va­nim za­na­tli­ja­ma iz­gle­da da je is­pod ča­sti da se ba­ve po­slom u stru­ci. Po­slo­dav­ci za­po­sle­nje tre­nut­no nu­de za 207 auto­me­ha­ni­ča­ra, 158 bra­va­ra, 56 zi­da­ra – fa­sa­de­ra, 41auto­e­lek­tri­ča­ra, 37 elek­tro­in­sta­la­te­ra, 26 auto­li­ma­ra, 15 ar­mi­ra­ča, 13la­ki­re­ra, de­set mo­le­ra – far­ba­ra, šest ke­ra­mi­ča­ra, po dva ka­me­no­re­sca i be­to­nir­ca, jed­nog sta­klo­re­sca – pre­ma po­da­ci­ma NSZ-a. A isto­vre­me­no na evi­den­ci­ji ove slu­žbe naj­vi­še je ne­za­po­sle­nih auto­me­ha­ni­ča­ra–14.634, za­tim 5.099 me­ha­ni­ča­ra i ma­šin­bra­va­ra, 2.852 auto­li­ma­ra, 1.085 mo­le­ra i far­ba­ra, 976 zi­da­ra – fa­sa­de­ra, 651 la­ki­rer, 63 po­do­po­la­ga­ča i 27 ka­me­no­re­za­ca.

------------------------------------------------

Ge­ne­ra­ci­ja od 15 zi­da­ra

Gra­đe­vin­ska ško­la nu­di 15 tro­go­di­šnjih obra­zov­nih pro­fi­la i mo­že da pri­mi 900 re­dov­nih i 250 van­red­nih uče­ni­ka, a ka­pa­ci­tet se po­pu­ni naj­vi­še 80 od­sto. Ove go­di­ne iz­ne­dri­la je 680 za­na­tli­ja. Od to­ga sa­mo 15 zi­da­ra – fa­sa­de­ra i isto to­li­ko te­sa­ra, 11 sta­klo­re­za­ca i de­vet ar­mi­ra­ča – be­to­ni­ra­ca. Ne­znat­no vi­še di­plo­ma u ge­ne­ra­ci­ji do­bi­će 16 gra­đe­vin­skih la­bo­ra­na­ta, 25 elek­tro­in­sta­la­te­ra i 30 hi­dro­gra­đe­vi­na­ra. Zla­ta vred­nim za­ni­ma­nji­ma pod­u­či­la je 150 ke­ra­mi­ča­ra – te­ra­ce­ra – pe­ća­ra, 173 de­ko­ra­te­ra zid­nih po­vr­ši­na – mo­le­ra, 125 ru­ko­va­la­ca gra­đe­vin­skom me­ha­ni­za­ci­jom i 112 mon­te­ra su­ve grad­nje. Ne­ma pod­mlat­ka u sme­ro­vi­ma kro­vo­po­kri­vač, po­do­po­la­gač i ka­me­no­re­zac – kle­sar.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.