Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Grčka prednost: evropska solidarnost

Početkom 20. veka dohodak po stanovniku u Srbiji bio je sličan grčkom. Situacija se nije mnogo menjala sve do sedamdesetih godina kada počinje ubrzani razvoj zemlje Helena. Zahvaljujući, (geo)politički motivisanim, sniženim kriterijumima, Grčka ulazi u Evropsku zajednicu 1981, što joj je obezbedilo značajne transfere, dok su kapitalni prilivi sa Zapada bili ubrzani.

Od tada su dve države krenule u različitim ekonomskim smerovima. Srbija je,sve do početka ovog veka, prvo stagnirala a zatim, izolovana, dramatično nazadovala. Grčka je do pre nekoliko godina doživljavala rapidan ekonomski uspon (jedan od najvećihu Evropi). Istina, rast je dobrim delom bio finansiran nerazboritim zaduživanjem (kao što je činila i naša zemlja sedamdesetih),te je ceh došao na naplatu.

Grčka je snažno povećala zaduženost zato što je zbog visokog kreditnog rejtinga, zahvaljujući članstvu u evrozoni, mogla sebi da priušti jeftine kredite. Naime, preduzetnici su bili skloni preinvestiranju, stanovništvo preteranom trošenju, a vlada, i sama zavarana lažnim podacima o visini duga, nesposobna da obuzda rast javne potrošnje. Sadruge strane, Srbija se relativno skoro otvorila prema evropskom kreditnom tržištu, uživa vrlo nizak kreditni rejting te je nivo zaduženosti još uvek relativno skroman. Tome je doprinela i, do krize, dosta restriktivna politika NBS, koja je kočila ubrzavajući rast (ino)kreditnih plasmana.

Grčka je, kao i Srbija, zemlja sa niskim robnim izvozom (po stanovniku on je tek za 50 odstoviši od srpskog), ali ova zemlja ima mogućnost da izvozom usluga (turističkih i saobraćajnih)pokriva manjak stvoren visokim robnim uvozom. Prihodi po osnovu izvoza usluga u 2009. iznosili su 27 milijardi evra, i čak su jedanaest puta bili veći od srpskih.Grčka je trošila znatno iznad svojih mogućnosti; za okoosam odstoprošle i skoro 12 odstopretprošlegodine. Naime, toliki su bili udeli deficita robe i usluga u BDP-u, što je, ipak, duplo manje od Srbije. Međutim, ključni problem Grčke je bila izražena sumnja investitora da će ta zemlja moći da privuče dovoljno kapitala da servisira ogromne nadolazeće rate već decenijama napumpavanog javnog duga. U slučaju Srbije servisiranje duga predstavlja mnogostruko manju godišnju vrednost.

Srbija, slično kao i Grčka, ima relativno visok spoljni dug i visoku premiju rizika na inozadužavanje. Spoljnotrgovinski deficit i stopa nezaposlenosti su znatno viši uSrbiji. Međutim, ohrabrujuće je da je javni dug Srbije relativno nizak,stanovništvo je u proseku malo zaduženo, dok je posle septembra 2008. slabljenjem dinara znatno unapređen trgovinski bilans (za razliku od Grčke čija je konkurentnost uvođenjem evra snažno oslabila). Srbija, prema MMF-u, ima i mnogo bolje perspektive rasta u narednim godinama.

Da ne bi došla u situaciju pretećeg bankrota,Srbija mora primeniti predloženi zakon o fiskalnoj odgovornosti (kontinuirani pad budžetskog deficita), nastaviti lagano slabljenje domaće monete i, uz obilnije strane investicije (stimulisanereformama legislative i ubrzavanjem evrointegracija), povećavati udeo kapitalnih investicija u budžetskim rashodima. Umeren spoljnotrgovinski deficit i blago rastući spoljni dug su poželjni i oni će doprineti održivom ekonomskom rastu.

Inače, kupovna moć prosečnog Grka je i dalje skoro tri puta veća od srpske. Ono što je već (hrabro) uradila Srbija, obarajući svoju valutu za petinu, i na taj način smanjivanjem potrošnje i uvoza doprinela uravnoteženju platnog bilansa i budžeta, Grčka će narednih godina morati da učini na mnogo bolniji način: direktno smanjujući plate, penzije, socijalna davanja. I pored neminovnog stezanja kaiša, istorijski paket spasa EU i MMF-a je veliki ustupak kojim je teret grčkog duga prenet je na više pleća (,,bolesnik na Egeju” nije ostavljen sam). Treba imati na umu da Srbija definitivno ne bi mogla da računa na takvu vrstu panevropske (finansijske) solidarnosti.

Institut za evropske studije

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.