Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Laki keš” u plastičnoj boci

Немачки доказ да се рециклажа исплати Фото Р. Божић

Specijalno za „Politiku”
Bon, maja – Nemali broj je onih koji žive u Nemačkoj u skladu sa principom „od danas do sutra”, a ipak uspevaju da za nijansu poboljšaju svoje finansijsko stanje, i to učestvovanjem u velikom lancu reciklaže dostupnom na svakom koraku. Da bi smanjila broj „sitnih krađa” po ulicama i autobusima u gradu i povećala broj zaposlenih, nemačka država je zakonom još pre 20 godina obavezala mnoge trgovinske lance da svoje radnje snabdevaju, ne samo robom i mašinama za uzimanje novca, već i onim aparatima koji novac daju.

Svi veći trgovinski lanci (Lidl, Aldi, Špar, Hit) imaju na ulazu u radnju postavljene velike mašine za reciklažu plastičnih i staklenih boca. Nemačka disciplina prosto obavezuje da se naređeno striktno poštuje. Čak 90 odsto Nemaca priznaje da vodi računa o reciklaži, pokazuju ankete.

Ipak, motiv da ljudi prikupljaju prazne boce od raznoraznih tekućina vrlo je jednostavan – para vrti gde burgija neće. A ove depozitne flaše, vrte li se vrte, dok ih dobro proračunati Nemci ubacuju u mašine za reciklažu. Dvadeset pet centi za plastičnu, osam centi za staklenu flašu vode, gaziranog pića ili, naravno, piva. Ovaj sistem ponekad deluje omamljujuće te ljudi u prodavnice dolaze punih kolica i kesa praznih flaša. Stanu u red za reciklažu i strpljivo čekaju.

„Ova sprava je zapravo robot-filozof. Osim što nam pomaže da shvatimo svrhu recikliranja, ona nam i veoma resko svedoči o prolaznosti vremena. Jer, kada vidim koliko sam toga popio za samo nedelju dana – nije mi dobro”, jada se sredovečni žitelj Bona.

„I ne samo to”, ubacuje se jedna devojka u spontani razgovor, „ta mašina nas podseti da je virtuelni svet zlo. Još jedino preko Fejsbuka nije moguće da recikliramo stvari. Ako i to budu učinili, zaista više neće biti razloga da se viđamo. Čak ni ovde.”

Pri kupovini flaširanog proizvoda, plaća se porez po boci, za koju kasnije, ako je sačuvate, donesete praznu i reciklirate, dobijete isti taj iznos. Jasno je, dakle – niko ne gubi, svi dobijaju. Uzimajući račune, posle ubačenih 20, 30, 40 flaša, kupci zadovoljno ulaze u trgovačko carstvo, ohlađeni za nekoliko evra ispod nule.

Vidi se, na tradicionalno rumenim licima Nemaca i Nemica, da sa ponosom nose titulu nezvaničnog šampiona reciklaže i zaštite životne okoline. Osim mašina i ovakvog oblika socijalizacije, ekološki trougao u Nemačkoj čine još žute kese i raznobojni kontejneri. Prve služe za prikupljanje otpada, naravno odvojenog po kategorijama. Na ulicama dominiraju kontejneri u pet boja, da ne bude zabune.

Ako avionom prelećete preko Bona, ili nekog drugog, naročito zapadnonemačkog grada, učiniće vam se da se baš u njemu održavaju olimpijske igre, budući da su boje kontejnera slične onima kojima su obojeni olimpijski krugovi. I svaki od njih ovde ima svoje značenje. Plavi krug simbolizuje Evropu. U plavi kontejner se ubacuje papir. Zeleni krug simbolizuje Australiju. U zeleni kontejner ubacuje se, naravno, prethodno sortirano staklo. Ako bacaju staklene flaše, Nemci moraju da razdvoje providne, zelene i braon.

Crvena boja na kontejnerima simbolizuje Ameriku, a crveni kontejner služi za smeštanje metala i raznih konzervi. Žuta boja simbolizuje Aziju, a kontejner ove boje prima plastiku i slične tvorevine. Crni krug simbolizuje Afriku. I sve ono što ne spada u neku od navedenih kategorija, ili nije sortirano, ubacuje se u crni kontejner.

Budući da je život, po završetku radnog vremena, prosečnom Nemcu baš nezanimljiv, i ne čudi tolika posvećenost reciklaži. Tako je to u državi, u kojoj Stranka zelenih ima decenijama veliki uticaj u donošenju odluka na najvišem nivou. To za posledicu ima 62 odsto novih proizvoda ili goriva, dobijenih od recikliranog otpada. Znatno više u poređenju sa 20 odsto u susednoj Francuskoj, a kamoli u poređenju sa Srbijom. Nije ni čudo zašto je aktuelna čuvena (delimično parafrazirana) replika Radovana Trećeg – „Tamo (u Nemačkoj) čoveka budi slavuj na grani, a ovde (u Srbiji) šum vijoreće kese na vetru”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.