petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 29.05.2010. u 22:00

Savremeni čovek je izgubio stid

Фо­то Р. Кр­сти­нић

Raz­go­vor s vla­di­kom Po­r­fi­ri­jem (Pe­ri­ćem), pred­sed­ni­kom Sa­ve­ta Re­pu­blič­ke ra­dio di­fu­zne agen­ci­je (RRA), za­po­či­nje­mo u če­tvr­tak, u ča­su ka­da pri­sti­že in­for­ma­ci­ja da je gle­da­nost „Fa­r­me”, ri­ja­li­ti pro­gra­ma te­le­vi­zi­je ,,Pink”, opa­la za vi­še od 50 od­sto po­što je „Pink” is­po­što­vao zah­tev da psov­ke i ne­pri­stoj­ni iz­ra­zi bu­du pre­kri­ve­ni, „bi­po­va­ni”.

Na na­še pi­ta­nje da li je Sa­vet RRA u ovom slu­ča­ju mo­rao da re­a­gu­je i ra­ni­je, vla­di­ka Po­r­fi­ri­je ka­že da je Agen­ci­japret­hod­no već do­ne­la od­lu­ku o po­kre­ta­nju po­stup­ka pro­tiv „Pin­ka” zbog „Fa­r­me”, ali i pro­tiv ne­kih dru­gih emi­te­ra zbog ve­r­bal­nog eks­tre­mi­zma i uvre­dlji­vog go­vo­ra.

– Isto­vre­me­no, ne­pri­stoj­no­sti na „Fa­r­mi” su to­li­ko eska­li­ra­le da je Sa­vet RRA bio re­šen ka­ko to mo­ra bez­u­slov­no i od­mah da pre­sta­ne, ne če­ka­ju­ći okon­ča­nje po­stup­ka ko­ji je ta­kav da ne mo­že bi­ti okon­čan br­zo, zbog to­ga što i oni pro­tiv ko­jih je po­stu­pak usme­ren ima­ju od­re­đe­na pra­va u tom po­stup­ku. Za­kon im da­je rok od dve ne­de­lje za iz­ja­šnje­nje – ka­že vla­di­ka Po­r­fi­ri­je.

Ko­ji su sve mo­men­ti iza­zva­li re­ak­ci­ju Sa­ve­ta RRA?

Po­sto­ji vi­še či­ni­la­ca. Je­dan su re­ak­ci­je jav­no­sti ko­je su u fo­r­mi te­le­fon­skih po­zi­va i pri­mlje­ne elek­tron­ske po­šte do­la­zi­le do nas u za­stra­šu­ju­ćem obi­mu. Dru­go je svest da je ap­so­lut­no pre­ko­ra­če­na sva­ka gra­ni­ca pri­stoj­no­sti i da oko to­ga po­sto­ji pot­pu­ni jav­ni kon­sen­zus, uklju­ču­ju­ći u taj kon­sen­zus, ka­ko će­mo doc­ni­je vi­de­ti, i te­le­vi­zi­ju „Pink”. S tim u ve­zi, bi­lo je i sa­zna­nje da je prag ose­tlji­vo­sti po­me­ren i, ako bi ovaj slu­čaj pro­šao bez ika­kve na­še re­ak­ci­je, po­sta­vlja se pi­ta­nje šta je sle­de­će što bi­smo mo­gli da oče­ku­je­mo.

Šta RRA mo­že re­al­no da uči­ni u ova­kvim i slič­nim si­tu­a­ci­ja­ma?

Agen­ci­ja mo­že, što i či­ni, da pred­u­zi­ma po­stup­ke ko­ji u slu­ča­ju vi­še­stru­kog kr­še­nja za­ko­na, kao kraj­nju kon­se­kven­cu, mo­gu ima­ti i od­lu­ku o od­u­zi­ma­nju do­zvo­le za emi­to­va­nje. To je ne­što što bi­smo mi sva­ka­ko že­le­li da iz­beg­ne­mo, ali je Sa­vet RRA isto­vre­me­no od­lu­čan, uko­li­ko se po­ka­že po­treb­no, da is­ko­ri­sti mo­guć­no­sti ko­je ima na ras­po­la­ga­nju i ko­je pru­ža za­kon.

Ka­kve su te mo­guć­no­sti?

Či­nje­ni­ca je da su te mo­guć­no­sti ogra­ni­če­ne. Agen­ci­ja ni­je pre­ki sud i ne mo­že, to tre­ba re­ći, da za­bra­nju­je emi­si­je, po­go­to­vu ne u ne­ka­kvom krat­kom po­stup­ku.

Ko­je to in­stru­men­te ko­ri­sti Sa­vet RRA u svom ak­tiv­nom od­no­su pre­ma emi­te­ri­ma?

U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, ume­sto re­pre­si­je i ka­žnja­va­nja, ra­di­je ko­ri­sti­mo mo­guć­nost da raz­go­va­ra­mo sa emi­te­ri­ma. Naj­če­šće je to de­lo­tvor­no. Po­ne­kad je do­volj­no sa­mo to da emi­te­ri­ma sta­vi­mo do zna­nja da je od­re­đe­no po­na­ša­nje pred­met na­še pa­žnje, po­sle če­ga si­tu­a­ci­ja bu­de po­pra­vlje­na, a spor­ni pro­gram se ob­u­sta­vlja. De­lom, to je iz­raz auto­ri­te­ta Agen­ci­je, ali i iz­raz sve­sti emi­te­ra da ne­kog re­da mo­ra da bu­de i da oni u to­me vi­de i svoj in­te­res. Uve­ri­li smo se u toi u slu­ča­ju „Fa­r­me”. Po­sle raz­go­vo­ra si­tu­a­ci­ja se vid­no po­pra­vi­la. Vi­de­će­mo šta će bi­ti do kra­ja.

Šta bi tre­ba­lo me­nja­ti u po­sto­je­ćoj prav­noj re­gu­la­ti­vi da bi rad RRA bio kva­li­tet­ni­ji?

Za po­če­tak, po­mo­glo bi i to ako bi po­če­li da se spr­o­vo­de oni za­ko­ni ko­ji već po­sto­je. Ta­ko­đe, ne­ki usvo­je­ni za­ko­ni su u ko­li­zi­ji sa Za­ko­nom o ra­di­o­di­fu­zi­ji, što je si­tu­a­ci­ja za ko­juoče­ku­je­mo da bu­de raz­re­še­na. Dok se to ne re­ši, ne­će­mo u ze­mlji ima­ti ja­san kon­cept vla­sni­štva nad me­di­ji­ma, a to je rđa­vo ne sa­mo sa sta­no­vi­šta ra­di­o­di­fu­zi­je. Naj­zad, i si­stem ka­žnja­va­nja pre­kr­ši­la­ca, o če­mu se po­sled­njih da­na naj­vi­še go­vo­ri, do­sta je ne­zgra­pan i tre­ba­lo bi da bu­de ope­ra­tiv­ni­ji.

Da li kao sve­šte­no li­ce ima­te iz­ra­že­ni­ji prag mo­ral­ne ose­tlji­vo­sti ka­da je reč o fo­r­ma­ti­ma ko­ji iza­zi­va­ju ova­ko bu­r­ne re­ak­ci­je jav­no­sti ?

Pro­tiv­nik sam mo­ra­li­sa­nja, ali kao sve­šte­no li­ce, a i lič­no, je­sam ose­tljiv za pi­ta­nja mo­ra­la i pri­stoj­no­sti. Svoj sta­tus u Cr­kvi odva­jam od svog an­ga­žma­na u dru­gim jav­nim po­slo­vi­ma. Sa­vet RRA je se­ku­lar­na usta­no­va, ru­ko­vo­dim se za­ko­ni­ma kao i dru­gi čla­no­vi Sa­ve­ta i ne sma­tram svoj an­ga­žman u to­me smi­slu po­seb­nim.

U če­mu, pre­vas­hod­no, da­nas vi­di­te od­go­vor­nost elek­tron­skih i štam­pa­nih me­di­ja?

Od­go­vor­nost je, raz­u­me se, ogr­om­na, pre sve­ga ima­ju­ći u vi­du da su na­ši me­di­ji, elek­tron­ski i osta­li, u prak­si vr­lo ma­lo ogra­ni­če­ni pro­pi­si­ma u po­gle­du sa­dr­ža­ja ko­ji­ma se ba­ve. Psov­ke i pro­sta­štvo ni­su ni­ka­kva spe­ci­fič­nost elek­tron­skih me­di­ja, ne­go to­ga ima­te i u štam­pi, sa­mo što je uti­caj elek­tron­skih me­di­ja, tu mi­slim na te­le­vi­zi­ju, da­le­ko­se­žni­ji. U vre­me­nu u ko­me ži­vi­mo iz­lo­že­ni smo dik­ta­tu tr­ži­šta i tu tre­ba tra­ži­ti raz­lo­ge za po­na­ša­nje me­di­ja. Me­đu­tim, ni­ka­kvi rej­tin­zi i ti­ra­ži ne mo­gu bi­ti oprav­da­nje za eks­plo­zi­ju uli­čar­skog po­na­ša­nja i ne­kul­tu­re. Naj­bo­lji pri­mer je bio ovaj slu­čaj s „Fa­r­mom”. Kao i sva­ka kraj­nost, i to je iza­zva­lo ogr­om­no za­ni­ma­nje pu­bli­ke, ali to­me se sve­jed­no mo­ra sta­ti na put jer po­sto­ji i ne­što što je jav­ni in­te­res o ko­me me­di­ji mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na. Oči­gled­no je da po­sto­ji po­tre­ba za efi­ka­snim me­ha­ni­zmom po­mo­ću ko­ga bi­smo kao za­jed­ni­ca mo­gli da se za­šti­ti­mo od ta­kvih stva­ri.

Ka­ko vi lič­no gle­da­te na te­le­vi­zij­ske fo­r­ma­te ka­kav je „Fa­r­ma”?

Ako smo se opre­de­li­li da ima­mo pro­gra­me ko­ji se zo­vu ri­ja­li­ti šou, opre­de­li­li smo se za to da mo­že­mo da uđe­mo u pot­pu­nu in­ti­mu ne­ko­ga čo­ve­ka. A u svo­joj in­ti­mi svi smo mi dru­ga­či­ji ne­go u jav­nom ži­vo­tu. Svi lju­di na „Fa­r­mi” su u jed­noj vr­sti za­tvo­re­nog si­ste­ma i pot­pu­no sam si­gu­ran da oni, psi­ho­lo­ški po­sma­tra­no, u ne­kom tre­nut­ku pot­pu­no za­bo­ra­ve ili, u naj­ma­nju ru­ku, ni­su sve­sni svo­je iz­lo­že­no­sti ka­me­ra­ma. Ta­da se oni po­na­ša­ju ona­ko ka­ko se po­na­ša­ju u svo­joj in­ti­mi. Ako smo se opre­de­li­li da ta­kvi pro­gra­mi po­sto­je, ni na ko­ji na­čin ne sme­mo bi­ti iz­ne­na­đe­ni onim što ta­mo su­sre­će­mo. Sva­ko od nas je u svo­joj in­ti­mi dru­ga­či­ji ne­go što je­ste i uglav­nom se tru­di­mo da se po­ka­že­mo bo­lji­ma, fi­ni­ji­ma, kul­ti­vi­sa­ni­ji­ma, ne­go što za­i­sta je­smo.

Lju­de ko­ji u ta­kvim uslo­vi­ma ži­ve ja mo­gu da raz­u­mem, ali je dru­go pi­ta­nje emi­ter ko­ji pri­ka­zu­je taj pro­gram jer on ima mo­guć­nost da u od­lo­že­nom pro­gra­mu ipak ot­klo­ni ono što je skan­da­lo­zno, što je ska­red­no, što mo­že da šte­ti psi­ho­lo­škom i sva­kom dru­gom raz­vo­ju ma­lo­let­ni­ka, čak da pro­iz­vo­di, mo­žda, svo­je­vr­snu agre­si­ju i po­bu­đu­je na ne­pri­stoj­no po­na­ša­nje i od­ra­sle.

Ot­kud ta­ko ve­li­ka gle­da­nost ovih pro­gra­ma?

Nji­ho­va ve­li­ka gle­da­nost po­ka­zu­je jed­nu po­tre­bu ko­ja ni­je za po­hva­lu kod mo­der­nog čo­ve­ka, nje­go­vu po­tre­bu da se me­ša u tu­đi ži­vot, da bu­de in­for­mi­san o in­ti­mi i o tu­đem ži­vo­tu, da se na­sla­đu­je do­ga­đa­ji­ma ko­ji se ti­ču dru­gih lju­di, na­ro­či­to ako su ne­ga­tiv­ni i ru­žni. Po­red to­ga, ka­ko je re­kao Edu­ard Mu­ri­je, sa­vre­me­ni čo­vek je iz­gu­bio stid. Ne­ma ta­na­no­sti, taj­ne, „sve­tog ne­zna­nja”, pri­kri­ve­ne lju­ba­vi. Re­do­sled po­stu­pa­ka u čo­ve­ko­vom ži­vo­tu tre­ba­lo bi da bu­de dru­ga­či­ji, sva­ko od nas pre sve­ga tre­ba­lo bi da se ba­vi so­bom, me­đu­tim, po­što smo po pra­vi­lu ne­za­do­volj­ni sop­stve­nim ži­vo­tom i sop­stve­nim unu­tar­njim sta­njem ko­je ne za­vi­si po sva­ku ce­nu od spo­lja­šnjih okol­no­sti, sprem­ni smo na je­dan li­ce­me­ran ži­vot­ni stav – se­bi do­zvo­lja­va­mo sve mo­gu­će du­hov­ne, du­šev­ne i psi­ho­lo­ške de­vi­ja­ci­je. Op­te­re­će­ni sa­mo­lju­bljem i ego­i­zmom i svim onim što pro­is­ti­če iz to­ga, ne­sprem­ni smo da se bo­ri­mo sa svo­jim sla­bo­sti­ma i ne­mo­ći­ma, a po­što tre­ba da ima­mo ne­ka­kav an­ga­žman, on­da se ba­vi­mo dru­gi­ma. Iz­me­đu osta­log, ve­li­ku gled­nost ovih pro­gra­ma ob­ja­šnja­vam i ovim raz­lo­gom.

Slo­bo­dan Klja­kić

----------------------------------------------------

Opa­la gle­da­nost „Far­me”

Gle­da­nost „Far­me” opa­la je po­sle ras­pra­ve u RRA, u uto­rak. Ka­da se po­re­de tri da­na (uto­rak, sre­da i če­tvr­tak), po­sle sa­op­šte­nja RRA i isti da­ni iz pret­hod­ne ne­de­lje, pro­ce­nat gle­da­no­sti u bi­lo kom mi­nu­tu emi­si­je bio je ma­nji za 20 od­sto, a u od­no­su na pro­sek za tri po­sled­nje ne­de­lje ma­nja je za se­dam od­sto.

Me­đu­tim, po­ras­tao je uku­pan broj lju­di ko­ji su do­šli u kon­takt sa emi­si­jom, ve­ro­vat­no zbog pa­žnje ko­ju su me­di­ji po­sve­ti­li ras­pra­vi u RRA, ka­že za „Po­li­ti­ku” Dar­ko Bro­ćić, di­rek­tor „AGB Nil­sen”.

Komеntari0
76b86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja