Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija i njena deca

Teško je pisati o živim ljudima. Ako se držimo onoga o mrtvima sve najbolje onda valjda o živima treba da bude sve najgore, da bi se svemir povratio u ravnotežu?

Hoću da vam ispričam priču o dvoje mladih i strašno pametnih ljudi, koji su pre 20 i kusur godina proleteli kroz moj život. Zvaćemo ih X.Y. i P.Q. Verujte mi, oni su vrlo, vrlo stvarni. I zaslužuju sve najbolje.

X.Y. je bio student generacije, i to na nekoliko fakulteta. Jedan od njih bio je fakultet koji sam ja pohađao, i s vremena na vreme bih ga sreo. Poznavao sam ga još iz gimnazije, koju je završio, kako je izgledalo, za par nedelja, i umesto da ode u vojsku, mlađani genije je krenuo u pohod za znanjem.

Prilikom jednog od tih slučajnih susreta, pitao sam ga šta planira kad diplomira. Odgovorio mi je poražavajućom iskrenošću. Idem prvo u vojsku, rekao je. A onda raširio je ruke, naklonio glavu na stranu, i rekao blagim glasom kojim se deca podučavaju idem u Ameriku.

Pa naravno. Kakvo glupo pitanje. Zar je tada, osamdesetih, postojala alternativa? Posle osnovne škole ide se u gimnaziju. Posle gimnazije, fakultet. Posle fakulteta, Amerika.

Amerika! Da li se iko seća koliko smo tada voleli Ameriku i mrzeli Rusiju, pardon, SSSR? Koliko smo navijali da se desi „čudo na ledu u 3 ujutru, februara 1980.? Koliko smo se osećali osvećeni kad je Amerika, tada još uvek sa timom iz koledža, 1986. u finalu svetskog prvenstva u košarci pobedila Ruse, posle one katastrofe kad smo vodili sa 9 poena 27 sekundi pred kraj, a Divac se spetljao vodeći loptu? Koliko su bili dugački redovi ispred Mekdonaldsa kad se otvorio, čini mi se 1988., na Slaviji?

Eh, najgorča je neuzvraćena ljubav.

Bio sam u tramvaju sedmici na Bulevaru i slušao vesti Studija B. Spiker je ravnodušnim glasom objavio da je američka berza tog ponedeljka pala preko 20%. Pomislih, evo rasturih se od sekiracije. Na TV-u su Blejk i Kristal ispravljali svoje dinastičke krive Drine (i njih smo, naravno, obožavali), a ja sam išao u Polet da zajedno sa P.Q. smanjim svetsku populaciju girica. Život je bio lep. Zvezda je pre par nedelja rasturila neke Bugare u kupu UEFA. Upravo održana Osma sednica je izgledala kao već viđeno prepucavanje Istaknutih Drugova, ne kao početak kraja sveta kakvog smo poznavali. Do američke berze mi je bilo stalo ko' do lanjskog snega.

Par godina kasnije shvatio sam da sam tada, umesto da ignorišem loše berzanske vesti, izleteo iz tramvaja, otrčao kući i sakrio se pod krevet, da bi mi život ispao verovatno sasvim drukčije. Taj sudbinski leptir koji na kraju izazove uragan je vrlo užurbano mahao krilima.

P.Q. je, naravno, u tom trenutku, bila apsolutno najdražesnija mlada dama u svemiru. Imala je samo jednu manu. Planirala je da iduće jeseni krene na postdiplomske studije, da li u Kaliforniju, da li negde drugde, ali svakako u Ameriku.

Ah, da. I ona je bila student generacije, mada samo na jednom fakultetu. Godinu dana kasnije, bila je u JAT-ovom DC-10, na redovnom letu za Njujork.

Daljine raspiruju velike ljubavi. Tako sam, tokom sledećih nekoliko meseci, sve verujući u taj proces raspirivanja, prošao kroz proceduru koja mi je uvek izgledala komplikovanija nego let na Mesec mada su kroz nju, tih osamdesetih, uspešno prošle stotine, možda i hiljade, a let je, uglavnom, bio onim gorepomenutim JAT-ovim DC-10: (1) odeš u američku čitaonicu u Knez Mihajlovoj, nađeš debelu knjigu koja uvek stoji na jednom od stolova, a ako ne stoji, pitaš za debelu knjigu, (2) u debeloj knjizi izabereš par univerziteta na koje hoćeš da se prijaviš, na osnovu lokacije, reputacije, raspoloživosti programa za koje si zainteresovan, ili na osnovu toga na koju se slučajnu stranu debla knjiga otvori, (3) raspitaš se, takođe u američkoj čitaonici, za raspored ispita: TOEFL za jezik, opšti i posebni GRE, za struku, i oni ti daju (čini mi se, ovoga se ne sećam tačno) prijave za sve te ispite, (4) tom univerzitetu gde se debela knjiga slučajno otvorila, pošalješ pismo da si zainteresovan za postdiplomske studije, (5) odeš u banku i uplatiš deviznu doznaku u iznosu od 20 i nešto dolara za TOEFL, i negde 30-40 za svaki od GRE ispita, (6) te doznake, zajedno sa ispunjenim prijavama, pošaljes negde u Nemačku, (7) sediš i čekaš.

Posle par nedelja, počnu da stižu koverti neobičnih oblika i jos neobičnijih sadržaja. Onda natrag u američku čitaonicu na ispit, pa na drugi, pa na treći. Po legendi, u celom svetu se u isto vreme polaže taj isti ispit, bilo u Beogradu ili Bangkoku. Onda uplatiš još par deviznih doznaka, po jednu za svaku prijavu, napišeš par pisama preporuka i izmoliš bivše profesore kod kojih si dobro prošao na studijama da ih potpišu, i sve to zajedno pošalješ, preporučeno naravno, preko sveta.

I onda, opet, sediš i čekaš.

Moj telefon je zazvonio u sredu uveče, u poluvremenu utakmice Real Milan, kada je u prvom poluvremenu Hugo Sančez sjajnim volejom doveo Real u vođstvo od 1:0.

Da?

This is professor XYZ from ABC University... May I speak with Mr. Alex ...?

Šest godina kasnije, u saobraćajnoj nesreći na jedom auto-putu u Nju Džersiju, nastradaće bezimeni četrdesetogodišnjak čije srce će biti presađeno u grudi supruge profesora XYZ sa ABC Univerziteta, u bolnici u kojoj ću ja tada da budem zaposlen. Ali sve je to, u poluvremenu utakmice Real Milan, bilo u dalekoj budućnosti.

U drugom poluvremenu, potpuno različitom od prvog, Marko Van Basten je izjednačio neviđenim udarcem glavom. Očigledno, dolazila su nova vremena.

Najteži od svih koraka? Onaj prvi put do američke čitaonice, naravno. I još nešto. Ona izreka o raspirivanju ima dodatnu klauzulu koja se odnosi na gašenje. Nije to ničija krivica, jednostavno život ponekad podeli takve karte. Život je igra, P.Q. je volela da kaže.

Nepunih dvadeset godina kasnije bio sam na Vol Stritu, gledao reportažu o okrugloj godišnjici pada berze, i prisećao se onog davnog puta gedmicomka giricama. Tih dana, cene akcija su bile u stratosferi. Ekonomski stratezi su predviđali dalji porast berze tokom 2008. Malo ko je očekivao finansijski cunami koji se približavao. X.Y. je, sticajem okolnosti, takođe bio na Vol Stritu. P.Q. je, mislim, bila u Beogradu. Ako je te 1987. svet stajao solidno na nogama, 2007. je dubio na glavi.

Sudbina? Možda. Na žalost, imamo samo jedan život da ispitamo njenu prevrtljivu narav.

Jedno je međutim sigurno. Postoji negde u nekakvoj svemirskoj čitaonici knjiga sa svim mogućim planovima, snovima i ambicijama. I ponekad, a da toga nismo svesni, otvorimo je, onako slučajno, bezveze, izaberemo stranu, napravimo od nje papirni avion, i pustimo ga niz vetar.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.