Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Cenu maline određuju nebo i tržište

Миломир Стојић у свом малињаку (снимак из прошле године) Фото С. Јовичић

Arilje – Spremaju se ovih dana malinari u ariljskom kraju za sezonu berbe, koja, kako kažu, ove godine, zbog minulih kiša, ovde malo kasni i kreće sredinom naredne sedmice. Arilje je, kao što se zna, srce srpske malinarske proizvodnje, odavde svake godine u svet odlazi oko 15.000 tona ovog voća, što je kao kolona kamiona punih maline duga 20 kilometara. I uvek kad krene sezona sve je ovde u znaku „crvenog zlata“. Mnoga domaćinstva u ovom kraju, uz mnoštvo sezonaca berača s raznih strana, prvih dana leta sasvim su posvećena ovom poslu.

– Spremamo se, naravno, berba samo što nije. U mojim malinjacima prvi rod za sada lepo izgleda. Istina, dug kišni period nije pogodovao malini, produžio joj je vegetaciju, uticao i na kvalitet i na kvantitet. Ni ovi toplotni udari nisu dobri za malinjake koji su pod velikom vlagom. Bude li jul sušan, može doći do drastičnog smanjenja prinosa. A ako nas vreme posluži, sezona bi mogla da bude dobra, kao prošlogodišnja – razmišlja Milomir Stojić iz Mirosaljaca, svetski rekorder u prinosu maline po hektaru.

U njegovim izuzetno uređenim malinjacima u brdima tog ariljskog sela rađa 30 tona „vilameta“ po hektaru, više nego igde, i 26 tona „mikera“. Vredna porodica Stojić malinu proizvodi na oko četiri i po hektara. Već su radnu snagu za berbu obezbedili, stotinak berača čeka početak da uđe u njihove malinjake. A kod Stojića, kao po nekom nepisanom pravilu, redovno dolaze i delegacije iz sveta da vide kako izgledaju najbolji malinjaci, da čuju iskustva i nauče ponešto. Ovih dana dolazila je grupa Poljaka, predstavnici njihovih organizacija, profesori i drugi, pa Milomiru Stojiću odali priznanje da zaista u ovom poslu nema premca.  

Što se tiče cene maline, to je uvek najvažnije pitanje oko koga se minulih godina svašta događalo. Nije lako naći meru, zadovoljiti i proizvođače i otkupljivače, ponuda i tražnja često o ceni odlučuju. Milomir Stojić za naš list ističe da bi, s obzirom na uloženi trud proizvođača, bilo apsurdno kad bi se kilogram prvog kvaliteta u otkupu plaćao manje od evro i po. Ipak, dodaje on, videće se tokom berbe kolika će cena biti, šta će reći tržište.

Za malinarsku sezonu, naravno, spremaju se i otkupljivači. U Arilju svi znaju Milomira Zimonjića, vlasnika firme „Frukom“, koji je prošle godine otkupio oko 3.500 tona ovog voća, više od 2.000 malinara iz ariljskog i užičkog kraja predaje mu svoju malinu.

– Spremam sada kapacitete da još više otkupim, oko 4.000 tona. U ovom poslu je najvažnije poverenje. Svu otkupljenu malinu isplaćujem najkasnije dva-tri meseca posle berbe, dok ima i onih hladnjačara koji proizvođačima ni prošlogodišnju još nisu isplatili – veli za „Politiku“ Zimonjić.

Na naše pitanje šta će biti sa otkupnom cenom on odgovara da ona zavisi od vremenskih prilika, kvalitet voća od kiše, malinjaci su fabrike pod vedrim nebom...

– Cenom niko ne komanduje, pa ni ja. Ako neko napiše recept kojim iznosom će da budu zadovoljni i proizvođači i otkupljivači, to ću prvi poštovati, ali nema takvog recepta. Koliko budu drugi plaćali u Arilju, Ivanjici, Užicu, svuda, plaćaću i ja. Odnos ponude i potražnje cenu reguliše. Mogu, ako je to mera, da platim i evro i po za kilogram, ali treba svi u Srbiji da plate toliko. Videćemo kako će krenuti, a ko od proizvođača ima u mene poverenje, neka mi predaje malinu, ko nema, neka ide kod drugog – kaže vlasnik „Frukoma“, koji je, da podsetimo, na početku minulog leta malinu plaćao 130 dinara za kilogram („kad joj je bio bolji kvalitet“, napominje), da bi potom otkupna cena pala i većim delom te sezone malina je otkupljivana po 100 dinara. Toliko je bilo i kod drugih otkupljivača u ovom kraju, na nezadovoljstvo malinara koji su zbog toga i na ulicama protestovali. Sada se, uoči ove berbe, čuju neke priče da bi upravo ovih nevelikih 100 dinara mogla biti prva cena s kojom će pred proizvođače izaći hladnjačari. Ipak, naredna sedmica, kad branje i otkup počnu, treba to da potvrdi ili da demantuje. 

Branko Pejović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.